SADRZAJ
1. Ogist Kont …………………………………..
3
1.1. Zivot …………………………………..
3
1.2. Kontov “Zakon tri faze” ……………..
4
1.3. Drustvo ……………………………….
6
1.4. Religija humaniteta …………………
9
1.5. Pozitivizam ………………………….. 10
Zakljucak ………………………………………..
12
Sazetak………………………………………….. 13
Kljucne reci……………………………………… 13
Literatura ………………………………………... 14
Seminarski rad: Ogist Kont
UVOD
Nijedan covek, naravno, nije u stanju da utemelji citavu jednu oblast
istrazivanja - stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj socioloskoj
misli. Posebno mesto, ipak, obicno se daje francuskom autoru Ogistu Kontu
(1798-1857), ako ni zbog cega drugog, onda zbog toga sto je on zapravo
izumeo rec „sociologija". Kont je u pocetku koristio izraz „drustvena fizika", ali
istim izrazom sluzili su se i neki od njegovih intelektualnih suparnika tog
vremena. Kont je zeleo da napravi razliku izmedju svojih misli i njihovih, pa je
skovao izraz „sociologija", kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji.
Kontovo misljenje odrazavalo je burne dogadaje njegovog vremena.
Francuska revolucija unela je znacajne promene u drustvu a rast
industrijalizacije menjao je tradicionaini zivot francuskog stanovnistva. Kont je
nastojao da stvori nauku o drustvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog
sveta isto onako kao sto su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizickog
sveta. Iako je Kont uvideo da svaka naucna disciplina ima svoj predmet
izucavanja, verovao je da sve one dele nacin misljenja i naucni metod koji ima
za cilj da otkrije univerzalne zakone. Kao sto nam otkriće zakona u prirodnom
svetu omogućava da kontrolisemo i predvidimo dogadaje oko nas, otkrivanje
zakona koji upravljaju ljudskim drustvom moze nam pomoći da oblikujemo nasu
sudbinu i unapredimo blagostanje covecanstva. Kont je obrazlagao da se
drusrvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nacin kao sto to cini
fizicki svet.
Kontova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. Verovao
je da sociologija treba da primeni iste stroge naucne metode u izucavanju
drustva kao sto ih fizika ili hemija koriste da bi ispitale fizicki svet. Pozitivizam
zastupa misljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo cinjenicama koje su
podlozne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Na osnovu culnih
zapazanja, Covek moze zakljucivati o zakonima koji objasnjavaju vezu izmedu
- 2 -
Seminarski rad: Ogist Kont
Masen, ali rastali su se 1842. Bio je 1826. u dusevnoj bolnici, koju je napustio, a
da se nije izlecio. Umro je 1857.
2
Kont je bio poznati matematicar i covjek sirokog enciklopedijskog znanja.
Bio je plodan i kao pisac. Glavna su njegova dela:
-
“Kurs pozitivne filozofije” u sest knjiga (1832—42), osnovno delo, u
kome je obradjena i sociologija;
-
“Sistem poztivne politike ili socioloska rasprava kojom se
ustanovljava religija covecanstva” (1851—4) i
-
“Subjektivni seistem ili univerzalni sistem svojstven normalnom stanju
covecanstva” (1856).
3
1.2. KONTOV „ZAKON TRI FAZE“
Da bi se onako kako treba objasnila prava priroda i bitni karakter
pozitivne filozofije, neophodno je baciti najpre jedan opsti pogled na progresivni
hod ljudskog duha, posmatran u celini: jer se bilo koje shvatanje moze upoznati
jedino kroz njegovu istoriju. Izucavajući tako celokupni razvitak ljudske
inteligencije u njenim razlicitim oblastima aktivnosti, od njenog prvog
najposrednijeg poleta do nasih dana, Kont je otkrio veliki osnovni zakon koji je
potcinjen po stalnoj nuznosti, i koji moze biti cvrsto zasnovan, bilo na
racionalnim dokazima koje pruza poznavanje naseg sastava, bilo na istorijskim
proveravanjima koja proisticu iz pazljivog ispitivanja proslosti. Taj zakon se
sastoji u tome sto svako od nasih glavnih shvatanja, svaka grana nasih
saznanja, prelazi postupno kroz tri razlicita teorijska stanja:
-
teolosko ili fiktivno stanje;
-
metafizicko ili apstraktno stanje;
-
naucno stanje ili pozitivno.
Drugim reclima, ljudski duh, po svojoj prirodi, upotrebljava redom u
svakom od svojih istrazivanja tri metode filozofiranja ciji se karakteri bitno
razlikuju a cak su u osnovi i suprotni: najpre teolosku metodu, zatim metafizicku
i najzad pozitivnu. Otuda tri vrste filozofije, ili opstih sistema shvatanja ο skupu
fenomena, koje se medjusobno iskljucuju: prva je nuzna polazna tacka ljudske
2
http://bs.wikipedia.org/wiki/Auguste Conte
3
Ogist Kont „Kurs pozitivne filozofije“, Niksić, 1989. str. 5
- 4 -
