РАЧУНАРИ

~семинарски рад~

Напредне технологије 

за 

интернет комуникацију

студ. Огњановић Александра                           Проф. Мр. Јелисавка В. Булатовић

                             

Б 16/11 ДТО

Београд

Децембар 2011 

Увод

Према   једној   од   дефиниција,   Интернет   представља   систем   умрежених 

рачунарских мрежа или интерконекцију између више рачунара. У пракси то значи да 
су,  “мале”  рачунарске   мреже   међусобно   повезане   у  “велику”  рачунарску   мрежу   – 
Интернет.   Интернет   се   све   више   назива   глобалном   мрежом   информација   (велика 
интернационална-глобална  база  података).  Број  рачунара на Интернету  се тренутно 
процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је 
огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Настанак Интернета везује се за више догађаја. Први се догодио 1961. Године 

када је је др. Леонард Клајнрок на универзитету 

MIT

 први пут објавио рад о 

packet-

swiching

  технологији. Други се догодио 1969. године када  је Министарство одбране 

САД-а   одабрало  

Advanced   Research   Project   Agency   Network

,   познатију   као 

АРПАНЕТ

,   за   истраживање   и   развој   комуникација   и   командне   мреже   која   ће 

преживети   нуклеарни   напад.   Вероватно   је   најважнији   тренутак   био   1983.   кад   је 
тадашња   мрежа   прешла   са  

NCP-а   (Network   Control   Protocol)

  на  

TCP/IP 

(Transmission   Control   Protocol   /   Internet   Protocol)

,   што   је   значило   прелазак   на 

технологију каква се и данас користи.

Слика 1. ARPANET у Септембру 1971.

2

background image

World Wide Web (скраћено  WWW  или  W3, а познатији ка  Web)  представља 

систем web страница које су међусобно повезане везама које се називају хиперлинкови 
а којима се приступа путем Интернет-а. 

Слика 3. Лого World Wide Web Consortium - a (W3C)

Заснива се на  

HTTP

  протоколу, а користећи  web претраживач,  било ко може 

видети  

web

  странице   које   могу   садржати   текст,   слике   и   било   који   други 

мултимедијални садржај и  “кретати”  се између њих путем хиперлинкова. У адресну 
линију  web претраживача  уписује се  

URL

  који представља адресу  

web

  странице, а 

затим се путем 

DNS

-а повезује са јединственом 

IP

 адресом одређеног сервера са којим 

на   крају  

web

  претраживач  успоставља   везу   и   преузима   документе   који   тај   сервер 

садржи.   Документи   могу   даље   бити   међусобно   повезани   путем   хиперлинкова   са 
другим   документима   било   на   истом   или   неком   другом   удаљеном   серверу.   На   овај 
начин постиже се да се било ком кориснику у свету приказује  

web

  страница коју је 

аутор поставио на 

web

 сервер.

Да   би  се  обезбедио   бржи  проток  података   и  мање   оптерећење  

web 

сервера, 

уколико се корисник враћа релативно често на страницу, а страница је неизмењена, 
web  browser  има уграђен посебан  део  (

cache

) који може делимично  или у  целости 

поново приказати страницу без учитавања са Интернета. На овај начин није потребно 
увек,   испочетка   преносити   све   податке   који   описују   садржај   странице,   већ   се 
учитавање страница може знатно скратити.

У раној фази еволуције 

Web

-а, 

Web 1.0

, корисници су могли само да прегледају 

садржај  

web

  страна   али   не   и   да   утичу   на   њихов   садржај.   Технички   гледано, 

информације   на  

web

  странама   су   биле   затворене   за  било   какве   измене   од   стране 

корисника. То значи да информације нису биле динамичке и могле су бити освежене 
само од стране креатора странице. Економски гледано, 

Web 1.0

 је био фокусиран само 

на презентовање информација. Добит, коришћењем  

web

-а се остваривала на основу 

броја посећених 

web

 страна.  

Развој је настављен развојем 

web

 претраживача. Један од првих био је 

Netscape 

1.0

 који је додао подршку за још неколико стандарда као што су 

Javascript

 и 

Cookies

који су додатно обогатили садржај и могућности  

web

-а али су истовремено увели и 

прве сигурносне проблеме, поготову оне везане за заштиту приватности. Након њега, 
компанија  

Microsoft

  je  понудила свој  web  претраживач –  

Internet Explorer

,  који је 

дуго времена био најчешће коришћени  web  претраживач.  Након одређеног времена, 
компанија   Mozilla   представља   свој  web  претраживач   –  Firefox,   заснован   на  web 
претраживачу Netscape. Осим њих, постојале су и друге компаније које су развијале 
своје  web  претраживач-е   за   раличите   оперативне   системе,   као   што   су   Safari   за 
Macintosh, Opera и други.

4





Firefox

 

– 

бесплатан претраживач отвореног кода





Opera

 

бесплатан претраживач затвореног кода компаније 

Opera





Internet Explorer

 

бесплатан претраживач затвореног кода 

компаније

 

Majkrosoft





Safari 

– 

Еплов бесплатни претраживач





Gugl   Krom

  (

Google   Chrome

)  

–  

Гуглов   бесплатан   претраживач, 

пројектован   са   идејом   да  искористи  све  могућности  Гуглових   услуга   и  тренутно   у 
јавној   бета  верзији  само   за   породицу   оперативног  система  

Windows

.  У  плану   је   и 

верзија за 

Linuks

.

Од   свог   настанка   Интернет   је,   пре   свега,   био   средство   за   комуникацију   са 

другим људима. Начин на који се то одвијало се мењао са временом, али су основе 
рада остале исте до данашњег дана.

Неке од примена Интернет-а у самим почецима биле су: 

 E-mail

 – текстуална комуникација

  IRC

 

(Internet Relay Chat)

  – комуникација са једном или више особа у 

реалном времену

  NNTP   (Network   News   Transfer   Protocol)

  –   чланци   које   је   могуће 

коментарисати и додавати, слични данашњим форумима

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti