Načini razmene podataka u
heterogenim sistemima
Seminarski rad za predmet:
Strategije informacionih tehnologija
Profesor:
Student:
decembar 2015.
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
seminarski rad
str.2
SADRŽAJ
Vrste baza podataka ........................ 3
Distribuirane baze podataka............. 4
Heterogeni distribuirani sistemi ....... 9
Service Oriented Architecture ......... 10
Tehnologije za implementaciju ....... 10
Zaključak ......................................... 16
Bibliografija ..................................... 17
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
seminarski rad
str.4
Hipermedijalne baze podataka na Web-u.
o
Rapidni napredak Web tehnologija je značajno povećao primenu baza –
skupova hipermedijalnih dokumenata, koje se nazivaju hipermedijalne
baze podataka. Hipermedijalna baza podataka je zapravo web stranica
koja se sastoji od hiperlinkovanih multimedijalnih strana. Dakle, sa tačke
gledišta teorije baza podataka, hipermedijalna baza podataka nije skup
međusobno povezanih slogova, već skup međusobno hiperlinkovanih
multimedijalnih strana i dokumenata.
Distribuirane BP
Neformalno govoreći,
distribuirana
baza podataka
je baza podataka koja se ne
nalazi u celosti na jednoj fizičkoj lokaciji (na jednom računaru), već je razdeljena na
više lokacija koje su povezane komunikacionom mrežom. Svaka lokacija, koja se zove i
čvor
komunikacione mreže, poseduje svoj sopstveni, autonomni sistem za upravljanje
bazama podataka, sa sopstvenom kontrolom, upravljačem transakcija i oporavka od
pada, i ostalim značajnim funkcijama, a ima i svoj centralni procesor i ulazno/izlazne
uređaje.
Osnovna pretpostavka za uspešnost sistema za upravljanje distribuiranim
bazama podataka je
nevidljivost lokacije
. Naime, ovaj sistem treba da obezbedi još
jedan nivo fizičke nezavisnosti podataka: korisnik i njegov program ne treba da znaju na
kojoj se lokaciji u distribuiranom sistemu nalaze podaci koji su im potrebni. Za
korisnika, distribuirani sistem treba da izgleda identično sa nedistribuiranim
(centralizovanim), tj. pristup podacima treba da je isti kao da su svi podaci smešteni u
lokalnom čvoru korisnika. Sistem odlučuje (ne uključujući korisnika) o tome da li će
potrebne podatke, ukoliko su na udaljenoj lokaciji, doneti na lokalni čvor za obradu, ili
će obradu preneti na udaljenu lokaciju.
Sistem distribuiranih baza podataka može se predstaviti grafom čiji su čvorovi –
lokacije, a grane – komunikacione linije. Svaka lokacija sadrži centralni procesor (CP),
lokalnu bazu podataka (BP) i pripadni SUBP, kao i skup terminala. Dve lokacije su
povezane ako među njima postoji direktna veza koja funkcioniše, ili ako postoji treća
lokacija koja je sa njima u direktnoj vezi (slika 1).
Na različitim lokacijama, lokalni sistemi za upravljanje bazama podataka mogu biti
različiti. Tada se DSUBP naziva
heterogenim
. Ako su SUBP na svim lokacijama isti,
DSUBP se naziva
homogenim
.
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
seminarski rad
str.5
Slika 1. (dr Pavlović-Lažetić, 1999)
Osnovna karakteristika
distribuiranih sistema
je velika količina poruka i
podataka koji se prenose preko komunikacione mreže. Zato je glavni cilj u postizanju
efikasnosti distribuiranih sistema – smanjenje mrežne komunikacije. Ovaj cilj se
projektuje na sve ključne funkcije SUBP (Sistem za upravljanje bazama podataka); one
moraju da se razmatraju iz novog ugla, a problemi u njihovoj realizaciji zahtevaju nova
rešenja.
Neke od poznatih prototipskih implementacija DSUBP (Sistem za upravljanje
distribuiranim bazama podataka) su SDD-1 (
System for Distributed Databases,
Computer Corporation of America
), R¤ (IBM Research Lab.) i distribuirani INGRES
(University of California, Berkeley). Najpoznatiji komercijalni DSUBP su
INGRES/STAR, ORACLE7/DDO (
distributed database option
), DB2/DDF (
distributed
database facility
). Svi nabrojani sistemi su relacioni, s obzirom da nerelacioni DSUBP
ne mogu biti uspešni.
