Tema: Obrada slike i zvuka, tehnike i standardi
Uvod
Za današnje vreme bismo mogli reći da je vreme gde je oblast “multimedija” veoma
opširna u smislu njenog izražavanja i unapređenja. Kao glavne oblasti multimedija mogu se
izdvojiti:
1) audio,
2) grafika,
3) video, i
4) Internet
Audio: sadržaj ove oblasti jeste zvuk, obrada zvuka. Obrada zvuka treba da dostigne nivo
najvećeg kvaliteta akustike kako bi korisnik zadovoljio svoje potrebe. Bitan aspekt kod zvuka je
kompresija koja služi za njegov lakši prenos. Kao posledica velikog kompresovanja može doći do
gubljenja kvaliteta zvuka što može dovesti do njegovog potpunog izobličenja i on bi tada
postao, jednom rečju, beskoristan.
Grafika: Ovu oblast čini prikazivanje slike i njena obrada u istim standardima kao i audio (zvuk),
kod kojeg je takođe veoma bitna kompresija i filtriranje od raznih šumova.
Video: predstavlja integraciju dve prethodno navedene oblasti zvuk – slika koje u vremenskom
periodu daju video. Na primer, televizijska slika koja je danas prisutna u svakom domaćinstvu.
Internet: ova oblast će biti veza za komunikaciju ne samo multimedijalnih proizvoda nego i svih
tehnologija. Internet predstavlja skup svih oblasti multimedija audio – grafika – video.
Glavnu ulogu u prikazivanju svega ovog igra i hardverski deo računara, koji omogućava
funkcionisanje svih oblasti (digitalni audio signal, direktan pristup ostalim komponentama,
skladištenje, kompresiju itd.). Današnji svet multimedija se sastoji od nekoliko međusobno
povezanih i organizovanih delova. Kao najvažnije, ovom prilikom ćemo uzeti audio i grafiku
(zvuk i slike) koje ćemo detaljno objasniti.
2
M
ul
ti
m
ed
ij
al
ne
te
hn
ol
og
ij
e
u
ob
ra
zo
va
nj
u
17.05.2011
Obrada slika
Digitalna obrada slike (engl. Digital image processing) je podvgavanje numeričkih reprezentacija
objekata seriji operacija s ciljem postizanja željenog rezultata. Karakteristika: slika je na ulazu I
na izlazu.
Digitalna analiza slike (engl. digital image analysis) je proces koji iz slike dobija nešto različito od
slike s ciljem dobijanja (ekstrakcije) informacija iz slike.
Karakteristika: samo ulaz je slika
Razumevanje slike (engl. image understanding) je proces zaključivanja o stanju okoline
(objekata) prikazanih na slici.
Karakteristika: ne-slikovni podaci na ulazu i izlazu
Postoje dve vrste grafičkih prikaza, kao što je to pokazano na slici 1.
1) Raster slika i
2) Vektorska slika.
4
M
ul
ti
m
ed
ij
al
ne
te
hn
ol
og
ij
e
u
ob
ra
zo
va
nj
u
17.05.2011
Naziv za slike koje se sastoje od samo dve boje. Obično se koriste crna i bela boja, ali moguća je
i kombinacija bilo koje druge dve boje. Ponekad se za takve slike koristi naziv bitmapa (engl.
bitmap), zato što računar koristi samo jedan bit za svaki piksel.
Grayscale rasteri
To su rasteri u kojim svaki piksel može primiti bilo koju boju iz skale sivih nijansi, od crne do bele
boje. Realističnost grayscale slika zavisi od glatkoće prelaza između površina obojenih susednim
nijansama sive boje i to za celu skalu sivih tonova koji se mogu prikazati. Ovo opet zavisi od
broja sivih tonova u skali između crne i bele boje kao i od njihove raspodele u toj skali.
Danas se najčešde koristi skala od 256 sivih tonova (računajući i belu i crnu boju). Za smeštanje
256 nijansi sive boje potrebno je obezbediti po 8 bita (1 bajt) za svaki piksel u rasteru. Ovakvi
rasteri, uz dobru distribuciju sivih tonova u skali, mogu obezbediti gotovo potpuno gladak
prelaz iz crne u bijelu boju (koliko to ljudsko oko može registrovati). Za primene u
profesionalnoj računarskoj obradi fotografija, 256 nijansi sive boje često nije dovoljno pa se
koriste i rasteri sa 512 ili 1024 sive nijanse, odnosno 9 ili 10 bita po svakom pikselu u rasteru.
Višebojni rasteri
Takve slike sadrže nijanse dve ili više boja. Najčešće se koriste takozvani duotonovi, koji se
obično sastoje od crne i neke druge boje (obično Pantone).
Kolor rasteri
Ako svaki piksel u rasteru može primiti bilo koju boju iz na neki način definisanog skupa boja
(termin koji se najčešde koristi je paleta boja), tada govorimo o kolor rasteru. Kako se definiše
ova paleta boja zavisi od izbora kolor modela i dubine boja rastera. Bez obzira na izbor kolor
modela, svaka boja se sastoji od nekoliko komponenti, obično 3 (RGB, CMY, HSB) ili 4 (CMYK).
Ove komponente se često nazivaju “kanali”. Za početak demo pretpostaviti da se radi o RGB
kolor modelu, mada je principijelno isto za bilo koji drugi model.
Svaka boja u RGB modelu sastoji se od tri komponente, crvene, zelene i plave. Boju piksela
možemo zapisati pomoću tri broja, za svaku komponentu boje po jedan. Za svaku komponentnu
boju, ovaj broj se krede između broja koji označava minimalnu i broja koji označava maksimalnu
vrednost obojenosti piksela tom komponentnom bojom. Ako, na primer, za opis obojenosti
piksela svakom od komponentnih boja odvojimo po jedan bit informacije, tada svaka
komponentna boja može biti “uključena” ili “isključena”, što nam na raspolaganje stavlja paletu
od 8 boja. Današnji grafički uređaji i formati zapisa kolor rastera uglavnom podržavaju 256 nivoa
po kanalu, tj. za svaku komponentu boje dozvoljavaju 8 bita informacije po pikselu. Za RGB
kolor model ovo znači 24 bita informacije o boji po pikselu, što omogućava prikaz više od 16.6
