NOVOVEKOVNA FILOZOFIJA
Moderna evropska kultura, pa i filozofija počinje renesansom (14-16 vek). Za nju se vezuje
raskid sa religioynom civlizacijom
srednjeg veka i prelaz ka civilizaciji koja počiva na razumu
u tumačenju prirode i društva, ponovno otkrivanje čoveka i oslobadjanje od religije srednjeg
veka. Osnovna odlika ovog perioda evropske istorije je višestruka protivurečnost društvenog
života iz čijeg previranja proizilazi moderna evropska civilizacija. To su suprotnosti izmedju
hrišćanske civilizacije srednjeg veka i nehrišćanjske antičke civlizacije.
-
Модерна филозофија је најјачи израз у мишљењу Декарта и Бекона и њихових.
следбеника. Декарт је оснивач рационалазима, а Бекон претеча емпиризма. У
средиште пажње постављају проблем сазнања. Бекон истиче да је нови циљ
сазнања моћ човека над природом за шта је неопходна индуктивна метода при
проучавању искуства, а Декарт трага за темељем сазнања у самом људском разуму
како би открио методу која може да надвлада сумњу у поузданост сазнања.
-
Поред рационализма и емпиризма модерно доба ће створити и просветитељски
покрет чији ће образовни оптимизам пружити оправдање француској буржоаској
револуцији
. Филозофија Канта
којом почиње
немачки класични идеализам
најубедљивије ће показати промену тачке гледишта у филозофији. Његова
критичка моћ сазнања изразиће "коперникански преокрет" у односу човека као
субјекта и света као објекта истичући да je наше сазнање света производ наше
сазнајне моћи, а не одраз стварности, Врхунац поверења у моћ људског мишљења
показаће
Хегел
који истиче да
се у самом мишљењу најконкретније показује
стварност тј. да је историја непрекидан напредак у погледу поклапања стварности
и ума, као и у погледу стварања слободе. Вера у могућност рационалног уређења односа у
друштву путем објективне праксе наћи ће свој израз у мишљењу
Маркса
који ће инспирисати мног е друштвене покрете и социјалистичке револуције У
20.веку.
F. BEKON- UČENJE O IDOLIMA
U srednjem veku je naučno istraživanje prirode bilo svim sredstvima gušeno. Frensis Bekon
1561-1626 koji je živeo u Engleskoj u vreme prvobitne akumulacije kapitala najbolje je uočio
potrebu društva za obnovom i razvojem nauka. U svom nedovršenom delu Velika obnova on
piše da filozofija i nauke već dve hiljade god stagniraju i da je imperativ vremena razvijati nauke
i filozofiju. Osnovni cilj filozofije po Bekonu je poboljšanje ljudskog života a cilj nauke je
praktična korist. On smatra da se ovi ciljevi mogu postići ako se ostvari pobeda nad prirodom i
vlast nad prirodnim zbivanjima.
Svrha filozofije je saznanje prirode
. Silogizam se sastoji iz
sudova a sudovi iz pojmova pa ako su pojmivi pogresni ili nejasni ili pogresno povezani i sam
silogizam je pofresan. To znači da je glavni zadatak ispravne metode da nam omoguci dobijanje
istinitih i jasnih pojmova. A taj zadatak može resiti samo empirijska metoda, jedna nova forma
pristupne i sistemske indukcije koja polazi od pojedinačnih činjenica pa se postepeno uzdiže do
najopštijih zaključaka.Prema tome treba pronaci novi oblik indukcije. Medjutim da bi primena te
nove forme indukcije mogla biti uspesna treba najpre izvrsiti čiscenje ljudskog duha od zabluda
odn laznih predstava koje nemaju svoje poreklo u objektima vec u subjektu. Te zablude razuma
Bekon naziva idolima. On razlikuje četiri vrste idola: idoli roda(plemena), idoli pećine, idoli trga
i idoli pozorišta.
IDOLI RODA(PLEMENA)
To su zablude odn obmane koje leže u samoj prirodi čoveka uopšte. U samom plemenu ili
ljudskom rodu. Pogrešno se kaže Bekon tvrdi da je čovekovo čulo merilo stvari naprotiv, ljudski
razum je poput neravnog ogledala koje svoju prirodu meša sa prirodom stvari pa ih tako
iskrivljuje i kvari. Zablude plemena su zablude koje proističu iz večite ograničenosti ljudske
prirode i ljudske moci saznanja. Saznanje uvek sadrzi i čisto subjektivne elemente a objektivn ne
možemo iskljuciti subjekta iz procesa saznanja i zato nijedno saznanje ne može da bude potpuno
objektivno.
IDOLI PEĆINE
To su zablude u saznanju nametnute ograničenošću pojedinačnih iskustava, stepenom stečenih
znanja kao rezultat idejnih uticaja, pogresnog vaspitanja... Svako ima kaže Bekon posebnu
pećinu koja lomi i kvari svetlo prirode. Znači svaki čovek pored zablude čovekove prirode u sebi
nosi svoje konkretne i indivudualne zablude. I jedne i druge zablude ne mogu se ukloniti ali se
mora biti svestan njihovog prisustva i mora se težiti da se razvojem saznanja njihova negativna
funkcija sve više smanjuje.
IDOLI TRGA
Nastaju usled međusobnog sporazumevanja ljudi jezikom (govorom). Zablude ove vrste
proističu iz činjenice da ljudi žive u zajednici i da se radi sporazumevanja služe rečima koje
nastaju stihijski kroz vekove. Nekritički preuzete reči iz svakodnevnog iskustva „sa trga“, vrše
nasilje nad razumom i dovode do protivurečnih stavova i praznih apstrakcija. Tako nastaju, s
jedne strane, nazivi za nepostojeće stvari kao npr. prvi nepokretni pokretač, prvi neuzročni
uzroci, vatra kao praelemenat itd. a s druge strane nejasni i neprikladni nazivi za postojeće stvari.
IDOLI POZORIŠTA
Ovaj vid idola Bekon zamišlja kao jedan način glume, odnosno sve filozofe i filozofske sisteme
smatra kao jedan apsolutno subjektivan odraz pojedinca a ne kao odraz realnog stvarnog sveta.
Tako npr. svet kao što ga opisuje Platon je samo svet koji je Platon izmislio i taj svet pre svega
