1
UNIVERZITET U PRIŠTINI
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
INVESTICIONI PROJEKAT ZA PODIZANJE 30 HEKTARA
VINOGRADA
Invenstitor
"Krajina vino" A.D. Negotin
Predmetni nastavnik: Student:
Prof. dr Mlađan S. Garić Jelena Jovanović
Br. dosijea 3/III/11
2
SADRŽAJ
1.UVOD…………………………………………………………………...
4
2. OPŠTIPODACI O INVESTITORU……………………………………
6
3.
AGROEKOLOŠKI USLOVI VINOGORJA I LOKALITETA……..
…
7
3.1.KLIMATSKE KARAKTERISTIKE……………………………….
7
3.1.1. Temperaturni uslovi…………………………………………....
7
3.1.2.Uslovi
osvetljenja……………………………………………….
8
3.1.3. Uslovi
vlaženja…………………………………………………
9
3.1.4. Vazdušna strujanja…………………………………………….. 10
3.1.5. Bioklimatski indeks…………………………………………… 11
3.2. ZEMLJIŠNI USLOVI……………………………………………... 12
4. TEHNOLOGIJA PREPREME ZEMLJIŠTA NAMENJENOG
PODIZANJU VINOGRADA…………………………………………….. 12
4.1. REGULACIONI RADOVI - SISTEMATIZACIJA ZEMLJIŠTA.. 13
4.1.1. Organizacija zemljišne teritorije………………………………. 13
4.1.2. Krčenje i raščišćavanje zemljišta……………………………… 15
4.2. POPRAVKA FIZIČKIH, HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH OSOBINA
ZEMLJIŠTA……………………………………………………………… 15
4.2.1. Humifikacija- povećanje količine organskih materija u
zemljištu…………………………………………………………………... 15
4.2.2. Fertilizacija - povećanje količine mineralnih materija i
zemljištu
16
4.3. RIGOLOVANJE - DUBOKA OBRADA
ZEMLJIŠTA…………...
19
4.4. NEPOSREDNA PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU
VINOVE LOZE…………………………………………………………... 19
5. SORTIMENT LOZE I LOZNIH PODLOGA…………………………. 20
5.1. BOTANIČKE, AGROBIOLOŠKE I PRIVREDNO TEHNIČKE
KARAKTERISTIKE PREDLOŽENOG SORTIMENTA VINOVELOZE 20
5.1.1. Merlo…………………………………………………………... 20
5.1.2. Afuz – Ali
……………………………………………………...
21
5.1.3. Lozna podloga Kober
5BB……………………………………..
21
6. PODIZANJE VINOGRADA…………………………………………... 22
6.1. UTVRĐIVANJE RAZMAKA PRI SAĐENJU I POTREBNOG
BROJA KALEMOVA……………………………………………………
23
6.2. UTVRĐIVANJE PRAVCA REDOVA I RASPORED
24
4
1. UVOD
Povoljne klimatske prilike, geografski položaj, tipovi zemljišta
predstavljaju osnovu razvoja vinogradarstva u nekom području. Takav je
slučaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinove loze.
Pretpostavlja se da je značajnije gajenje vin. loze u ovom rejonu moglo
otpočeti u trećem veku nove ere obzirom da je u to vreme car Prob nastojao
da proširi gajenje vinove loze. O tome govore i arheološki nalazi u prahovu
(selu kraj Negotina), Gamzigradu i Đerdapu - razni ukrasni predmeti u vidu
vinove loze i pojava amfora na pojedinim lokalitetima duž Đerdapa, nalazišta
starih vinograda u blizini manastira Bukovo (potes Kamenac) za koje se
smatra da su zaveštanja srednjevekovnih vladara manastiru. Jedan podatak iz
1790. godine u vreme austrijskih okupacionih vlasti koje su zahtevale da se na
ime poreza na prihod od vinove loze ubere 10.000 forinti i kada se taj iznos
uporedi sa porezom za ostale privredne aktivnosti upućuje na to da je u
Negotinskoj krajini vinogradarstvo bilo u to vreme najznačajnije zanimanje.
Međutim masovna proizvodnja vina u Krajini nije imala i značajniji
plasman van svojih granica. To je bila posledica neorganizovanosti tržišta i
slabe saobraćajne povezanosti, a nešto veće količine prodavane su u
Beogradu. Vino je prodavano po susednim ne vinogradarskim krajevima
(homoljski kraj) ili razmenjivano za druge proizvode kao na pr. u Pomoravlju
za kukuruz, u Užičkom kraju za katran.
