Садржај

1. Увод ...............................................................................................................2

2. Начело официјелности кривичног гоњења.................................................3

3. Начела легалитета и мутабилитета...............................................................4

4. Начело акузаторности....................................................................................5

5. Начело контрадикторности............................................................................6

6. Начело јавности ..............................................................................................7

6.1.

Општа јавност......................................................................................7

6.2.

Ограничена јавност.............................................................................7

6.3.

Страначка јавност................................................................................8

7. Начело усмености ...........................................................................................9

8. Начело непосредности....................................................................................10

9. Начело истине..................................................................................................10

10. Начело суђења у разумном року.....................................................................11

11. Начело процесне економије............................................................................12

12. Начела сразмерности и заштите људских права и слобода.........................13

13. Закључак...........................................................................................................14

14. Литература........................................................................................................15

Увод

Кривично процесна начела су основне правне поставке на којима је заснованo и
помоћу којих је изграђено кривично процесно право. Кроз еволуцију кривичног процесног
права појавило се и сменило мноштво кривично процесних начела. Савремени систем
кривичног поступка заснован је на одређеним начелима од којих поједина воде порекло из
оптужног или истражног система, с тим што су то квалитативно и садржајно нова начела,
а многа су настала баш у овом систему кривичног поступка.

Сва начела кривичног процесног права деле се на основна и друга начела. Основна
кривично процесна начела су најважнија, на њима почива кривично процесно право као
грана позитивног права и без њих се не може замислити систем овог права . Ова начела се
односе на поједине основне појмове кривично-процесног права и сам кривични поступак
као кривично процесни однос. Између осталог, ова начела су непосредно садржана у
појединим уставним и законским прописима или проистичу из већег или мањег броја ових
прописа.

                 Одређена начела су међусобно тесно повезана тако је начело акузаторности у
непосредној   вези   са   начинима   официјелности   и   легалитета   кривичног   гоњења.   Док   се
начелом   официјелности   кривичног   гоњења   решава   који   су   интереси   одлучујући   код
преузимања   кривичног   гоњења   начелом   легалитета   решава   се   питање   обавезности
кривичног гоњења ако су испуњени законски услови, а начелом акузаторности која су
лица овлашћена за покретање кривичног поступка. Исто тако, начело контрадикторности
је у непосредној вези са начелом утврђивања истине јер његова реализација у многоме
доприноси утврђивању истине. У уској вези са начелом јавности су начела усмености
непосредности.

За ова начела скоро увек важе и одређени изузеци у смислу да се начелом утврђује
основно правило, али да се по изузетку од њега може и одступити. Поред поменутих
основних начела на којима је изграђено кривично процесно право као законско право
постоје и друга кривично процесно начела која су важна пре свега за организацију и
функционисање органа правосуђа, а ту спадају и начела која се односе на све кривично
процесни субјекти као и начела која се односе на поступак прибављања, извођења и оцене
доказа у кривичном поступку.

Начела легалитета и мутабилитета

Начело легалитета кривичног гоњења значи да је законодавац у самом закону
одредио да је јавни тужилац дужан да покрене и води кривични поступак чим су
испуњени услови предвиђени у закону. Овде јавни тужилац има дужност да предузме
кривично гоњење ако има довољно доказа да је одређено лице извршило кривично дело.
У нашем законодавству прихваћено је начело легалитета које обавезе јавног тужиоца да
предузме кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дело за које се
гони по службеној дужности. Са друге стране наш законодавац није могао да доследно и
потпуно спроведе начело легалитета код кривичног гоњења тј. постоје одређени случајеви
који представљају одступање од примене тог начела. Начело легалитета постоји само када
се ради о кривичним делима за која се гони по службеној дужности, али не и за кривична
дела за која се гони по приватној тужби и по предлогу оштећеног. Према томе оштећени
се приликом покретања и вођења кривичног поступка руководи начелом опортунитета.

