разматрања бројних емпиријских истраживања, а различите законитости и
успостављене аналогије представљају нове начине да се афирмише научна теорија
управљања што је веома важан корак у стварању управљачког капацитета, односно
општег (апстрактног) система.

На тај начин се на темељу досадашњих истраживања и сазнања, првенствено из

подручја управљања, али и других научних дисциплина као што су: теорија
управљања, теорија система и информација, теорија организације и сл., дође до таквих
обележја информационог система, који ће служити менаџерима да доносе практичне и
рационалне одлуке.

Последично, није изненађење што се различите школе управљања, у изради

научно заснованих методологија базирају на системском приступу управљања.

Под системским приступом управљања подразумева се узрочно последични

однос који се ствара између целине, то јест система, и његових делова, односно
подсистема. У оваквим каузалним односима важи правило да сваки сложени систем
треба смислено поделити на појединачне делове, затим идентификовати обележја
сваког дела и управљати афирмативно динамиком целине.

Слика 1:

Системски приступ

Мацура П

Системски приступ формирању модела маркетиншког информационог система

Економски факултет Бања Лука

2004, вол. 35, бр. 2, стр. 93-102

Дебељковић Д

Јовановић М

Милинковић С

Анализа робусности стабилности линеарних

стационарних дескриптивних дискретних система

Универзитет у Београду, Машински факултет

Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет

2003, вол. 53, бр. 2, стр. 34-4

систем

подсистем

Овакав приступ управљању назива се системским приступом, првенствено из

разлога што је особине делова могуће разумети једино ако је унапред позната
динамика целине читавог система, што се заснива на научној парадигми да је целина
примарна, а да из ње произилазе особине делова (Слика 1).

Савремена теорија управљања базирана је на претпоставци да је скуп

потенцијалних управљачких акција менаџмента срачунат на задовољење услова
унутрашње и спољашње стабилности, која мора да се утврди, и без могућности
ревизије итранзитивности.

Управљачке опције које нуди теорија система, потребно је даље рангирати и

поредити како би се утврдило и квантитативно показало која од понуђених опција
представља оптимално решење. То даље отвара питања бинарне логике, преференција,
индиферентности, математике, информатике итд. зависно од резултата конкретног
управљачког задатка.

Андрејић М., Ђоровић Б., Памучар Д.,

Управљање пројектима по приступу пројект менаџмента,

Војна академија, Београд, 2011, вол. 59, бр. 2, стр. 142-157