Увод

Према   предмету   и   методу   мишљења,   књижевни   језик   се   раслојава   на 

функционалне стилове. Као посебни функционални стилови најчешће се издвајају 
административни,   научни,   журналистички,   књижевно-уметнички   и   разговорни 
стил. Функционално раслојавање облик раслојавања књижевног језика на његове 
кохерентне   делове,   од   којих   сваки   стил   представља   посебан   начин   употребе 
језика и има своју норму.

„Функционални стилови представљају систем који се развија у складу са 

развојем   друштва,   тако   да   квалификације   увијек   могу   бити   ревидиране   и 
унапријеђене   с   обзиром   на   ширење   сфера   комуникације.   Руска   функционална 
стилистика   издваја   пет   функционалних   стилова:   научни,   публицистички, 
књижевноуметнички,   административни   и   разговорни.   Чешка   и   пољска 
стилистика проширују ту класификацију, а једна од новијих класификација јесте 
Б. Тошовића (1988) који уз пет наведених функционалних стилова уводи и шест 
међустилова   (сценаристички,   есејистички,   рекламни,   мемоарски,   ораторски   и 
епистоларни).“

1

 

Ми ћемо се у овом раду везати за основну поделу, и говорити о два од пет 

функционалних стилова –  журналистичком и научном.

Журналистички   стил

2

  је   стил   који   дoминира   средствима   јавног 

информисања, одликује га сажетост израза, тачност и прецизност у изношењу 
информација.   Претендује   да   буде   јасан   и   пријемчив   великом   броју   људи, 
разумљив и информативан за широки круг читалаца (и слушалаца). 

Научни стил подразумева реченицу која приказује логично размишљање и 

научну   поступност.   Као   основне   одлике   овог   стила   истичу   се     објективност, 
прецизност,   тачност,   рационалност.   Богат   је   стручним   изразима,   научним 
терминима, и текст писан научним стилом није намењен широком читалаштву.

У   овом   тексту   бавићемо   се   употребом   пасивне   дијатезе   у   текстовима 

писаним овим двама функционалним стиловима српског језика.

Пасивна дијатеза казује да је на објекту извршена нека радња, да је објекат 

трпео неку радњу или стање. Пасив се у српском језику исказује на два основна 
начина   –   конструкцијом   са   одговарајућим   помоћним   глаголом   и   трпним 
придевом, као у реченици:

У српској фолклористици највећи број текстова обредних песама  

забележен је

  и 

систематизован

  у   културном   контексту   захваљујући   Вуку  

...

.   („Српско   усмено 

стваралаштво“,7),

и конструкцијом са 

се

, са којом би ова реченица гласила:

1

  Марина Катнић Бакаршић, 

Лингвистичка стилистика

, Budapest, Hungary, 1999, 22–23.

2

    Журналистички стил Бранко Тошовић подводи под шире одредницу  публицистичког 

стила. Публицистику дефинише као  врсту  активности која прати и анализира актуелне 
појаве и проблеме свакодневног живота у конкретним социјалним условима. (Видети:  Б. 
Тошовић, 

Функционални стилови

, Београд, 2002, 299)

У српској фолклористици највећи број текстова обредних песама  

забележио се

  и 

систематизовао

 у културном контексту захваљујући Вуку 

...

.

3

.

На   основу   примера   преузетих   из   више   новинарских   и   научних   текстова 

покушаћемо да опишемо употребу пасива у журналистичком и научном стилу 
српског језика.

Пасив у журналистичком стилу

Новинарски текст се пише са циљем да пренесе одређену информацију, да 

привуче пажњу читалачке (слушалачке, гледалачке) публике. Тако да новинарски 
текст   тежи   да   буде   и   занимљив,   да   изазове   коментар,   покрене   полемику. 
Узимајући теме из свих сфера људског друштва, од политике и екомомије до 
спорта, уобличавајући их у кратку форму вести или обрађујући тему у широком 
захвату репортаже, текст журналистичког стила се обраћа публици различитог 
образовања, доба, и опредељења, и труди се да буде јасан, прецизан, језгровит.

4

Пасивне   конструкције

5

  налазимо   већ   у   самим   насловима   новинских 

текстова, где им је јасна сврха да скрену пажњу на тему, да укажу на последице 
неког догађаја, или да истакну став који се касније образлаже и коментарише у 
тексту, на пример:

Одговорност 

изгубљена

 у преклапању надлежности: Чије су прљаве руке у Зајачи? 

(НИН, 30. 1. 2014);

Чекао смртну казну 48 година, па 

пуштен

. (Blic, 28. 3. 2014, 9)

.

 

Пасивне   конструкције   у   насловима   се   најчешће   користе   без   помоћног 

глагола, у облику крњег перфекта, као у наведеним примерима: (је)  

изгубљена 

(је)  

пуштен

,   што   чини   саопштење   дато   у   наслову   стилски   маркираним, 

динамичним, „упућивачким“ на текст изнад кога стоји.

3

   Приликом издвајања пасивних конструкција треба имати на уму двозначност оваквих 

конструкција.   Наиме,   потребно   је   имати   у   виду   шири   реченични   контекст   да   би   се 
одредило да ли  

се  

одређује пасивност или је само маркер повратности глагола. Такође, 

треба имати на уму и двозначност облика са трпним придевом, која долази из његове  
семантике саме, према којој он може имати придевско значење, а самим тим не бити 
обележје пасивне дијатезе. (Видети: Срето Танасић, 

Опозиција

референцијалност/нереференциалност и пасивна дијатеза

).

4

    „Публицистика   захтјева   одговарајући   стил   изражавања.  Због   чињенице   да   је 

информација   која   се   пласира   намјењена   широком   кругу   прималаца,   стил   треба   да   у 
доступној, разумљивој форми презентира садржај.  У  неким случајевима неопходно је 
увјерити   примаоца   у   истинитост   и   важност   поруке,   односно   на   њега   емоционално 
утицати 

...

.“  (Видети: Б. Тошовић, 

Функционални стилови

).

5

    „Будући   да   је   публицистика,   односно   информисање,   добрим   дијелом,   окренута 

збивањима   у   најближој   прошлости,   разумљива  је   појачана   употреба   облика  прошлог 
времена,  

...

    (који)  се некад комбинују са пасивом или  замењују  њим.“ (Б. Тошовић, 

Функционални стилови

).

2

background image

Želiš da pročitaš svih 1 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti