Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
NADREALIZAM U UMETNOSTI XX VEKA
“Ja verujem u buduće razrešenje tih dvaju stanja, prividno toliko
protivurečnih, stanja sna i jave, u neku vrstu apsolutne stvarnosti, nadrealnosti, ako se tako moze reči. Tom osvajanju ja tezim, siguran da u njemu neću uspeti, ali ni ako ne vodeći računa o svojoj smrti da ne bih već bar malo poveo računa o radostima jednog takvog posedovanja.“ Andre Breton, Prvi manifest nadrealizma, 1924.
Idejno i ideološki, nadrealizam ima svoje preteče u modernoj umetnosti koja počinje posle impresionizma i simbolizma: u kubizmu, futurizmu i, naročito, dadaizmu. Teško je zamisliti da nadrealizam nije nastao kao nešto neophodno, ali je sigurno da bi njegove osnovne karakteristike bile različite da mu nije direktno prethodio dadaizam, na koji se nadovezao. Moze se reći, čak, da je dadaizam, u izvesnom smislu, prva, pripremna faza nadrealizma. U toku Prvog svetskog rata počinju da se javljaju teznje za novim, fantastičnim predmetom i sadržajem. Neutralna Švajcarska bila je prvo značajno mesto u kojem se nova umetnost, literatura i muzika fantastičnog i apsurdnog počela formirati. U Cirihu se 1915. godine sreće nekoliko mladih ljudi, sklonjenih od rata: nemački pisci Hugo Bal i Rihard Huelsenbek, rumunski pisac Triztan Cara, rumunski slikar i
1
skulptor Marsel Janko, alzaški slikar, skulptor i pesnik Jan (Hans) Arp i nemački slikar Hans Rihter. Oni su ostali predvodnici čije su demonstracije, pesnički nastupi, bučni koncerti, umetničke izlozbe i tekstovi napadali tradicije i predrasude zapadne umetnosti i književnosti. U isto vreme ovi ljudi žučno reaguju protiv širenja histerije i mahnitosti zaraćenog sveta u formama koje su bile zamišljene isključivo kao negativne, anarhične i destruktivne. Oni su, pre svega, osećali da su razum i logika doveli do velike nesreće – svetskog rata i da jedini put spasenju vodi kroz političku anarhiju, prirodne emocije, inutitivno i iracionalno. Tako je težnja ka novoj viziji dadaista, koja je prevazilazila fivolnu zelju da se razgnevi buržoazija, bila pre svega u kritičkom preispitivanju tradicija, pravila, osnova logike, koncepciji reda, koherentnosti i lepote koje su vodile umetničko stvaranje kroz istoriju. U proleće 1916. u Cirihu osnovan je
Kabare Volter
. Osnivač je bio
Hugo Bal, filozof, mistik, pesnik, kao i prvi glumac u dadaističkoj drami.
Kabare Volter
će tokom godina postati sastajalište tih slobodnih duhova.
Ime
Dada
skovano je iste godine da bi se obeležio ovaj pokret koji je
nicao iz prividnog haosa
Kabarea Volter.
Popularna verzija nastanka
ovog imena bila bi ona koju je izneo Huelsenbek: nasumice otvoren francusko-nemački rečnik dao je reč
dada
(dečiji konjić za ljuljanje ili
drvena palica sa konjskom glavom).
Dada
na francuskom takođe znači –
hobi, događaj ili opsesiju. Bez obzira na istoriju, ovo ime postaje centralni, podsmešljiv simbol napada na postojeće pokrete, tradicionalne ili eksperimentalne. Dadaisti su u propagiranju svojih ideja koristili mnoge formule futurista: Marinetijeve slobodne reči, izgovorene ili napisane, Rusolove atonalne muzičke efekte, koji su zaglušivali pesnike, mnoge njihove
2
Dišan stavili su tačku na dadaizam u Njujorku jednim brojem časopisa
New York Dada
. Tako je dadaizam kao organizovani pokret bio mrtav,
svuda, osim u Parizu. Luis Aragon, Andre Breton i Žorž Ribmon sarađivali su 1918. godine u ciriškom časopisu
Dada
, a uskoro će i Tristan Cara početi da piše za
Bretonov i Aragonov časopis
Litterature.
Pred kraj rata ovaj pokret
razvijaće se u francuskoj prestonici i ta, pariska Dada, u prvom redu, bio je pokret književne prirode. Dok je u slikarstvu i skulpturi dadaizam bio uglavnom uvozni proizvod, u poeziji i teatru on je pripadao tradiciji iracionalnog i apsurdnog koja se protezala od Bodlera, Remboa i Malarmea do Alfreda Žarija, Rejmonda Rusela, Apolinera i Koktoa.
