Napredne tehnike za optimizaciju rada operativnog sistema Windows XP

Visoka poslovno-

tehnička škola

Užice

Diplomski rad

Predmet:

Operativni sistemi

Tema:

Napredne tehnike za optimizaciju rada

operativnog sistema

Windows XP

Kandidat

Kusturica Denis

IN88/04

Mentor:

mr Diković Ljubica

Užice, 2008

Kusturica Denis IN88/04

Diplomski rad

Napredne tehnike za optimizaciju rada

operativnog sistema

Windows XP

Kusturica Denis IN88/04

Diplomski rad

Uvod

Windows XP je definitivno najrasprostranjeniji operativni sistem na planeti. Razlozi za to

su sigurno, pored samog ugleda Microsofta – firme koja je izbacila na tržište ovaj operativni

sistem, vrlo intuitivno osmišljen korisnički interfejs, povećanje stepena sigurnosti, vizuelno

primamljivo okruženje i u svakom smislu korak napred u odnosu na operativne sisteme koji su
mu prethodili, kako iz Microsoft-a tako i iz ostalih softverskih firmi.

Međutim, mnogima se činilo kako to unapređenje, jednostavno, nije dovoljno, da sve to

može još bolje, lepše, brže i sigurnije. I bili su u pravu. Iako je odavao

utisak neverovatne lakoće

korišćenja i povećanog st

epena sigurnosti, XP je ostavljao i dosta mesta za poboljšanja. To su

uočili i u Microsoft

-u i u vrlo kratkom periodu su se pojavile, takozvane „zakrpe“, iliti Service

Pack-ovi. Prvo SP1, zatim SP2 a u skorije vreme i SP3. Sve je ovo dodatno produžavalo život
sad

a već vremešnom XP

-u koji je

i zvanično već

zamenjen novim Microsoft-ovim operativnim

sistemom – Windows Vista (kodno ime „Longhorn“).

Većina korisnika računara, i pored pojave nov

ijih operativnih sistema, i dalje svoje

poverenje daje XP-

u. Neki to čine i

z navike, neki zbog vremenom usavršene kompatibilnosti sa

hardverom

(zahvaljujući kvalitetno napisanim drajverima)

, kao i sa starijim aplikacijama

(pisanim za Dos i starije Windows-e)

, a neki jer su čuli da nova „Vista“ nije ispunila sva

očekivanja

kao i da „konzumira“ nerealno mnogo sistemskih resursa (memorije, procesora, hard-

diska,...).

U svakom slučaju, onih

koji bi bili zainteresovani za temu optimizacije XP-a ima

zaista puno i

zato ću se potruditi da pružim

informacije i uputstva na pomenutu temu koj

a će biti

razumljiva i početnicima i napredni

m korisnicima.

Kada se, generalno, govori o optimizaciji računara misli se

, pre svega,

na određene

delove hardvera i softver (koji omogućava optimizaciju i fino podešavanje određenih parametara

iz okruženja ope

rativnog sistema). Osim što treba voditi računa o minimalnim hardverskim

zahtevima, treba analizirati i kompatibilnost komponenti od kojih

sastavljamo račun

ar. O ovome

će biti detaljnije u narednom poglavlju

Poznato je da operativni sistem omogućava komunikaciju između korisnika

računara

hardvera kao i

da ima mogućnost dopun

javanja raznim aplikativnim softverom u skladu sa

navikama i potrebama korisnika. Da bi operativni sistem funkcionisao pravilno i bez naželjenih
zamrzavanja i otkazivanja, potrebno je imati u vidu i kakav hardver mu stavljamo na
raspolaganju, jer uvek treba pratiti podatke o minimalnoj hardverskoj zahtevnosti. To u prevodu

znači da treba obezbediti procesor određenih karakteristika (brzine, frekvencije, količine keš

memorije,...), hard-disk sa dovoljno slobodnog prostora za smeštanje operativnog sistema i
ostalih podataka (ne-sistemskih), dovoljno RAM-

a, grafičku karticu željenih karakteristika

(ukoliko korisnik ima potrebu za istom) itd.

Međutim, i sam operativni sistem se može optimi

zovati tako da mu hardverska

zahtevnost bude manja a samim tim da bolje radi sa slabijim hardverom ili da se prilagodi tako

da u potpunosti iskorišćava sve potencijale naprednog hardvera.

Ovo se može postići izmenom

unosa u registru baza i onemogućavajem n

ekih (suvišnih) servisa. Detaljnije u poglavlju 3.

