1959. godine testirao Džek Kilbi iz Texas Instuments. Nezavisno od njega do sličnog proizvoda
došao je i Robert Nojs iz Gairchild Seminconductior. Uvođenje integrisanih i LSI (Large Scale
Integrtaion) integrisanih kola sa visokim stepenom integracije omogućilo je proizvodnju čipova
sa hiljadama tranzistora. Postupak se sastojao od organizovanja mnogo sličnih komponenata
(tranzistora, poluprovodničkih dioda i sl.) na malim silicijumskim pločama. Integrisana kola
odmah su našla mnoge primene, recimo u porizvodnji takozvanih kvarcnih časovnika.
Korišćenje integrisanih kola, koja se nazivaju i čipovi, učinilo je da računari postanu manji, brži
i lakši. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mala potrošnja električne energije i
brzina izvođenja operacija značajno su unapredili razvoj mini računara. Za skladištenje
podataka i programa koristile su se magnetne trake.

Ovu generaciju karakterišu i poboljšanje performanse, koje su omogućile da se poveže

više perifernih uređaja i povezivanje više računara pomoću telefonskih linija.

Za upravljanje i kontrolu računara razvili su se operativni sistemi, kao grupe programa

koja nadgleda i upravlja radom računarskog hardvera. Time je postalo moguće izvršavanje više
programa(multitasking). Umesto grupisanja podataka u pakete, treća generacija računara
omogućava obradu na liniji (eng. on-line processing) gde se ulazni podaci direktno unose u
računar i njegov odgovor se "trenutno" dobija. Ovakva vrsta obrade dovela je do razvoja nove
vrste aplikativnog softvera. Na primer, za stovarišta je ravije softver za prijem narudžbi koje se
odmah obrađuju. Aviokompanije su razvile sisteme za online rezervaciju i kupovinu karata.

Za pisanje programa kosite se viši programski jezici COBOL, FORTAN, ALGOL i

LISP. Računari koju karakterišu ovu generaciju su IBM 360 i PDP-1.

Povećanje snage računara uz intovremeno fizičko smanjivanje odmah je našlo primenu

u svemirskom programu APOLO koji je
početkom šezdesetih godina 20og vela
bio aktuelan u SAD-U.

Operativni sistemi računara

2. Multics

2.1. Istorijat Multics-a

Multics

(Multiplexed Information and Computering Service

) je operativni sistem koji je

počeo da se koristi 1965. i koristio se sve do 2000. Sistem je nastao kao zajednički projekat
MIT, Bell Labs i General Electric i bio je od bitnog značaja za razvoj operativnih sistema.
Sistem je postao komercijalni proizvod i kompanija Honeywell je počela da ga prodaje
univerzitetima, vladi i industriji.

Multics je doneo dosta novina. Na primer dinamično linkovanje i hijerarhijski sistem

datoteka. Ovaj OS pisan je u PL/I-u i pokrenut od GE hardvera. 1973, Honeywell je objavio
komercijalni sistem, 6180, koji se sastojao od dva procesora koja su imala po 1 MIPS, 768
kilobajta memorije, 8 megabajta bult store, 1,6 gigabajta hard diska, 8 drajvera i 2 kontrole za
komunikaciju. Njegova cena je bila oko 7 miliona dolara.

1.1. Sadržaj Multics-a