Baza   podataka   se   može   definisati   kao   dobro   struktuirana   kolekcija   podataka   međusobno
organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja postoji relativno dugo i koju koristi i održava
više   korisnika,   odnosno   programa   (aplikacija).   Zajedno   sa   sistemom   za   administraciju,
organizovanje   i   memorisanje   ona   čini   sistem   baze   podataka   koji  sadrži   četiri   osnovne
komponente:



Korisnik



Aplikacija nad bazom podataka



Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS – Data Base Menagement System)



Baza podataka

Izučavanju baze podataka može se pristupiti sa dva različita, međsobno povezana aspekta u
kojima se one mogu tretirati na dva načina:



Sistemi za upravljanje bazom podataka

– predstavljaju specifičnu tehnologiju za

obradu podataka, odnosno softverski sistem koji obezbeđuje osnovne funkcije obrade
velike količine podataka: jednostavno pretraživanje i održavanje podataka, višestruko
konkurentno korišćenje istog skupa podataka, pouzdanost i sigurnost.



Modeli podataka

– specifične teorije pomoću kojih se specifikuje i projektuje neka

konkretna baza podataka ili informacioni sistem uopšte.

Slika broj 1.

3. Upravljanje izvršavanjem transakcija i oporavak baze podataka

Baza podataka je zajednički resurs koji istovremeno koristi veći broj programa. Pri ovakvom
korišćenju baze podataka može doći do mnogih neželjenih efekata kao što su, na primer:



otkaz sistema u toku izvršenja nekog programa koji može da ostavi bazu podataka u
nekonzistentnom stanju,



neželjena interferencija dva ili više programa nad podacima za koje istovremeno
konkurišu, takođe može da dovede bazu podataka u nekonzistentno stanje.

Osnovni cilj baze podataka je da omogući efikasnu obradu transakcija.

Transakcija

je jedno

izvršenje neke “logičke jedinice posla”, jedno izvršenje neke logičke celine jednog programa, ili
jedno izvršenje celog programa. U jednom trenutku vremena nad bazom podataka se izvršava
više transakcija. Često se više izvršenja jednog istog programa obavlja konkurentno. Na primer,
izvršenje programa za podizanje i ulaganje novca na račun u nekoj banci, može se pokrenuti
istovremeno sa više različitih šaltera.

Problemi do kojih može da dovede otkaz sistema i nekontrolisano konkurentno izvršenje
transakcija ilustrovani su u nekoliko primera.

Otkaz sistema u toku obrade transakcije.

Na slici broj 2 je prikazano odvijanje transakcije za

prenos novca komitenta banke sa računa A na račun B. Ako u trenutku t4 dođe do otkaza sistema
transakcija se neće u potpunosti izvršiti već će doći do narušavanja integriteta baze podataka –
novac će se skinuti sa računa A ali se neće preneti na račun B.

Slika broj 2. Narušavanje integriteta baze zbog otkaza sistema

Gubljenje rezultata ažuriranja.

Na slici broj 3 je prikazano izvršavanje dve transakcije u

vremenu. Transakcija A podiže, a transakcija B ulaže novac na isti račun. Očigledno je da je
ažuriranje koje transakcija A obavlja u trenutku t3 izgubljeno ažuriranjem koje je izvršila
transakcija B u trenutku t4.