појам је еволуирао током напретка цивилизације. Ако се у први план ставе промене које
су окарактерисале деведесете године прошлог века, може се рећи да се инспекцијски
надзор у вези са овим догађајима може посматрати и кроз призму остваривања једне
врсте делатности која је у вези са органима државне управе, а која је контролно
надзорног карактера. Целокупна управна активност једне земље почива на овој
активности, а од посебног је значаја то што она обухвата различите нивое заједнице,
који координирано функционишу.

Инспекцијски надзор има посебну дозу значајности јер од његове ефикасности и

ефективности зависи како ће да функционише целокупна управа једне земље. Дакле,
целокупан правни систем почива на адекватности активности које су у вези са процесом
инспекцијског надзора.

Све чешће се може чути да инспекцијски надзор представља обично слабу тачку

једног система, не само оних земаља које нису развијене, већ и модерних, савремених
земаља. За овај контекст се везују бројни проблеми, а они су понајвише повезани са
оним системима у којима долази до промене власти.

Данашњи пословни свет је такав да не дозвољава било какав облик корекције.

Онда када дође време за корекције, онда је и касно да се било шта постигне онако како
је   то   замишљено.   Наредни   резултати   се   могу   постићи,   њима   се   може   задовољити
замисао,   али   никада   резултат   не   може   бити   заиста   очекивано   добар.   Инспекцијски
надзор   баш   почива   на   тој   замисли.   Он   у   своје   обиме   прикључује   компоненту
превенције, док је корекција потпуно остављена по страни.

Да би се на прави начин схватио, инспекцијски надзор мора бити одређен са

више аспеката:



појмовно,



садржајно,



његово место мора бити дефинисано у оквиру правног поретка,



његова улога мора бити дефинисана у оквиру правног поретка,



организационо,



функционално,



у вези са друштвеним приликама које су на снази.

Инспекцијски надзор је само једна врста управног поступка која се диференцира

од целокупног система управе. Диференцијација се огледа у погледу метода које се
примењују, али и у погледу овлашћења која инспектори поседују.

Основна четири елемента која су од посебног значаја за диференцијацију ова два

контекста јесу:



методе обављања посла,



обухват овлашћења,



начело официјелности,



специјализовани људски ресурси који учествују у процесу обављања
послова.

Инспекцијски надзор поседује и своја начела. Она се односе на принципе који су

потпуно идентични без обзира о ком послу у вези са инспекцијом се радило. Ова начела
су веома битна како би обухватила суштину свих активности у овом контексту и како
би се односне акције стандардизовале. Онда када постоји стандардизација, систем се
приближава униформности и уређености. Овим путем ће доћи и до елиминисања било
каквих нејасноћа, неодговорности и противречности. Веома је исправно и рећи да
инспекцијски надзор по својој суштини подразумева и једну категорију управног типа,
пошто је део делатности коју обављају органи управе.

У оквиру Устава из 1963. године се први пут користи овај термин. Тиме је

приказан значај инспекцијског надзора и истакнута је битност његовог разматрања у
савременом систему.

Само функционисање инспекцијског надзора пропраћено је мноштвом проблема.

Све је то указивало на потребу да се дефинишу јединствена начела, али и правила у вези
са радом органа који делују у овом контексту. Тим путем би се прописала правила која
не би важила за појединце, већ за целокупну структуру инспекцијских органа.

Основна обележја која се недвосмислено везују за појам инспекцијског надзора

јесу:



то је врста управног надзора,



то је екстерни облик надзора,



спроводи га посебна скупина службеника, дакле инспектори,



инспектори имају овлашћења која им омогућују да донесу управне акте и
да обаве управне активности.

Основна обележја која су материјалног типа, а која се везују за контекст

инспекцијског надзора јесу:



обављење контроле,



доношење одлуке о одговорностима и овлашћењима субјеката надзора,



обављање управних мера и активности.

У зависности од тога који тип друштвеног уређења влада у једној земљи и на

који начин се организује власт, зависе и основне особине инспекцијског надзора, али и
сви чиниоци који на њега утичу. Истраживања су показала да постоје разлике које се
односе на начин организовања и положај инспекцијског надзора у оквиру оних земаља
које су унитарне и које се федералне.

Инспекција има своје домене и у оквиру праћења рада у оквиру органа управе.

Инспектори могу једини да пруже објективне информације о стању на терену. Они знају
како функционишу и физичка и правна лица.

Они су компетентни и да пропишу мере, како би се стање вратило у жељени

положај, уколико дође до одступања. Тако инспектори могу и да дају предлог да се неки

Перишић Саша, Организација и принципи инспекцијског надзора, Правни факултет, Ниш, 2010,

стр. 11.

ниво ефикасности те целине, њених излазних елемената, њене уређености. Дакле,
инспекцијски надзор је доста већег обима од контроле и то је битно истаћи како се ова
два појам не би доводила у непотребну везу која између њих ставња знак једнакости.
Они јесу повезани, али диференцирање постоји.

Област у оквиру инспекцијског надзора, а која се највише доводи у везу са

контролом јесте управна инспекција. То доводи до закључка да се инспекцијски надзор
усмерава ка активностима одређеног субјекта које се посматрају у вези са правилима
која су прописана законом. Тиме је јасно стављено до знања шта представња циљ
послова из делокруга инспекције.

Инспекцијски надзор се обавља директним увидом у пословање и поступање

субјеката који се контролишу, у погледу придржавања закона, прописа и општих аката,
али и изрицањем мера и предузимањем других законом прописаних радњи, како би све
функционисало онако како је то законодавац замислио.

Инспекцијски надзор је дефинисан у оквиру Закона о државној управи који је на

снагу ступио 1992. године, јер се изменом овог закона, 2005. године, нису променила
правила у вези са овим појмом. Тек када је донесен посебан закон о инспекцијском
надзору, дошло је до промена, а у оквиру 2015. године.

Инспекцијски надзор се обавља преко министарстава, а они послове даље

прослењују инспекторима у свом делокругу, односно лицима која имају овлашћења у
вези са овим активностима. Права и дужности с еморају знати, али и принципи на
којима почива рад органа.

Јасно је да сваки инспектор мора да сноси одређени степен одговорности за рад

који обавља. Одговорност се односи како на предузимање мера које су логичне по
закону, тако и у погледу превазилажења граница деловања. Сваки инспектор не обавља
самостално посао. Неопходно је да се успостави сарадња се релевантним институцијама
као што су правосудни, прекршајни органи, колеге, и било која друга група страна на
које овај рад утиче.

Од кључног је значаја постојање системског приступа у овој области. Уколико

систем не функционише као целина и уколико се ствари посматрају изоловано, сврха
овог надзора се губи. Дакле, само заједничким деловањем свих односних институција,
може доћи до целокупних добрих резултата и исправног деловања које је
карактеристично за развијене земље.

Онда када се контрола обавља, не утврђује се само да ли је рад одређеног био

законит, него и да ли служба као управна организација функционише, да ли је управа
дефинисана и организована у склауд са правилима и да ли су одговарајући људи
постављени на захтевана места.

Бачанин Невенка, Управно право, Правни факултет, Крагујевац, 2000, стр. 523.

Мирјанић Жељко, Инспекција рада и реформе инспекције, Удружење за радно право и

социјално осигурање Србије и Црне Горе, Београд, 2004, стр.73.