Kusturica Denis IN88/04

Diplomski rad

2. Hardver

Kada se pomene optimizacija

ili unapređenje

Hardvera prvo se pomisli na kupovinu

novih i naprednijih komponenti, ali to ne mora uvek biti tako. Postoj

e mogućnosti za

optimizaciju i u BIOS-u

na matičnoj ploči. Opcije koje su ovde dostupne zavise od proizvođača

same matične ploče i ostalih bitnih komponenti

a uglavnom se daje mogućnost optimizacije

procesora (2.1.), hard-disk-a (2.2.), RAM-a (2.3.) i drugih komponenti (2.4.).

Takođe

, iz samog

Windows-

a se može značajno optimizovati hardver, naravno, uz pomoć namenski napravljenog

softvera ali i nekih alata integrisanih u Windowsu.

Ono što se tiče optimizacije hardvera a ne podešava se ni iz BIOS

a niti pomoću razno

raznih programa a pri tom je o

d presudnog značaja za pravilan i stabilan rad računara, jeste

obezbeđivanje kvalitetnog napajanja električnom energijom i nesmetano hlađenje komponenti

kojima je to potrebno (procesor,

čipset,

hard-

disk, RAM, Grafička kartica, ...)

. Što se napajanja

tiče,

u pomoć dolaze razni UPS (Unteruptable Power Suply) uređaji koji omogućavaju

napajanje

iz akumulatora kada nema napona u mreži u nekom određenom vremenskom periodu što zavisi
od njihove snage koja, sa druge strane, između ostalog, diktira i cenu ovih uređ

aja.

Ovi uređaji,

pored toga što Vam omogućavaju da sačuvate izmene pri radu na računaru, štite vaš hardver od

strujnih udara i tako mu produžavaju radni vek.

Ono što takođe „godi“ Vašem hardveru jeste dovoljna količina svežeg vazduha koji

će

hladiti krit

ične komponente. Ovo znači da ne sme biti prepreka ispred ventilatora koji uvlače

hladan vazduh u kućište

kao ni iza onog koji izbacuje topao vazduh i svi oni moraju biti pravilno

pozicionirani.

U novije vreme se javljaju i sistemi sa vodenim hlađenjem ali

, realno, u

budućnosti neće biti potrebe za tim jer se komponente izrađuju tako da troše vrlo malo energije a

samim tim i da se manje zagrevaju, a pritom

imaju daleko bolje performanse. Ovo će se postizati

sve sitnijim i sitnijim procesom proizvodnje, tj.

svi se trude da na istoj ili čak manjoj površini

smeste što

više čipova.

Ovo će na kraju, između ostalog dovesti i do računara izuzetno malih

dimenzija

i imaće primenu u svim sferama našeg života.

Kusturica Denis IN88/04

Diplomski rad

Slika 1-2.

Jedan ciklus je najmanja jedinica vremena za procesor. Svaka akcija zahteva najmanje

jedan, a obično v

iše ciklusa. Dodatni ciklusi u

prvom prenosu obično se nazivaju

stanje čekanja

Stanje čekanja je otkucaj takta u kojem

se ništa ne dešava. Ovo osigurava da procesor ne ide

spred ostatka računara.

Optimizacija procesora može se vršiti u vidu, takozvanog,

overclock

-a, tj.

povećanja

vrednosti množioca radne frekvencije ili poveć

anje vrednosti same frekvencije (koraka). Ovim

se postiže

da imate jači procesor po ceni

slabijeg koji već posedujete

. Ali, overclock

je rizičan

poduhvat i dalje zahteva povećanje količine električne energije koja napaja CPU i poboljšanje
hlađenja, jer se povećanjem napona uvećava i disipacija toplote, kao i modifikaciju frekvencije

memorije (RAM-a)

i parametara matične ploče

. Nakon neuspešnog overclock-

a nećete moći da

podignete operativni sistem i potrebno je

resetovati CMOS. Mogućnosti za overclock zavise i od

modela matične ploče. Neki modeli procesora navedenih proizvođača dolaze do krajnjih kupaca
sa fabrički „otključanim“ množiocem, tako da je omogućen overclock. Ovi modeli su po pravilu

nešto skuplji od standardnih.

Korisno je

, takođe,

obezbediti kvalitetno hlađenje iako procesor nije overclock

-ovan jer

mu odgovaraju niže radne temperature i može se primetiti značajno unapređenje performansi čak

i kada se temperatura redukuje za samo nekoliko stepeni.

Trenutno su aktuelni procesori s

a više jezgara (2,3,4,...) koji omogućavaju simultano

obavljanje više zahtevnih operacija u isto vreme a i moderne aplikacije se prave tako da

iskorišćavaju pun potencijal višejezgarnog procesora.