S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
Osnovi informatike 19.tema
Tema:
Nastanak i razvoj Interneta
Sadržaj
Uvod...................................................................................................
............1
Nastanak
i
razvoj
funkcionisanja
mreže....................................................2
Istorija
Interneta...........................................................................................
4
Internet u
Srbiji............................................................................................5
Protokoli
i
adrese..........................................................................................5
Struktura
mreže............................................................................................8
1
Aplikacije
i
korisnici.....................................................................................9
Servisi................................................................................................
...........10
Elektronska
pošta.......................................................................................11
WORD
WIDE
WEB
(WWW)..................................................................11
Zaključak……………………………………………………………….....13
Literatura………………………………………………………………... 15
Uvod
U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet
koriste svi — od dece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranični izvor
zabave; drugi se njime služe da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i
kontaktirali sa kolegama širom sveta. U novije vreme sve veći broj komercijalnih
preduzeća nastoji da iskoristi neslućeni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog
kanala distribucije. Moderne banke, takođe, stiču sve čvršće uporište u ovom novom,
virtuelnom svetu, koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture
Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativne
firme, ali i čitavi konzorcijumi sastavljeni od najvećih proizvođača softvera, hardvera,
kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulažu ogromna sredstva i napore u razvoj
2
Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je
nastao NSFNET. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije
širom Sjedinjenih Američkih Država, a priključile su joj se i NASA i druge državne
agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet, konferencijski
sistem preko koga su (u početku) studenti i profesori američkih univerziteta
razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine
osnovao BITNET, mrežu na koju je priključio najpre univerzitetske računare iz
Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) i drugih krajeva sveta.
Povezivanje računara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim
organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne načine.
Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat
umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojećih mreža, najpre na nacionalnom,
a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u
mnogim državama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u
skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj način nastao je Internet kakav
danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan „mrežom svih mreža" — sastavni
delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinačni računari već kompletne računarske
mreže organizovane na najrazličitije moguće načine. Jedino zajedničko svim ovim
mrežama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.
Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema
vlasnika, tj. nijedna državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom
celinom. Pojedine države i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili
opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo — svako je
vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj
računar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim. To,
4
dalje, znači da svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti
na mrežu, koje će sadržaje primati sa mreže i šta će slati drugima.
Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host
1
računara
koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mreža. Prema proceni firme
Network Wizards
2
sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih
računara raspoređenih u 1.301.000 domena. Najviše računara nalazi se u
komercijalnom (.com) domenu — njih oko 4,5 miliona. Sledeći domen po broju
računara je domen američkih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona računara, a odmah
iza njega je domen provajdera (.net)
3
sa 2,16 miliona računara. Na četvrtom mestu
nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000 računara. Interesantno je
napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu Jugoslavije (.yu)
pripada 2.885 računara. Drugim rečima, mada Jugosloveni čine 0,2% svetske
populacije, naši računari čine svega 0,015% Interneta.
4
Prema podacima firme Open
Market
5
, januara 1997. godine 58% svih računara na Internetu nalazilo se u
Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za pretraživanje je Yahoo!, kome dnevno
pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja računara na Internetu 23% nalazi se
u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo priključeno 14,8
miliona domaćinstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogućnost
on–lajn trgovine, a procene firme Jupiter Communications govore da će 2002. godine
preko 15 miliona domaćinstava trgovati preko Interneta.
6
1
Ma koji računar ili sistem koji ima pridruženu najmanje jednu Internet adresu.
2
Detaljnije podatke možete naći na Internet adresi firme Network Wizards, (
http://www.nw.com
).
3
Od engl. provider — Za povezivanje na Internet potrebna je veza do nekog drugog računara koji je već povezan
na Internet. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme koje se nazivaju Internet provajderima (provide =
snabdeti, obezbediti, pribaviti).
4
Popović, S.: „Mreža u očima statistike", Svet kompjutera br. 2/98, 1998, str. 25. Ovaj podatak se odnosi samo na
računare domaćih internet provajdera i računare iz jugoslovenske akademske mreže.
5
Detaljnije informacije na adresi:
http://www.openmarket.com
.
6
PC Magazine, vol. 17, YU#3, 25. april 1998, str. 9.
5
