САДРЖАЈ
1. УВОД.........................................................................................................................................2
2. ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР.........................................................................................................5
2.1. Мотивисаност ученика за рад са образовним софтверима...................................7
2.2. Образовни софтвери у наставном процесу...........................................................10
2.3. Модели примене образовних софтвера у наставном процесу.............................14
2.4. Примена образовних софтвера у настави..............................................................17
2.5. Значај образовних софтвера у наставном процесу...............................................21
3. ПРОГРАМИРАНА НАСТАВА.............................................................................................24
3.1. Појам и карактеристике програмиране наставе....................................................27
3.2. Врсте програма у програмираној настави.............................................................29
3.3. Предност и недостаци програмиране наставе.......................................................32
3.4. Примена програмиране наставе у наставном процесу.........................................33
4. ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР У ПРОГРАМИРАНОЈ НАСТАВИ ПРИРОДЕ И
ДРУШТВА...................................................................................................................................35
4.1. Настава природе и друштва....................................................................................37
4.2. Програмирана настава природе и друштва...........................................................40
4.3. Образовни софтвер као потреба савремене наставе.............................................42
4.4. Значај образовног софтвера у програмираној настави природе и друштва.......45
5. ИСТРАЖИВАЊЕ О ЗАНАЧАЈУ И ПРИМЕНИ ОБРАЗОВНИХ СОФТВЕРА У
ПРОГРАМИРАНОЈ НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА....................................................46
5.1. Предмет истраживања.............................................................................................46
5.2. Циљ истарживања....................................................................................................46
5.3. Задаци истраживања................................................................................................47
5.4. Хипотезе истараживања..........................................................................................47
5.5. Методе, технике и инструменти истраживања.....................................................48
5.6. Узорак истраживања................................................................................................48
5.7. Резултати истраживања...........................................................................................49
6. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................58
Литература
................................................................................................................................60
Прилог
..........................................................................................................................................62
1. УВОД
Савремено доба обележава велике промене у науци и техници, као и у областима
информационе технологије. Све то школа мора да прати како би унапредила свој систем.
У нашим школама још је увек заступљен традиционални разредно-часовни систем у којем
наставник има главну улогу, а настава је прилагођена просечном ученику и занемарују се
његове индивидуалне способности. Недовољна активност ученика, слаба интерекација
ученика у настави, изостајање принципа очигледности, као и повратне информације, све
су то само неке од слабости традиционалне наставе.
Ученик у наставном процесу мора бити активан и настава прилагођена његовим
индивидуалним способностима. У нашим школама требало би да се примењују и користе
у настави савремена наставна средства. Саврмена школа утиче на иновирање процеса
учења и наставу прилагођава индивидуалности ученика и његовим интересовањима, као
и могућностима. Оваква школа у први план ставља ученика, његове жеље, потребе и на
тај начин он је подстакнут да размишља, сам истражује и проналази закључке. Оваква
врста наставе је за ученике занимљива и подстиче њихову мотивацију.
Развој образовне технологије у последњих неколико година доживљава велики
успон и сваким даном све већи. Рачунари данас су знатно бољи и брзина њиховог
процесора је знатно повећана, а развој појединих програма је учинио да буде олакшан рад
корисницима система. Данас рачунари пружају велике могућности за употребу нових
наставних метода и средстава у организацији наставе чиме би поменуте недостатке
традиционалне наставе свели на минимум.
У наставу је неопходно уностити савремена наставна средства пре свега зато што
је за ученике то занимљиво и они на тај начин уче кроз игру, а игра је саставни део
дечијег живота. Такође, данас су таква наставна средства доступна свима и већина
ученика их поседују у својим домовима, па се због тога очекује да се настава прилагоди
таквим условима и да се повећа употреба медија у настави. У наставу је неопходно
уносити што више иновација како би она била очигледнија и занимљивија за ученике. У
последњих неколико година све се више инсистира на развоју и усавршавању
дидактичких медија и да се они исти примењују у настави. На тај начин подиже се
квалитет наставе и утиче се на ученика, пре свега на његови индивидуализацију која
представља основну потребу ученика у наставном процесу. Индивидуализација ученика
2
главну улогу преко кога се прености текст, слика, звук, графика, анимација. На тај начин
ученицима је омогућено да на богат, разноврсан и занимљив начин учитељ приказује
различите наставне садржаје. Помоћу оваквог начина рада ученик ангажује многа чула, а
и овакав начин рада може да замени многе методе у настави.
Програми у програмираној настави разликују се од програма у традиционалној
настави. У програмираној настави наставник сам одређује градиво по дубини и обиму
које ученик треба да савлада у наставном процесу. На овај начин издваја се битно од
небитног и ученик само учи оно што је битно у оквиру те наставне теме. Наставни
садржаји у овој врсти наставе подељени су на логичке целине и наставна грађа је
распоређена по сложености. Задаци су формулисани од лакшег ка тежем, а постоје и
додатни задаци и објашњења. Ученик усваја садржај по садржај и то не сме прескакати.
Наставник има велику улогу у изради програмиране наставе јер треба да осмисли и
припреми полупрограмиране садржаје које ће ученицима дати на часу да сами усвоје.
Током рада ученика, наставник прати ток њиховог учења и давање им информације ако
су им потребне.
