Objektno programiranje i aplikativni softver

Viša tehni

ka škola

szaki F

iskola

Subotica

Szabadka

Praktikum iz predmeta

Objektno programiranje i

aplikativni softver

Predgovor

Ako probamo klasifikovati knjige koje se bave sa programiranjem vide

emo da postoje tri

zna

ajne grupe. Naravno ovde nemislim klasifikaciju po oblastima nego po na

inu

prikazivanja tema.

U prvu grupu možemo svrstati one knjige koje su tehni

kog karaktera i sadrže puno primera

izvornog koda. Za ove knjige se kaže da daju odgovor na KAKO pitanje.

U drugu grupu spadaju one knjige koje jednu odre

enu temu obra

uju do najsitnijeg detalja.

Ovakve knjige retko sadrže primere sa kodom. U ovim knjigama se pokušava dati odgovor
na ZAŠTO pitanje.

Tre

u grupu

ine one knjige koje pokušavaju da uti

u na na

in razmišljanja. Tu se prikazuje

jedna tema takore

i iz „visine”, bez „gubjenja vremena” na detalje. Tako da puno primera sa

izvornim kodom ni ovde ne

emo na

i. Ali se pomo

u tih knjiga

italac može nau

iti kada da

postavi pitanje KAKO i kada treba da pita ZAŠTO.

Ovaj skripta što

italac drži u ruci može da se svrsta u prvu grupu: odra

uju se teme i to sa

puno primera koda. Zbog kompleksnosti tema i male dužine predvi

enog vremena za ovaj

predmet, ova skripta nije tako projektovana da bude gradivo koje se u potpunosti može
samostalno koristiti. Radi se o tome da se na predavanjima i vežbama koriste još i video
zapisi sa kojima se jedna tema ili zadatak vizualno objašnjava, odnosno tu su i odabrani
primeri sa izvornim kodom i informacije koje nastavnik dalje. Zbog nemogu

nosti da se svi ti

tipovi informacija stave na papír, ova skripta više služi kao priru

nik. U njoj se vrlo brzo mogu

i informacije i mali primeri uz temu koja se traži.

Kao što sam ve

spomenuo teme koje se obra

uju su veoma kompleksne. Da bi sve to stalo

u jedan predmet nešto se moralo izostaviti. Nisu ra

eni takvi primeri koji imaju smisla samo

pri velikim projektima, jer za takve zadatke i nije bilo vremena. Nije dovoljno stavljen ni
akcenat na pristup rešenju iz objektno orijentisanog ugla. Ovi su razlozi zbog kojeg

e ubrzo

biti napisan i drugi deo skripte. Ako

italac nije našao odgovore na svoja pitanja, neka me

kontaktira, ili neka ih potraži na drugom mestu. A ako je strpljiv, neka sa

eka drugi deo.

Pinter Robert
Viša tehni

ka škola

Subotica

Uvod

Primeri iz svakodnevnog života govore o tome kako se informatika polako uvla

i u sve

deli

e našeg života. Projektuju se takvi ure

aji (ra

unari i mikrora

unari) koji umesto nas

sa lako

om odra

uju monotone i duge poslove.

ina poslova koje obavlja ra

unar vezane su za informacije. One se mogu proslediti

unaru na obradu ili „

uvanje”. Zato ako analiziramo aplikacije koje se izvršavaju na

unarima današnjice, vide

emo to da se u više od 80% slu

ajeva koristi za

manipulaciju nad nekom bazom podataka.

Ova skripta ne

e ulaziti u teorija sistema baza podataka, jer se to odra

uje na posebnom

nastavnom predmetu. I pored velikog truda da nebude preklapanja sa drugim skripatama

italac

e videti delove koji su teme drugih predmeta. Takve teme se samo spominju i

nemaju detaljan opis. Za njihovo dublje razumevanje

italac

e morati da potraži

odgovaraju

e skripte.

1. Nešto o bazama

U bazama podatak se naj

eš

e koristi relacioni model. U takom modelu podaci se

prikazuju kao kolekcija tabela. Tabela je logi

ka grupa podataka koji se obra

uju.

Naprimer Nortwind baza sadrži tabelu koja sadrži podatke o zaposlenima i tabelu koja
sadrži narudžbe ove fiktivne kompanije.

slika 1 prikaz Northwind baze

1.1 Elementi tabele

Northwind baza sadrži gomilu tabela koje grupišu informacije. Ove tabele sadrže podatke o
narudžbama, kupcima, zaposlenima itd.

U Jet bazi, redovi tabele su kao rekordi, a kolone su polja.

slika2 prikazuje Employees (zaposleni) tabelu

Primary Key - primarni klju

Svaka tabela ima primarni klju

koji je takvo polje (ili kombinacija polja) koje je unikatan

za svaki red u tabeli (može da identifikuje rekorde). Na primer, EmployeeID polje je
primarni klju

u Employees tabeli.

Tabela može da ima i strane klju

eve. To su u stvari polja koja se pozivaju a red u nekoj

drugoj tabeli. Na primer u a Nortwind bazi, Orders tabela sadrži CustomerID polje. Ovo
polje je strani klju

jer se poziva na Customer tabelu umesto na Orders tabelu. Umesto

da se dupliciraju svi podaci o kupcu za svaku posebnu narudžbu, informacija o kupcu
postoja

e samo jednom, makor koliko naružbi imao isti kupac. U terminologiji

bazapodatake, relacija izme

u podataka o kupcu i Ordes tabele zove se one-to-many

relacija

Records

Rekord sadrži informacije o jednom zapisu u tabeli. Na primer, rekord u Employees tabeli
sadrži informacije o jednom zaposlenom.

Fields - polja

Svako polje u tabeli sadrži jednu informaciju. Na primer Employees tabela sadrži polja
koo što su ID radnika, Ime, Prezime itd.

Indexes

Index jedne table u bazi je sortirana lista, koja se brže pretražuje nego sama tabela. Za
brži pristup podacima neke baze koriste jedan ili više indeksa. Na primer, Employees
tabela mogla bi da ima index za EmployeeID kolonu.