Opšte osnove predškolskog programa

ОПШТЕ

ОСНОВЕ

ПРЕДШКОЛСКОГ

ПРОГРАМА

У

В

О

Д

Савремена

предшколска

установа

има

задатак

да

деци

обезбеди

повољну

друштвену

и

материјалну

средину

са

свим

потребама

, 

условима

и

подстицајима

за

развој

богатих

, 

разноврсних

и

осмишљених

активности

, 

којима

она

могу

да

се

предано

баве

користећи

своје

укупне

потенцијале

за

развој

способности

. 

Сматра

се

да

деци

треба

омогућити

, 

већ

на

тим

узрастима

, 

да

се

играју

, 

практично

, 

конструктивно

и

стваралачки

делују

, 

комуницирају

и

сарађују

са

вршњацима

и

одраслим

особама

у

установи

и

ван

ње

. 

Установа

треба

да

представља

средину

у

којој

се

свако

дете

осећа

сигурно

и

прихваћено

да

би

могло

безбедно

и

релативно

самостално

да

испитује

свет

око

себе

, 

стичући

позитивна

искуства

која

ће

се

изразити

кроз

склоност

и

способност

за

активно

учествовање

у

животу

и

раду

заједнице

деце

и

васпитача

, 

какву

представља

васпитна

група

. 

Ово

опште

активирање

детета

, 

и

посебно

, 

његово

оспособљавање

за

самостално

, 

али

и

удружено

деловање

, 

као

и

за

друштвени

живот

, 

најважнија

је

педагошка

функција

предшколске

установе

. 

Предшколско

детињство

је

најбурнији

период

развоја

и

сваки

од

узраста

у

оквиру

овог

детињства

има

своје

специфичности

. 

Вођење

рачуна

о

овим

специфичностима

, 

као

и

индивидуалним

карактеристикама

сваког

детета

, 

услов

је

успешног

васпитно

-

образовног

рада

. 

Да

би

тај

рад

био

научно

заснован

и

уједначен

до

оне

мере

до

које

се

јављају

разлике

у

оквиру

појединих

узраста

, 

он

треба

да

се

одвија

према

Општим

основама

предшколског

програма

, 

које

доноси

Национални

просветни

савет

. 

Истовремено

, 

да

би

рад

са

децом

био

прилагођен

условима

у

којима

предшколска

установа

делује

, 

као

и

потребама

, 

могућностима

и

интересовањима

конкретне

деце

, 

свака

предшколска

установа

доноси

сопствени

предшколски

програм

, 

полазећи

од

Општих

основа

предшколског

програма

. 

Уважавајући

дечје

узрасне

карактеристике

, 

као

и

потребу

да

се

између

предшколске

установе

и

школе

успостави

континуитет

, 

Опште

основе

предшколског

програма

подељене

су

на

три

међусобно

повезане

целине

: 

Основе

програма

неге

и

васпитања

деце

узраста

од

  6 

месеци

до

три

године

, 

Основе

програма

васпитања

и

образовања

деце

узраста

од

  3 

године

до

укључивања

у

програм

припреме

за

школу

и

Припремни

предшколски

програм

. 

Медицинске

сестре

-

васпитачи

, 

које

остварују

програм

неге

и

васпитања

, 

као

и

васпитачи

који

васпитавају

и

образују

децу

од

навршене

треће

године

до

поласка

у

школу

, 

програмирају

, 

планирају

и

прате

резултате

свога

рада

полазећи

од

предшколског

програма

који

је

донела

установа

у

којој

раде

, 

али

и

оног

сегмента

Општих

основа

предшколског

програма

који

се

односи

на

узраст

деце

у

њиховој

васпитној

групи

. 

Ови

програми

треба

да

представљају

полазишта

за

њихову

креативну

разраду

и

прилагођавање

свакоме

од

деце

са

којом

раде

. 

Истовремено

, 

они

садрже

и

критеријуме

на

основу

којих

је

могуће

вредновати

рад

васпитача

обезбеђујући

му

стицање

потребног

искуства

и

професионални

развој

у

његовом

одговорном

послу

. 

