Univerzitet u Kragujevcu
Ekonomski fakultet u Kragujevcu
SEMINARSKI RAD
Tema: Odbor
kako se: postavljajiu ciljevi poslovanja, posluje u banci, ispunjavaju obaveze prema
akcionarima i poštuju interesi i prava drugih zainteresovanih lica. Pored toga, dobro
korporativno upravljanje u bankama , podrazumeva da banke posluju u skladu sa važećim
propisima.
4
1.1.Korporativno upravljanje u Srbiji
Počeci korporativnog upravljanja u svetu su otpočeli od XVII veka, da bi vremenom
evoluirali. Što se tiče Srbije, pažnja korporativnom upravljanju posvećena je relativno skoro.
Finansijska kriza koja je zahvatila Srbiju devedesetih godina ukazala na neophodne promene
koje je trebalo sprovesti. Promene su izvršene u oblasti regulatornog okvira uvođenejm novih
zakona, kao što su Zakon o privrednim društvima iz 2004. god., Zakon o registraciji
privrednih subjekata iz 2004., Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata iz 2002. god., , kao i usvajanje Kodeksa o korporativnom upravljanju koji je
usvojen 2005. god. Pored toga, 2011. godine uvedeni su novi zakoni koji se odnose na
uređenje organizacije i poslovanja privrednih društava, a čiji je cilj usaglašavanje zakonske
regulative Srbije sa zakonskom regulativom Evropske unije.
5
Zakonski propisi i kodeksi vezani za korporativno upravljanje koji su usvojeni od strane
Privredne komore Republike Srbije i Beogradska berza su u skladu sa sledećim principima
OECD-a:
6
1. Nepristrasnosti – okvir korporativnog upravljanja treba da bude takav da ne šteti prava
akcionara;
2. Obaveza – prava nosilaca interesa treba da su u skladu sa utvrđenim zakonom;
3. Transparentnosti – obezbeđivanje javnosti poslovanja;
4. Odgovornosti – obezbeđivanje strateškog usmeravanja akcionarskog društva.
1.1.1.Korporativno upravljanje u bankama
Značaj korporativog upravljanja nije važan samo za banke, već i za državu kojoj banka
posluje. To proizilazi iz značaja uloge koju banke imaju na celokupan sistem jedne zemlje.
Banke su glavni generatori štednje i obrtnog kapitala i značajan su izvor finansiranja privrede.
Korporativno upravljanje je jedan od najčešćih uzoraka bankarskih kriza u zemljama u
razvoju. Do lošeg korporativnog upravljanja u bankama dolazi zbog: velike koncentracije
izloženosti prema pojedinim dužnicima, visokog stepena kreditiranja insajdera, visokog
stepena povezanog kreditiranja, neadekvatne kreditne politike, loše kreditne politike, lošeg
upravljanja kreditima, nerazumevanja ključnih rizika kojima su banke izložene, konflikra
interesa, loše interne i eksterne revizije, nepostojanja nezavisnosti članova upravnog odbora,
nadekvatnog obelodavanja.
Zbog značaja dobrog korporativnog upravljanja za banke, Bazelski komitet za bankarsku
kontrolu je 2006. godine obajvio preporuke za jačanje kulture korporativnog upravljanja u
bankama, kako bi se pomoglo bankama da unaprede svoje okvire za korporativno upravljanje.
4
TRIFUNOVIĆ A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno - regulatornog okvira U
Srbiji“, Narodna Banka Srbije, str. 86
5
„Korporativno upravljanje – priručnik“, Beograd, 2011. Dostupno na:
http://www.ifc.org/wps/wcm/connect/8a4d93004328fdc9b1fcfd384c61d9f7/CG+Manual+Serbian+-+SRB.pdf?
MOD=AJPERES
6
Ibidem
2
Forme nadzora koje treba primenjivati u bankama kako bi se obezbedilo dobro korporativno
upravljanje, a koje je preporučio Bazelski komitet su:
7
1. Nadzor koji vode upravni ili nadzorni odbor,
2. Nadzor koji vrše pojedinci koji nisu uključeni u dnevno vođenje poslovanja banke,
3. Direktan nadzor različitih oblasti poslovanja,
4. Nezavisno upravljanje rizicima i nezavisna funkcija upravljanja komplejansa i
revizije.
Bazelski komitet je formulisao i principe značajne za efektivno korporativno upravljanje, koje
se odnose na:
8
1. Potrebnu stučne kvalifikaciju i iskustvo članova upravnog odbora;
2. Odgovornost upravnog odbora za utvrđivanje ciljeva poslovanja i poštovanja
vrednosti dobre strane korporativnog upravljanja od strane organizacionih delova u
banci;
3. Uspostavljanje linije odgovornosti u banci od strane upravnog odbora;
4. Konzistentnost nadzora rukovodstva sa politikom odbora;
5. Efektivno korišćenje rezultata funkcije interne i eksterne revizije i interne i eksterne
kontrole;
6. Konzistentnost politke i prakse kompenzacije sa korporativnom kulturom banke,
dugoročnim ciljevima i strategijom i kontrolnim okruženjem,
7. Upravljanje bankom na transparentan način;
8. Razumevanje operativne strukture banke od strane upravnog odbora i višeg
rukovodstva.
Od svih zakona koji se odnose na regulisanje finansijskog sektora u Srbiji, Zakon o bankma
sadrži najdelotvorniji i najobuhvatniji okvir za korporativno upravljanje, koji se odnosi na
organizacionu strukturu i upravljanje bankom, funkciju upravnog i izvršnog odbora,
mehanizme interne kontrole, upravljanje rizicima i transparentnost poslovanja (finansijsko
izveštavanje i obelodanjivanje izveštaja).
9
1.2.Mehanizmi korporativnog upravljanja
Efikasnost korporativnog upravljanja se ostvaruje primenom mehanizama korporativnog
upravljanja koji mogu biti interni i eksterni. Mehanizmi internog korporativnog upravljanja
su:
10
-
Monitoring menadžmenta od strane upravnog odbora i eventualno nadzornog odbora,
-
Sistemi podsticaja menadžera,
-
Interna revizija i kontrola od strane velikih institucionalnih ulagača.
Eksterni mehanizmi korporativnog upravljanja su:
11
-
Tržište korporativne kontrole,
7
TRIFUNOVIĆ A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno - regulatornog okvira U
Srbiji“, Narodna Banka Srbije, str. 89
8
Ibidem, str. 89
9
ZAKON O BANKAMA, „Službni glasnik RS“, br. 107/205
10
Đorđević S., (2012), “Značaj i uloga mehanizama korporativnog upravljanja u podizanju nivoa efikasnosti
menadžmetna”, Škola biznisa, broj 1/2012
11
Ibidem
3
