UNIVERZITET „UNION – NIKOLA TESLA“
FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
„KONSTANTIN VELIKI“ - NIŠ
SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje konfliktima
Tema: Novi oblik društvenih konflikata
Mentor:
Student:
doc. dr Marija Ilievska-Kostadinović Đorđe Nikolić, MB 73-Č /16
Niš, 2017.
Kompjuterski kriminal :
je pojava novijeg vremena, poseban vid kriminaliteta koji je postao globalni problem. Pod
kompjuterskim kriminalom obično se podrazumeva kriminalitet koji angažuje kompjuter kao
sredstvo ili kao cilj izvršenja krivičnih dela. U osnovi je reč o potojećim oblicima kriminala
koji čine ljudi, a ne kompjuteri. Kriminal u vezi s kompjuterima nije samo još jedan oblik
običnog kriminala, već je to opšti vid svih oblika kriminala, tako da
će kako nenasilni, tako i nasilni kriminal biti vezan za kompjutere.Ubuduće neće biti korisno
razdvajati nekompjuterski od kompjuterskog kriminala.
Različiti termini :
Kompjuter postaje sredstvo vršenja različitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i društveno
opasnih delatnosti. Kompjuterski kriminalitet pod čijim zbirnim nazivom su obuhvaćeni svi
raznoliki oblici i forme ponašanja nema opšte usvojenu definiciju. Tako se u krivičnopravnoj
literaturi za ove raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju različiti termini
kao što su:
1. Zloupotreba kompjutera (computer abuse),
2. Kompjuterska prevara (computer fraud),
3. Delikti uz pomoć kompjutera (crime by computer),
4. Informatički kriminalitet,
5. Računarski kriminaliteti i
6. Tehno kriminalitet.
Kompjuterski kriminalitet je samo opšta forma kroz koju se ispoljavaju različiti oblici
kriminalne delatnosti.To je kriminalitet koji je napravljen protiv bezbednosti informacionih
(kompjuterskih, računarskih) sistema u celini ili u njenom pojedinim delu na različite načine i
različitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome
nanese kakva šteta.
Pojam i oblici cyber kriminala
Kompjuterski kriminalitet :
predstavlja oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se korišćenje kompjuterske tehnologije i
informacionih sistema ispoljava kao način izvršenja krivičnog dela, ili se kompjuter
upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvršenja, čime se ostvaruje neka u krivično-pravnom smislu
relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takođe protivpravna povreda imovine kod
koje se računarski podaci s predumišljajem menjaju (manipulacija računara), razaraju
(računarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom (krađa vremena).
Trebalo je da prođe niz godina od pojave prvih oblika kompjuterskog kriminala do
njegovog definisanja i taman su nastale neke srodne definicije kada se pojavljuje novi
fenomen –
cyber kriminal
. Tako pokušavajući da se protumače razmere ovog kriminala i
njegove opasnosti, grupa eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva “kriminal koji se
odnosi na bilo koji oblik kriminala koji se može izvršavati sa kompjuterskim sistemima i
mrežama, u kompjuterskim sistemima i mrežama ili protiv kompjuterskih sistema i mreža”.
To je, u suštini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruženju. Ako se pod kompjuterskim
sistemom podrazumeva “svaki uređaj ili grupa međusobno povezanih uređaja kojima se vrši
automatska obrada podataka (ili bilo kojih drugih funkcija)” onda je jasno da bez njih i
kompjuterskih mreža nema ovog kriminala. On je kompleksan i čak ga smatraju kišobran-
terminom koji pokriva raznovrsne kriminalne aktivnosti uključujući napade na kompjuterske
podatke i sisteme, napade vezane za računare, sadržaje ili intelektualnu svojinu.
Istovremeno, kompjuterska mreža služi kao mreža za povezivanje raznih subjekata, ona je
podrška i simbol. Naravno ova poslednja uloga je vezana za zastrašivanje, obmanjivanje,
uplitanje. Bitno je da je cyber kriminalu nesporno priznato “svojstvo” kriminala (pri tome ne
treba zanemariti činjenicu da su se pored ovog pojavili i drugi termini: Internet kriminal,
eKriminal, kriminal visokih tehnologija, mrežni kriminal, i sl.) kao “obliku ponašanja koji je
protivzakonit ili će biti kriminalizovan za kratko vreme”.
Tipovi cyber kriminala
Postoje dve sub kategorije ovog kriminala:
Cyber kriminal u užem smislu :
kao svako nezakonito ponašanje usmereno na elektronske operacije sigurnosti
kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima obrađuju;
Cyber kriminal u širem smislu :
kao svako nezakonito ponašanje vezano za ili u odnosu na kompjuterski sistem i mrežu,
uključujući i takav kriminal kakvo je nezakonito posedovanje, nuđenje i distribuiranje
informacija preko kompjuterskih sistema i mreža.
Konkretni oblici ovog kriminaliteta su:
1. Neautorizovani pristup komp sistemu ili mreži kršenjem mera sigurnosti (haking);
2. Oštećenje kompjuterskih podataka ili programa;
3. Kompjuterske sabotaže;
4. Neovlašćeno presretanje komunikacija od i u kompjuterskim sistemima i mrežama;
5. Kompjuterska špijunaža.
Svaki od ovih oblika može se ukrštati sa svakim jer gotovo da ne postoji “čisti” oblik. Tako
haking, pored neovlašćenog ulaska u kompjuterske sisteme i mreže, često obuhvata i uništenje
podataka ili kompjutersku špijunažu (kao što je to slučaj sa upadima na veb sajtove i uništenje
ili “prepravljanje” podataka na njima ili haking i trgovina pasvordima). Izmena kompjuterskih
podataka i programa uključuje i “lansiranje” kompjuterskih crva i virusa što je najčešće
praćeno zaustavljanjem rada kompjuterskog sistema, uništenjem podataka.U mrežama crvi i
virusi se u većini slučajeva “razmenjuju” elektronskom poštom, a ne retko to čine i hakeri
prlikom neovlašćenog pristupa.
Od dela cyber kriminala u širem smislu najčešće se pojavljuju:
1. Kompjuterski falsifikati
2. Kompjuterske krađe