2 

ОСНОВЕ

ПРОГРАМА

НЕГЕ

И

ВАСПИТАЊА

ДЕЦЕ

УЗРАСТА

ОД

ШЕСТ

МЕСЕЦИ

ДО

ТРИ

ГОДИНЕ

Циљеви

васпитања

и

неге

деце

узраста

до

три

године

Васпитање

је

формативни

процес

, 

којим

се

буде

и

актуализују

психофизички

потенцијали

детета

, 

подстичу

и

усмеравају

позитивне

тенденције

које

се

испољавају

у

његовом

развоју

, 

задовољавају

дечје

потребе

као

извор

развојних

могућности

и

стварају

услови

за

што

боље

и

успешније

коришћење

ових

могућности

за

постизање

све

виших

нивоа

у

способностима

, 

проширивање

и

усавршавање

искуства

, 

стварање

основе

за

изграђивање

вољно

-

карактерних

особина

, 

оплемењивање

емоција

и

мењање

понашања

детета

, 

односно

, 

оформљавање

и

развијање

свих

позитивних

својстава

његове

личности

у

погледу

физичко

-

сензорног

, 

емоционално

-

социјалног

и

умног

развоја

. 

Од

процеса

васпитања

на

овом

узрасту

неодвојива

је

нега

деце

, 

којом

се

одржава

њихова

хигијена

и

задовољавају

потребе

за

сном

, 

исхраном

и

боравком

на

ваздуху

, 

док

се

интеракцијом

у

процесу

неге

доприноси

социјализацији

и

општем

развоју

детета

. 

Нега

подразумева

и

превентивну

здравствену

заштиту

којом

се

, 

медицинским

методама

, 

чува

здравље

деце

и

спречава

јављање

болести

путем

профилаксе

и

одговарајућим

третманом

свих

фактора

који

угрожавају

дечје

здравље

. 

Васпитање

и

нега

деце

узраста

до

три

године

врши

се

, 

пре

свега

, 

стварањем

повољне

васпитне

средине

у

којој

ће

дете

стицати

искуства

по

сопственом

програму

откривајући

себе

и

своју

околину

, 

у

којој

ће

бити

активно

у

складу

са

својим

потребама

и

могућностима

. 

Њихов

основни

смисао

је

да

чувају

, 

подстичу

и

култивишу

спонтане

изразе

понашања

детета

у

односу

на

околину

, 

због

чега

се

приликом

остваривања

циљева

васпитања

и

неге

полази

од

спонтаних

израза

детета

и

поштује

његова

особеност

у

откривању

света

око

себе

.  

Циљеви

таквог

васпитања

и

неге

су

следећи

: 

Циљеви

физичко

-

сензорног

развоја

: 

−

одржавање

физичког

здравља

деце

; 

−

повољни

утицај

на

општи

развој

организма

; 

−

нормално

стање

апарата

за

кретање

; 

−

формирање

правилног

држања

тела

; 

−

овладавање

моториком

; 

−

усавршавање

функција

чулних

органа

, 

и

−

развијање

навика

 (

телесне

хигијене

, 

узимања

хране

, 

за

пражњење

и

др

.). 

Циљеви

социјално

-

емоционалног

развоја

: 

−

очување

спонтаности

и

искрености

детета

у

контакту

са

својом

околином

; 

−

неговање

отворености

за

доживљаје

; 

−

пружање

помоћи

у

стицању

самосталности

; 

−

помоћ

у

стварању

слике

о

себи

и

стицању

поверења

у

своје

способности

; 

−

усвајање

елементарних

норми

понашања

у

оквиру

основних

моралних

 -      

4 

У

делокруг

неге

спада

и

ангажовање

сестре

-

васпитача

на

спречавању

одређених

малформација

коштаног

система

. 