Veliki uspeh vinogradarstva i vinarstva Krajine dešava se u vreme kada
je u zapadno-evropskim zemljama uveliko harala filoksera. Tako su vina iz
5
Krajine 1882. godine na međunarodnoj izložbi vina u Bordou i na svetskoj
izložbi vina u Anversu 1885.godine osvojila prve nagrade. Već sledeće
godine (1886.) norveški brod ,,Unita“ prevozi za Francusku 600 t Krajinskog
vina, a izvoz se širi i na ostale evropske zemlje - Rusiju, Nemačku,
Austrougarsku, Rumuniju i dr. Međutim, 1883. god. filoksera se pojavila i u
ovim krajevima i za 5-6 godina zahvatila sva vinogorja, čime je obećavajući
prosperitet vinogradarstva Krajine zaustavljen. Propadanje vinograda koje je
ubrzala i pojava plamenjače (prvi put zapažena u Krajini 1890. god.) bilo je
veliki udar na tadašnju privredu Krajine. U traženju spasa za vinogradarstvo
otvorena je škola za vinodelje i voćare 1887.god. pri manastiru Bukovo kraj
Negotina. Nakon četiri godine od osnivanja školu je preuzelo Ministarstvo
narodne privrede kneževine Srbije čime postaje značajan stručno-vaspitni
centar. Uporedo sa školom osnovan je i lozno-voćni rasadnik sa ciljem
obezbeđenja rejona loznim podlogama i obnavljanja vinogradarstva na
osnovama primene kalemljenja. Kao i svuda i u ovom kraju su činjeni
pokušaji izlaza iz krize gajenjem rodnih hibrida američkog porekla koji su se
vrlo brzo raširili, čak i na terenima koji do tada, zbog manje pogodnih
prirodnih uslova, nisu bili poznati kao vinogradarski. To je doprinelo padu
kvaliteta Krajinskih vina.
Zahvaljujući školi i rasadniku i tradiciji gajenja vinogradarstvo Krajine
je posle opredeljenja na kalemljenje kao rešenje od filokseme krize relativno
brzo obnovljeno. 1924. god. osnovana je enološka stanica u Bukovu
(Negotin) čija je nadležnost u odnosu na kontrolu vina umnogome prevazišla
granice Ki'ajine. U izvesnim periodima vršila je kontrolu vina u celoj Srbiji,
Crnoj Gori, Makedoniji i istočnoj Bosni.
Svojevrsni raritet koji govori o tradiciji vinogradarstva ovog kraja su
svakako i pimnice. Pimnice su građene u centrima vinogorja, blizu vinograda
na ocednom terenu, u neposrednoj blizini sela i služile su samo za preradu
grožđa i čuvanje vina, a obzirom da su građene na jednom mestu nalik su na
posebno naselje. Skoro svako domaćinstvo imalo je svoju pimnicu koje su
izgrađene od kamena i malo ukopane u zemlju. Postoje svedočenja o
postojanju pimnica u više sela rajačkog vinogorja, a do danas su se održale u
selima Rajac, Rogljevo i Smedovac.
Poslednje decenije 20.veka bile su loše za vinogradarstvo Krajine,
dosta vinograda zapušteno, površine smanjene, čemu je kumovala loša
7
2. OPŠTI PODACI O INVESTITORU
Negotinsko vinogorje
Zauzima središnji deo podrejona i najveće je vinogorje u timočkom
rejonu. Vinogradarstvo je najjače zastupljeno u Negotinu, gde se nalaze
poznati lokaliteti Badnjevo, Bratujevac i Bukovo, i u ataru sela Radujevca.
Vinogradarstvo je isto tako razvijeno i u Samarinovcu i Miloševu - lokalitet
Džervin.
Najveći doprinos razvoju vinogradarstva i proizvodnji kvalitetnih i
vrhunskih vina poslednjih decenija u Krajini dalo je "Krajina vino" A.D. u
Negotinu.
Preduzeće "Krajina vino" A.D. u Negotinu je osnovano 1890. godine i
bilo je među vodećima te vrste u Srbiji, poseduje oko 200 ha vinograda i
moderno opremljene podrume.
Vinogradarski zasadi se nalaze na "Bukovsko zlatno brdo" . Dok samo
preduzeće poseduje savremene objekte za proizvodnju i negovanje vrhunskih
i kvalitetnih vina i savremenu tehnologiju. Vina koja se proizvode u "Krajina
vino" A.D. u Negotinu su:
kvalitetno crno vino game kvalitetno
vino crni burgundac vrhunsko belo
vino rajnski rizling
vrhunsko belo vino šardone
