УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
Предмет: Јавна управа
СЕМИНАРСКИ РАД
Омбудсман у БиХ и уопште
Професор: доц. др Невенко Врањеш
Студент: Бошко Михајловић
Студијски програм: Политикологија
Број индекса: 708/16
Омбудсман у БиХ и уопште
Овај писани рад резултат је искључиво мог личног рада, темељи се на мојим
истраживањима и ослања се на наведену литературу.
У Бањој Луци, дана 09.05.2018. године.
С а д р ж а ј
2
Омбудсман у БиХ и уопште
„Да би идеја омбудсмана могла у реалитету да заживи, морају да постоје
одређене претпоставке – објективне и субјективне у земљи у којој омбудсман дјелује, а
то је прије свега питање једног елементарног људског морала, питање поштовања
права. У једној правној држави потребно је отклонити многе сметње и препреке које,
наравно, нису потекле од омбудсмана, него су, вјероватно, добрим дијелом посљедица
рата, примитивизма на овим нашим несретним балканским просторима, али са друге
стране омбудсман треба да буде тај који ће да указује на све те негативне појаве у
друштву како би оне што је могуће брже биле од стране надлежних државних органа
саниране и како би надлежни државни органи имали какву- такву моралну обавезу да
реагују, да не могу да кажу да их нико није упозорио на то безвлашће које они морају
да спријече.”
1
У Уставима Босне и Херцеговине, Федерација Босне и Херцеговине,
Републике Српске и Статуту Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине дата је велика
пажња заштити људских права и основних слобода у Босни и Херцеговини. Устав БиХ,
као највишти правни акт државе, се темељи на начелу гарантовања и заштите основих
људских права и слобода у складу са Конвенцијом о људским правима. Иако су људска
права и слободе гарантују Уставом за њихово остваривање у свакодневном животу
грађана није довољна гаранција Уставом. Да би се афирмисали и остварили није
довољно да буду прописани нормама и формално поштовани треба знатно више труда
уложити, а најбитније омогућити квалитетне механизме њихове примјене и заштите,
односно интегрисати их у свакодневни живот и понашање, како народа, тако и власти.
И управо омбудсман представља механизам који омогућава њихово интегрисање у
свакодневни живот и понашање, кроз надзор, контролу, упозоравање и „пријетњу“.
Основна функција Омбудсмана је контролна, и то субјеката који непосредно одлучују о
правима и обавезама грађана и чијим радом (нерадом) могу бити повријеђена уставом
гарантована права грађана. Омбудсман нема овлашћења да доноси обавезујуће одлуке,
он не одлучује о правима и обавезама грађана, јер није орган власти, орган управе, нити
судски или законодавни орган. Дакле, институција омбудсмана нема инструменте
присиле већ треба да контролише, упозорава и даје препоруке органима који не
поштују права грађана.
Прва држава која је у свој правни поредак увела институцију омбудсмана је Шведска и
то уставом из 1809. године, а у циљу контроле извршне власти од стране парламента.
1
Микеш, Мирослав: Извод са конференције "Значај ентитетских-регионалних омбудсмана у заштити
људских права", Бања Лука, 2003., дискусија.
4
Омбудсман у БиХ и уопште
Међутим, по неким теоретичарима коријени ове институције иду много даље, тако су у
Античком добу постојале институције чији је циљ био да заштите грађане од самовоље
владара. Крајем 20. вијека институција омбудсмана је доживјела праву експанзију и
постаје саставни дио демократских процеса. Правни основ успостављање институције
омбудсмана у Босни и Херцеговини, у ентитетима и Брчко дистрикту БиХ је Дејтонски
мировни споразум, по коме први омбудсман БиХ није могао бити грађанин Босне и
Херцеговине, док су омбудсмани ентитета били домаћи држављани именовани од
представника међународне заједнице. Анекс 4. Општег оквирног споразума за БиХ је
Устав БиХ према коме је Босна и Херцеговина сложена и демократска држава,
састављене од два ентитеа и једног дистрикта и три конститутивна народа. Члан 2.
Устава БиХ посвећен је људским правима. „Научно је утврђено и објашњено, а у
пракси провјерено и потврђено, да се људима могу осигурати основна права, као што су
право на живот, право на мир и право на слободу, а на бази ових права осигурати и
бројна друга права и слободе, само у правно уређеним државама. Зато је основна
претпоставка остваривања друштвеног реда успостављање државе и права. Није
случајно да је једна од најстаријих наука управо наука о држави и праву. Тако су
државе и право постали каријатиде модерно организованог друштва.”
2
Европском конвенцијом за људска права и Уставом БиХ гарантована су сљедећа
људска права и слободе:
право на живот
право да се не буде подвргнут мучењу или нехуманом и понижавајућем
третману или кажњавању
право да се не буде заточен у ропство или служењу и да се не обавља принудни
или присилни рад
право на личну слободу и безбједност
право на правично саслушање у грађанским и кривичним процесима и остала
права у вези са кривичним поступком
право на приватни и породични живот, дом и коресподенцију
слобода мишљења, савјести и вјероисповијести
слобода изражавања
2
Кузмановић, Рајко: Уставноправни положај Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине –
Република Српска – Десет година Дејтонског мировног споразума, Бања Лука, 2005, ст. 42
5
Омбудсман у БиХ и уопште
то је орган који не дира у постојећи систем надзора над радом органа управе и
јавних службеника већ га допуњава, он није овлашћен да мијења или укида акте
органа управе, нити да кажњава због незаконитог рада, већ може само да
критикује акте и поступке управе, указује на њихове недостатке, тражи
кажњавање криваца
један је у низу органа који врше надзор над законитошћу рада органа управе и
службеника.
Омбудсман је деполитизовани независни контролор власти, који штити грађане од
њихових управних акција, помаже грађанима и поступа по њиховим личним жалбама.
Најважније карактеристике и вриједности институције омбудсмана су:
независност
самосталност
професионалност
пристпачност
јавност
повјерљивост и
одговорност.
Све напријед наведено заједно одређују појам институције, ипак дије су основне
карактеристике институције омбудсмана и то: њена потпуна самосталност и
независност од друштвених и политичких органа и правна способност да се бави
индивидуалним жалбама.
3.
НАСТАНАК ИНСТИТУЦИЈА ОМБУДСМАНА У БиХ
„Установљење службе омбудсмана отвара ново поглавље у односима између оних који
владају и оних којима се влада, између државе и грађан ина, између јавних службеника
и јавности. Постојање независне службе омбудсмана представља јасан знак владара да
признају обавезе и дужности према поданицима, да са поданицима треба праведно,
ефикасно и учтиво поступати, да им треба дати њихова права заснована на закону, и да
јавне послове треба водити поштено и успешно.“
3
Дејтонски мировни споразум је
правни основ за институцију омбудсмана на простору Босне и Херцеговине. Општи
3
Пицкл,Виктор Институција омбудсмана у Аустрији, ЗР ПФ НС, Нови Сад, 1990, с. 31
7
