Настанак и развој САД и њеног политичког система
2016
1
1.Увод
Као једне од највећих и најмногољуднијих држaва света, због свог федералног
уређења са преко 50 независних држава, као и једним од најкраћих и најстаријих Устава
на свету, акценат интересовања је баш на тој сложености функционисања заједнице, а и
самог државног уређења САД-а.
САД су настале од 13 незадовољних британских колонија, наиме Британија је због
трошкова рата са Француском (1763.г.) увела порез колонистима. Незадовољство
колонија је ескалирало у оружани сукоб 1775. г. са циљем колонија да се ослободе пореза.
Захваљујући радикалној фракцији и њеним закључцима, који су реализовани на Другом
континенталном конгресу у Филаделфији, 4. јула 1776. г. донесена је Декларација о
независности САД, њоме је тринаест колонија прогласило независност од Велике
Британије и склопило ad hoc савез који ће касније бити познат као Сједињене Америчке
Државе. Данашње САД се простиру на територији од 9,826.630 км2 и са 307,269.000
становника су 3. држава на свету. САД су своју коначну независност и признање од своје
матице Велике Британије, издејствовале су помоћу савезника (Француске, Шпаније и
Холандије) 1783.г., а први Устав донет је 1787. г., који је ступио на снагу 1789. г., а који је
и данас на снази.
У даљем излагању бавићемо се одредбама Устава, његових амандманима и самим
државним уређењем САД, као и његовим функционисањем.
Настанак и развој САД и њеног политичког система
2016
2
2. Настанак и развој САД
Сједињене Америчке Државе настале су захваљујући великим земљописним
открићима. На источној обали Америке од Лабрадора до Флориде постојало је више
колонизатора: Французи, Енглези, Низоземци, а на југу су Шпањолци. У 17. столећу
источном обалом Америке завладала је Велика Британија и основала 13 колонија. Прва је
1607. основана Виргиниа која је добила име по краљици Елизабети и тoком 17. столећа
настало је још 12 колонија. У Великој Британији је у 17. столећу јако бурно јер још има
верских сукоба и Енглези беже у Америку у колоније. Тако тамо стиже сиромашно
становништво. У колонијама влада британска управа. Краљ влада, а законе прописује
парламент
1
.
Колоније су настајале на местима погодним за живот. Постојали су и добри услoви за
развој господарства. На југу су се развијале плантаже на којима се производила кава,
индиго, све док није превладао памук. Те колоније нису биле међусобно повезане.
Повезивао их је само британски краљ.
Односи између метрополе – Велике Британије - и колонија почели су се заоштравати у 17.
столећу. Енглеска треба колоније за продају својих производа. Зато је парламент забранио
да се у Америци производи ишта од тканина и од метала. Тим забранама постигли су да се
не развије господарство које би могло конкурирати Британији. Исто тако постигли су да у
Америци влада потражња за тканинама па расту цене. Британци не допуштају да у
колоније пристају ничији бродови, само енглески. Тако се јавља монопол на трговину.
Средином 18. столећа грађани колонија постали су свесни да их Британци искоришћавају.
У 60-им годинама 18. столећа државна благајна Велике Британије је била испражњена.
Зато је парламент донeо одлуку да ће се државна благајна употпунити порезом који ће
платити колоније. Увели су порез на све што се из Британије увезе у колоније.
Американци се питају с којим правом британски парламент има право доносити одлуке о
људима који живе у колонијама. Убрзо су Британци били присиљени повући све порезе,
оставили су само порез на чај.
1
http://www.wikipedia
Настанак и развој САД и њеног политичког система
2016
4
Дејство уставних обичаја
– уставним обичајима допуњене су празнине у уставу.
Једно од таквих гласи „Чланови Представничког дома морају да имају домицил у
својој изборној јединици“, док устав тражи само да буду грађани државе у којој се
бирају
3
.
4. Начело поделе власти
По Монтескијеу најбољи је онај облик државне власти у коме сва овлашћења власти
нису концентрисана у једним рукама, него су подељена међу носиоцима више различитих
сфера власти.
Основна подела власти представља поделу на:
законодавну,
извршну и
судску.
У САД-у су то:
Законодавна=Конгрес,
Извршна=Председник и
Судска = Врховни суд.
Свака од њих има посебан домен надлежности, самостална је и независна (ниједна нема
право да се меша у рад друге). Практично оваква подела није могла да се примени, а да не
дође у основи до цепања јединствене државне власти, те су „очеви оснивачи“ САД-а у
уставу измислили системе „кочница и равнотежа“ који су спречавали да се нека власт
претерано не осамостали, ово начело поделе власти се одржало до данас у САД-у
4
.
3
Вугделић.В., (1997),
Уставно право –практикум
, Београд, стр. 235.
4
Ђурђев.A., (1994),
Уставно право II – Организација државне власти
, Нови Сад, стр.45.
Настанак и развој САД и њеног политичког система
2016
5
5. Конгрес САД
Конгрес је законодавни орган
, њему су поверена сва Уставом утврђена законодавна
овлашћења, као и „прећутна овлашћења“, односно теорија која му је омогућила да
законодавно делује и у другим материјама када за то има потребе, те му је знатно
повећана законодавна надлежност.
Конгрес је једини савезни орган који може да доноси законе у Уставом утврђеним
оквирима.
Састоји је од два дома: Представничког дома и Сената
, оба дома су
равноправна у Уставотворној и Законодавној материји.
5.1. Представнички дом
Представнички дом (доњи дом)
заступа интересе грађана САД независно од
федералне јединице у којој живе. У састав улазе чланови које грађани бирају путем
општих и непосредних избора. Број представника једне државе зависи од броја становника
те државе (један представник на 350.000 становника). Свака држава мора имати бар једног
представника. Број чланова Представничког дома одређен је Законом 1929. године и од
онда се није мењао, а износи 435 чланова
5
.
При избору чланова примењује се систем униноминалних избора, а довољна је релативна
већина гласалих. Гласају сви грађани који испуњавају одређене услове, које поставља
свака држава за себе. Изабрани могу бити они који имају најмање 25 година живота,
најмање 7 година су грађани САД-а и бораве у држави у којој се бирају.
Након избора, они постају представници својих изборних јединица, те заступају интересе
својих бирача, и више обраћају пажњу на локалну него на партијску припадност. Мандат
члановима Представничког дома траје две године. Представичким домом председава
Спикер. Спикер се бира из редова странака, а обично бива изабран припадник (вођа)
већинске странке.
5
Ђурђев.A., (1994),
Уставно право II – Организација државне власти
, Нови Сад, стр. 47.