Спречавање

деце

да

дуго

стоје

од

осмог

па

и

деветог

месеца

, 

посебно

дебље

деце

, 

рахитичне

и

ексудативне

конструкције

, 

односно

упућивање

деце

на

пузање

, 

доприноси

превенцији

испољавања

урођеног

ишчашења

кука

. 

Превенција

равних

табана

такође

је

значајна

за

овај

и

каснији

период

. 

Сестра

-

васпитач

може

врло

једноставним

поступком

 (

одређеном

четкицом

за

зубе

) 

да

стимулише

стопала

и

изводи

вежбе

при

чему

дете

имитира

активне

покрете

стопала

. 

При

крају

прве

године

јављају

се

наговештаји

за

контролу

сфинктера

, 

али

и

даље

задржавање

не

би

смело

да

буде

дуже

од

шест

до

осам

минута

.  

Борављење

одојчета

на

чистом

ваздуху

значајно

је

за

превенцију

капљичних

инфекција

. 

Зими

, 

кад

је

боравак

на

ваздуху

теже

остварити

, 

препоручује

се

боравак

на

тераси

и

договор

са

родитељима

о

остваривању

минимума

боравка

на

чистом

ваздуху

 (

један

до

један

и

по

час

).  

Излагање

деце

сунчевим

зрацима

има

вишеструко

значење

: 

доприноси

превенцији

рахитиса

, 

повећању

опште

отпорности

организма

, 

а

постоји

и

позитиван

утицај

ултраљубичастих

зрака

на

физички

раст

. 

Најбоље

време

за

сунчање

је

од

осам

до

једанаест

и

од

шеснаест

часова

. 

Треба

увек

имати

на

уму

да

глава

детета

мора

бити

заштићена

платненом

капом

. 

За

дечји

организам

посебно

су

значајна

ваздушна

купања

, 

тј

. 

излагање

голог

тела

ваздуху

. 

Пожељно

је

да

сестра

-

васпитач

буде

у

сталној

сарадњи

са

родитељима

око

свих

поступака

и

мера

за

очување

и

заштиту

здравља

детета

. 

Она

упознаје

родитеље

и

са

календаром

вакцинације

и

значајем

вакцинације

за

заштиту

од

одређених

заразних

болести

. 

У

првој

години

дете

прима

након

рођења

бе

-

се

-

же

вакцину

, 

а

ди

-

те

-

пер

и

полио

после

навршена

три

месеца

са

три

узастопне

дозе

у

размаку

од

по

месец

, 

односно

месец

и

по

дана

. 

Социјално

-

емоционални

односи

Дете

је

већ

почело

да

визуелно

распознаје

позната

и

непозната

лица

. 

Са

познатим

лицима

жели

да

контактира

. 

Дете

добро

разуме

значење

гестова

и

израза

лица

. 

Лако

се

преносе

расположења

са

одраслог

на

дете

. 

Контакте

приликом

преповијања

, 

узимања

хране

и

игре

треба

пропратити

речима

, 

гестовима

, 

песмом

, 

треба

разговарати

са

дететом

, 

покретима

и

изразом

лица

подстицати

га

да

сарађује

у

овој

активности

, 

да

испружи

руку

, 

ногу

, 

да

устане

и

сл

. 

При

узимању

хране

подстицати

жељу

детета

да

само

једе

. 

Изразом

лица

, 

гестом

и

речима

најбоље

је

исказати

задовољство

због

дечје

активности

. 

Дете

треба

да

распозна

и

незадовољство

ако

његова

активност

није

пожељна

  (

на

пример

, 

када

избацује

храну

из

чиније

уместо

да

једе

). 

Незадовољство

треба

пажљиво

изразити

, 

да

не

би

дошло

до

непожељног

ефекта

. 

Гестом

треба

показати

и

говорити

му

шта

се

од

њега

очекује

, 

а

ако

не

схвати

, 

треба

начинити

озбиљан

израз

лица

. 

Претерани

изрази

незадовољства

  (

повишен

и

појачан

тон

гласа

, 

вика

, 

одузимање

кашике

или

играчке

, 

енергично

стављање

у

неки

положај

) 

изазивају

страх

и

дете

не

схвата

шта

смо

од

њега

очекивали

. 

