1
OPŠTA ENTOMOLOGIJA
-VEŽBE-
2
I vežba
Mesto klase Insecta (Hexapoda) u kolu zglavkara (Arthropoda)
Životinjsko carstvo podeljeno je u 19 kola (Phylum) koji obuhvataju sve do
danas poznate životinjske vrste. Jedno od njih je i kolo zglavkara ili Arthropoda. Ono
obuhvata oko 1500000 vrsta i predstavlja najobimnije kolo životinja. Imaju ogroman
ekonomski značaj i naseljavaju sve životne sredine Zemlje. Predstavljaju najsloženije
gradjene beskičmenjake.
Osnovne karakterististike predstavnika kola zglavkara su:
1.
Heteronomna segmentacija tela – telo je sastavljeno od različitih segmenata,
kao što su segmenti koji obrazuju glavenu čauru (cephalon, caput), grudi
(thorax) i trbuh (abdomen)
2.
Svaki segment na telu nosi po jedan par ekstremiteta čija je prvobitna funkcija
bila da pokreću telo. Tokom filogenije došlo je do diferencijacije i promene
funkcije, što je naročito izraženo kod segmenata glave gde su ekstremiteti
preuzeli funkciju usnih delova i pipaka.
3.
Telo je pokriveno spoljašnjim skeletom – egzoskelet – koji je kutikularna
tvorevina, a kod nekih grupa (rakovi) impregniran je krečnjačkim materijama.
Ovaj skelet je čvrst i ne može da prati rast tela, pa se povremeno odbacuje i
zamenjuje novim. To je označeno kao presvlačenje ili mitarenje i
karakteristično je za sve zglavkare. Za njega su pričvršćeni mišići i on im
pruža zaštitu.
4.
Veoma razvijena muskulatura tela uglavnom sastavljena od poprečnoprugastih
mišićnih vlakana, što omogućava brzo kretanje ovih životinja.
5.
Jedinstvena telesna duplja koja omogućava slobodan razvoj unutrašnjih
organa. Srce je dorzalno, a nervni sistem ventralno smešten u telu.
6.
Segmentirani ekstremiteti – po ovoj osobini je cela grupa dobila ime
člankonošci. Noge su izgrađene od većeg broja različitih članaka.
7.
Bilateralna simetrija tela – telo se jednom uzdužnom osom može podeliti na
dve polovine tako da se leva i desna strana tela ponašaju kao predmet i njegov
lik u ogledalu.
4
III klasa: Insecta (Hexapoda) – insekti
Insekti su najbrojnija, a prema građi tela, načini života, fiziologiji,
ponašanju i najraznovrsnija skupina životinja. Pretežno žive na kopnu, neke
vste u vodama na kopnu i samo mali broj u morskoj vodi.
Telo im je podeljeno na tri telesna regiona:
-
glava – caput
-
grudi – thorax
-
trbuh – abdomen
Glava nosi usne delove koji služe za ishranu i specijalne čilne organe –
pipke. Grudi nose lokomotorne organe, noge i krila. Trbuh služi za
reprodukciju i nosi genitalne dodatke. Takođe, predstavlja središte mnogih
metaboličkih procesa. Glava i grudi su povezani vratnim delom – cervix.
Veličina insekata se kreće od 0,25cm pa do 30 cm
Glava je sastavljena od 6 segmenata, na njoj se nalazi par pipaka, jedan
par složenih očiju, 2-3 prosta oka i tri para usnih ekstremiteta.
Grudi su sastavljene od tri segmenta: prednji (prothorax), srednji
(mesothorax) i zadnji (metathorax) grudni segment. Na svakom segmentu
nalazi se po jedan par nogu (6 nogu - Hexapoda), na drugom i trećem nalazi se
po jedan par krila (a postoje i primarno ili sekundarno beskrilni insekti).
Trbuh – sastavljen od većeg broja segmenata (maksimalno 12).
5
II Vežba
Niže sistematske kategorije (redovi) u okviru klase Insecta
Klasa Insecta deli se na dve potklase:
1.
Apterygota – primarno beskrilni insekti – predstavnici ove potklase su sitni
insekti sa dugim pipcima i rudimentima trbušnih dodataka (cerci, stili).
Hrane se uglavnom organskom materijom u raspadanju. Žive u zemljištu,
ispod kamenja, u trulim biljkama, tresetu, ispod opalog lišća itd.