Примена програмиране настве у школама захтева много труда и припреме
наставника. У овом раду образложићемо примену образовних софтвера у програмираној
настави природе и друштва. Колико наше школе пружају могућност за примену
образовних софтвера и програмиране наставе, колико су за то учитељи оспособљени и
какве су њихове потребе покушаћемо да дођемо до закључака на основу истраживања. У
овом раду образложићемо и даћемо захтеве о могућностима примене образовних
софтвера у настави, о програмираној настави у млађим разредима основне школе, као и
зашто су образовни софтвери и програмирана настава битни у настави природе и
друштва. Поставља се питање колико се образовни софтвери и програмирана настава
примењује у нашим школама и колико су наставници оспособљени за адекватну примену
образовних софтвера у настави. Одговор на ова и слична питања покушаћемо да дамо
овим радом и да образоложимо због чега је то тако у нашим школама.
4
2. ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР
Научно-техничка револуција условила је кризу у садржају и методама васпитно-
образовне делатности и тиме изазвала бројне промене у односима између наставника и
ученика, школе и друштва. Ниједно друштво у свету, а и код нас није задовољно
квалитетом рада школе. Традиционални систем наставе формализује и шаблонизује
наставни рад и наставник је као радник на траци и нема више функцију васпитања. Циљ
је да се допринесе побољшању наставе и да се индивидуализује рад ученика.
Развој науке, технике и технологије, посебно ауторматизације електронике и кибренетике,
условљава нестабилност професије, несигурност људи који се теже сналазе у друштву
наглих промена, фрустрације и конфузије у животу појединаца, а школа није способна да
развије код свих младих људи оне квалитете личности (флексибилност, оригиналност,
инвентивност) који ће јој омогућити да се на конструктиван начин суочава са животним
проблемима, прати, усмерава и подвргава својим људским потребама научна и техничка
достигнућа, друштвене токове и друштвене институције.
1
У последњих неколико година развој науке и технике се унапређује на све већи
ниво. У нашој земљи се све више користи нови систем учења у настави путем образовних
рачунарских софтвера. Образовни софтвер представља компјутерски програм специјално
намењен садржају наставе. Он је пројектован у циљу побољшавања наставе и развијању
индивидуалности учења.
Под појмом образовни софтвери подразумевају се компјутерски програми који се
користе у циљу побољшавања садржаја наставе, а имају предност у усмеравању ученика
на индивидуално учење. „Образовни софтвери представљају програме који су намењени
за самостално обликовање образовних садржаја, које треба савладати – алати за обраду
текста, формирање база података, разна израчунавања, графике.“
2
Развој образовног софтвера има дугу историју. Сматра се да подаци о образовним
софтверима почињу да се појављују тек у касним 50-им годинама, када су математичари
и логичари сматрали да могу да створе компјутер који може да „мисли“. Почетком 60-их
1
Петар Мандић, Ивица Радовановић, Данимир Мандић,
Увод у општу и информатичку педагогију
,
Учитељски факултет, Београд, 2000, стр. 291.
2
Драгица Радосав,
Образовни рачунарски софтвер и ауторски системи
, Технички факултет “Михајло
Пупин”, Зрењанин, 2005, стр. 35.
5
2.1. Мотивисаност ученика за рад са образовним софтверима
Реч мотивација преузета је из латинског језика и има значење узрочник покрета. У
психологији се овај термин доста користи, а пре свега појављује се код осећања, учења.
Мотивација може бити усмерена ка остваривању неког циља којег одговарајућа особа
жели да достигне и да задовољи своје потребе. Она је један од најважнијих фактора за
успешно учење у наставним процесима.
Ученици морају бити мотивисани за успешно учење. Мотивација може да буде:
унутрашња (намера да се нешто научи, интересовање према градиву) и спољашња
(познавање постигнутих резултата, похвала, казна, сарадња). У основним школама
мотивација за учење јавља се врло рано и наставник ученике треба што боље да
мотивише за рад и учење. Традиционална настава није баш погодна за мотивацију свих
ученика. Наставник би требало да користи нова савремена информатичка средства како
би ученике што боље мотивисао за рад.
Традиционална настава представља облик наставе у којој наставник има функцију
предавања, а ученик само слуша оно што му наставник предаје. Најзаступљенији је
фронтални облик рада са наглашеном предавачком функцијом наставника што не оставља
простора за интеракцију ученика нити оставља времена за самосталне активности
ученика у функцији бољег савладавања наставних садржаја. Настава, на овакав начин, је
формализована, вербализована и све мање су трајнија знања ученика, а та знања често не
могу применити у реалном животу. Ученик у оваком виду наставе нема довољно времена
за самосталне активности у функцији квалитетнијег овладавања наставним садржајем.
4
У последњих неколико година све већом употребом рачунара у школама су
створени услови за квалитетније иновације образовне технологије. Програми који су
направљени пружају нам разне могућности за креирање електронских уџбеника са
текстом, сликама, звучним анимацијама и филмовима. На тај начин ученици самостално
напредују у овладавању наставним садржајима, могу да се враћају на садржаје који им
нису довољно јасни, да добијају повратне и додатне информације у складу са својим
могућностима и интересовањима.
4
Видети више у: Драго Бранковић и Данимир Мандић,
Методика информатичког образовања са основима
информатике
, Филозофски факултет, Бања Лука, 2003, стр. 99.
7