U razdoblju od 1919. do 1922. godine, Breton se pridruzuje Cari,
Pikabiju i Dišanu u obljavljivanju
Biltena Dade
. U toku tih godina
odrzane su izlozbe Pikabia i Maksa Ernsta (ova druga sa uvodnom rečju Andre Bretona). Međutim, Breton je oko 1922. postao sve razočaraniji dadaizmom, na jednoj, mozda, opravdanoj osnovi: on sve vise postaje institucionalizovan i akademski. Protivio se velikoj izlozbi održanoj u galeriji
Montaigne
i predvodio je pobunu koja je razbila pariski kongres
Dade. Dada, konacno, umire u Parizu 1922. godine.
Vazno je shvatiti da je dadaizam bio značajan, pre kao stanje
duha, kao pobuna protiv svih stega ( građanske umetnosti, mistifikacije pesničkog nadahnuća stvaraoca izabranika, protiv racionalnog, protiv morala, protiv svih sistema, bilo logičkih, etičkih ili estetičkih, kao i svih pravila, pa i gramatičkih i sintaksičkih ), nego kao stil ili pokret.
Bivšim dadaistima prišli su novi, snazni glasovi, među kojima i
Kokto i Ezra Paund. Ta grupa konsolidovala se 1924. godine pod imenom
nadrealizam.
4
Ovaj pojam prvi put je upotrebio Apoliner nazvavši, 1917.godine,u predgovoru, svoju dramu
„Les Mamelles de Tiresias“
(„Tirezijine dojke“)
i balet Djagiljeva
„Parada“
–
nadrealističkim
. U pismu
upućenom Polu Dermeu, marta 1917.godine, Apoliner kaze:
„Kad se sve
dobro razmotri, mislim da bi zaista bilo bolje usvojiti termin nadrealizam, nego nadnaturalizam, koji sam u početku upotrebio. Nadrealizam još ne postoji u rečnicima, a biće pogodniji za upotrebu nego nadnaturalizam koji su filozofi već upotrebili.“
Ovaj izraz su od tada često upotrebljavali Breton, Pol Eliar i ostali saradnici pariskog lista
Literature.
NADREALIZAM
, imenica, m. Čist psihički automatizam
kojim se zeli izraziti, bilo usmeno ili pismeno, stvarno delovanje misli. Misli diktirane u odsustvu svake kontrole koju bi vršio razum, izvan svih estetskih ili moralnim preokupacija.
Andre Breton, Prvi nadrealistički manifest,
1924.
ENCKL. Philos. Nadrealizam se zasniva na verovanju u višu realnost izvesnih asocijativnih oblika koji su do njega bili zanemarivani, u svemoć sna, u nezainteresovanu igu misli. On tezi da permanentno uništi sve ostale fizičke mehanizme i da ih zameni u rešavanju glavnih problema zivota.
Da bi se pravilno shvatile ove definicije, kao i sam nadrealisticki pokret, nužno je istaci neke osnovne puteve, koji su se ranije formirali, a
5
nesvesnog ili struktuiranje onog fantazmatičkog prostora u kome se naš zivot odvija. Frojd je zeleo da opiše već postojeća umetnička dela pridavajući im nova tumačenja bazirana na psihoanalitičkoj teoriji. Za razliku od Frojda, nadrealisti su zeleli da stvore dela koja će nastajati na način na koji psihoanaliza definiše dejstvo nesvesnog. Nadrealiste (pre svega, Bretona) je zanimalo kako prikazati ta tri subjekta (
ja, nad ja, id
) i
kako predočiti dejstvo nesvesnog. Drugim rečima, kako kroz umetničko delo izvesti i otkriti tu razliku između svesnog i nesvesnog. Direktni Frojdovi uticaji očitavaju se u poetici nadrealizma. Različito od psihoanalitičke teorije umetnosti koja umetničko delo posmatra kao govor koji pokazuje ono što njegov autor nije mogao direktno izreći, nadrealizam psihoanalizu uzima kao polazište mišljenja o umetnosti i modela prikazivanja, zamisli i klišea interpretacije i metoda prikazivanja pomoću kojih će izražavati umetnost, odnosno, stvarati umetničko delo.
pokušao na četiri modela primeniti psihoanalizu: (1) automatska poezija i crtež zasnovan na izgovaranju reči ili crtanju bez svesne kontrole, nastali sa namerom da nesvesno govori samo i na taj način se izrazi, (2) fetišistički karakter postojećih predmeta koji se koriste u umentosti (3) sam zivot, odnos prema sebi i vlastitom umetničkom geniju tipičan je izraz nadrealističkog narcizma koji je prikriven dendijevskim ponašanjem, (4) umetničko delo doslovno mimetički pokazuje san ili apsurdnu situaciju, tako da se u njemu (njegovoj vizuelnoj priči) vidi učinak analogno pripovedanju sna, delovanju šale i omaške.
Otpor prema umetnickim konvencijama i jak osecaj krize celokupnog života povezuje nadrealizam sa ekspresionizmom do te