Najvažniji predstavnici su redovi: Thysanura, Diplura, Protura, Collembola.
Predstavnici redova Thysanura i Collembola su štetni u poljoprivredi i
napadaju gajene biljke ili njihove proizvode u skladištima.
2.
Pterygota – krilati insekti. Insekti višeg evolutivnog nivoa koji imaju jedan
ili dva para krila ili su tokom evolucije usled specifičnog načina života
izgubili krila (sekundarno beskrilni insekti).
Različite morfološke i biološke karakteristike predstavnika ove potklase,
uslovile su njenu podelu na veliki broj redova, u okviru kojih se razlikuju niže
sistematske kategorije. Prema Lineovom sistemu, svaki insekatski red
završava se na „a“ (Coleoptera, Lepidoptera...), niža sistematska kategorija od
reda je familija, a nazivi familija završavaju se na „idae“ (Carabidae,
Pieridae), vrsta kao osnovna sistematska kategorija nosi ime roda i svoje ime.
Ime roda piše se velikim slovom, a ime vrste malim. Skraćenica za ime autora
se piše velikim početnim slovom (
Pieris brassicae
L.).
Prema načinu preobražaja insekti se dele na dve grupe: Hemimetabola i
Holometabola.
U grupu hemimetabola spadaju insekti koji nemaju potpun preobražaj, a krilni
začeci su vidljivi spolja.
U grupu holometabola spadaju insekti koji imaju potpun preobražaj u razviću,
a krila se nalaze unutar tela.
7
dosežu samo do osnove trbuha. Predstavnik ovog reda je crni kožokrilac -
Forficula auricularia
, sa karakterističnim dugim pokretnim cercima na
kraju trbuha. Hrane se biljnom i životinjskom hranom.
6.
red
Dictyoptera
– bubašvabe i bogomoljke. Srednji do krupni insekti,
slabi letači, a kod mnogih vrsta krila su zakržljala. Pipci su dugi, usni
aparat je za grickanje. Telo bubašvabe je dorzoventralno spljošteno,
smedje ili žućkaste boje. Noge su za trčanje, pipci dugi i veoma
pokretljivi. Hrane se biljnim i životinjskim proizvodima i zagađuju
namernice sekretima koje luče iz žlezda na trbuhu. Telo bogomoljke je
izduženo, tanko. Prednje grudi su duge, prednje noge su osposobljene za
hvatanje plena. Prednja krila su kožasta, a zadnja šira i membranozna.
Insektivorne su i jako proždrljive.
7.
red
Isoptera
– termiti. Sitni do srednjih veličina, uglavnom prljavo bele
boje. Socijalni, polimorfni insekti (polni oblici i nereproduktivne jedinke).
Krupna glava ovalnog oblika na kojoj se nalaze kratki pipci. Postoje krilati
i beskrilni oblici. Žive u zemljištu i mrtvom drvetu, a osnovna hrana im je
celuloza.
8.
red
Psocoptera
– knjiške, prašnjave vaši. Sitni beskrilni ili krilati insekti,
nežnog tela sa krupnom glavom, na kojoj se nalaze dugi pipci. Nalaze se
medju hartijom ili u knjigama gde se hrane lepkom. Ima ih i u
namirnicama, testeninama i brašnu.
9.
red
Mallophaga
– dlakojedi. Sitni, beskrilni insekti, dorzoventralno
spljoštenog tela. Žive na pticama i sisarima. Telo je spljošteno, telesni
omotač čvrst i pokriven dlakama. Hrane se perjem, dlakom i kožom.
10.
red
Anoplura
– vaši. Sitni, beskrilni insekti, pljosnatog tela, sa usnim
aparatom za bodenje i sisanje. Sišu krv sisara i prenose prouzrokovače
bolesti. Poznata vrsta je čovečija vaš –
Pediculus humanus
L.
11.
red
Hemiptera
– polukrilci, stenice. Dorzoventralno spljošteno telo,
različite obojenosti. Glava je mala, trouglasta, a usni aparat za bodenje i
sisanje. Pipci su dobro razvijeni, imaju dva para krila od kojih su prednja
dvojake gradje – polutvrda ili hemielitre, dok su zadnja opnasta. Noge su
za hodanje ili plivanje kod vrsta koje žive u vodi. Mogu biti fitofagne,
karnivorne, hematofagne ili imaju mešovit režim ishrane.