                       Постоје одређени случајеви који представљају одступање од примене начела
легалитета од стране јавног тужиоца.   Овакво одступање постоји у случају када је за
кривично   гоњење   потребно   одобрење   надлежног   државног   органа   као   на   пример   за
кривично дело повреде угледа стране државе или међународне организације кривично
гоњење   се   може   предузети   само   по   одобрењу   републичког   јавног   тужиоца.   Кривично
гоњење је условљено давањем одобрења у случају ако се ради о категорији лица која
уживају кривичнопроцесни имунитет. Јавни тужилац може предузети кривично гоњење
против ових лица само ако од надлежног органа добије одобрење при чему овај орган није
дужан да се руководи, начело легалитета већ ће проценити да ли је у општем интересу
опортуно покретање и вођење кривичног поступка. Постоји одступање од примене начела
легалитета и у смислу чл. 6 ст. 3 ЗКПС када јавни тужилац може одлучити да одложи или
не предузме кривично гоњење по службеној дужности под условима прописаним овим
закоником. Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је
предвиђена   новчана   казна   или   казна   затвора   до   5   година.   У   случају   да   осумњичени
прихвати једну или више од закоником предвиђених обавеза, као што су отклањање штете
последица   насталих   извршењем   кривичног   дела,   затим   испуњавање   доспеле   обавезе
издржавања и сл.

У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем
осумњичени мора извршити преузете обавезе с тим да рок не може бити дужи од годину
дана. Повереник избор дана управе надлежног за послове извршења кривичних санкција
врши надзор над извршењем обавеза у складу са прописом који доноси министар
надлежан за послове правосуђа. Ако осумњичени у року изврши поменуту обавезу јавни

тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и потом и обавестити оштећеног који у
том случају нема право на приговор.

            Такође, за дела за која је прописана казна затвора до три године јавни тужилац
може   да   одбаци   кривичну   пријаву   ако   је   осумњичени   услед   стварног   кајања   спречио
наступања   штете   или   је   штету   у   потпуности   већ   надокнадио,   а   јавни   тужилац   према
околностима случаја оцени да изрицање кривичне санкције не би било правично. Постоје
и   други   случајеви   када   јавни   тужилац   нема   дужност   да   предузме   кривично   гоњење
примене   начела   легалитета   овакве   ситуације   су   нарочито   изражене   у   поступку   према
малолетним учиниоцима кривичних дела будући да је кривично гоњење малолетника у
потпуности у надлежности јавног тужиоца. Тада јавни тужилац може оценити опортуност
покретања поступка и изрицања кривичне санкције малолетном учиниоцу. Јавни тужилац
је дужан је да се руководи начелом легалитета не само приликом покретања кривичног
поступка већ и у току целог кривичног поступка с тим што може одустати од кривичног
гоњења ако настане неки од законских услова за гоњење, а то значи да је у законику
заступљено начело мутабилитета, што даље подразумева да јавни тужилац не само што
може одустати од кривичног гоњења у току кривичног поступка већ може изменити или
допунити   оптужни   акт.   Супротно   нашем   законодавству,   законодавства   Италије,
Француске и других земаља заступају начело   имутабилитета које подразумева да јавни
тужилац не може одустати од покренутог поступка.

Начело акузаторности

           Начело акузаторности односно оптужбе изражено је познатом поставком да нема
суда без тужиоца, односно да нема поступка без оптужбе. Ово значи да суд не може
покренути и водити кривични поступак по службеној дужности ако није дата иницијатива
од стране лица овлашћених за кривично гоњење. Наш законодавац је предвидео ужи круг
лица овлашћених за покретање кривичног поступка тј. предвидео је да кривични поступак
може   покренути   само   овлашћени   тужилац.   Зависно   од   тежине   кривичног   дела   као
овлашћени тужилац може се у првом реду појавити јавни тужилац за кривична дела за
која   се   гони   по   службеној   дужности.   Као   овлашћени   тужилац   може   се   јавити   и   лице
непосредно оштећено кривичним делом и то као супсидијарни тужилац који се јавља у
својству овлашћеног тужиоца код кривичних дела за која се гони по службеној дужности
и то у случају када јавни тужилац сматра да нема законских услова за кривично гоњење.
Приватни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела за која се гони по приватној

Шкулић М.,

Кривично процесно право

, Правни факултет, Београд, 2014.