Интересовање

за

вршњаке

је

уочљиво

и

скоро

сва

деца

без

страха

прихватају

другу

децу

, 

па

је

добро

да

буду

заједно

, 

али

треба

пазити

да

се

не

повреде

. 

Деца

најчешће

желе

да

додирну

очи

другог

детета

, 

да

га

чупају

за

косу

, 

да

га

чврсто

ухвате

и

уштину

. 

Одрасли

треба

да

покажу

како

треба

додиривати

друго

дете

: 

помиловати

, 

загрлити

, 

додирнути

само

врховима

прстију

. 

Контакт

међу

децом

најбоље

се

успоставља

помоћу

играчака

које

додају

једно

другом

, 

5 

узимају

и

разгледају

, 

лупкају

њима

о

чврсту

подлогу

итд

. 

Игра

У

овом

периоду

преовладава

један

облик

игре

: 

функционална

игра

. 

То

је

игра

која

се

јавља

са

сазревањем

нових

функција

, 

а

састоји

се

углавном

у

вишеструком

понављању

радњи

које

ангажују

понашања

која

се

управо

развијају

. 

У

овом

периоду

то

су

углавном

поновљена

извођења

моторичких

радњи

или

ангажовање

чулних

органа

. 

Та

понављања

самим

својим

функционисањем

пружају

задовољство

детету

. 

У

питању

су

моторичке

функције

као

што

је

дохватање

блиских

предмета

, 

хватање

предмета

коленима

, 

а

потом

и

врховима

прстију

, 

вољно

испуштање

предмета

. 

Све

те

радње

постају

и

радње

играња

. 

У

функционалне

игре

спада

и

игра

различитим

чулним

и

перцептивним

функцијама

: 

разгледање

предмета

различитих

боја

, 

облика

и

конфигурације

, 

играње

звечкама

и

музичким

кутијама

, 

љуљање

и

балансирање

итд

.  

Нова

врста

игре

су

манипулативне

, 

експлоративне

игре

предметима

: 

опипавање

, 

разгледање

, 

окретање

, 

лупкање

предмета

једних

од

друге

, 

тражење

, 

стављање

у

уста

и

сисање

, 

лупање

по

предметима

, 

гурање

по

поду

и

столу

итд

. 

Све

ове

игре

предметима

су

увод

у

сложеније

игре

уз

помоћ

играчака

, 

подстицајне

су

за

општи

развој

детета

и

пружају

детету

сазнања

о

предметима

и

њиховим

својствима

.  

Моторичке

активности

У

овом

периоду

покрети

детета

су

разноврснији

  (

оно

упражњава

превртање

, 

седење

, 

пузање

, 

устајање

и

ходање

уз

придржавање

) 

те

је

потребно

да

у

време

будног

стања

буде

изван

кревета

  (

у

  „

оградици

“, 

на

поду

), 

а

ако

временске

прилике

то

дозвољавају

и

напољу

 (

у

дворишту

, 

на

тераси

). 

Промена

положаја

тела

  (

држање

, 

цупкање

, 

љуљкање

, 

окретање

) 

изазива

такође

осећање

задовољства

.  

Поред

адекватног

простора

треба

обезбедити

и

довољан

број

предмета

и

играчки

као

и

чест

индивидуални

контакт

сестре

-

васпитача

са

дететом

јер

је

то

основа

за

подстицање

разноврсних

покрета

и

стварање

радосног

расположења

.  

При

организацији

средине

треба

, 

дакле

, 

водити

рачуна

да

се

обезбеде

такви

услови

у

којима

ће

дете

моћи

несметано

да

се

игра

, 

служећи

се

играчкама

на

начин

који

је

за

њега

приступачан

.  

У

последњим

месецима

прве

године

живота

детета

покрети

су

сврсисходнији

и

прецизнији

, 

мишићи

су

ојачали

, 

а

боља

је

и

координација

покрета

па

се

стварањем

услова

за

кретање

пружа

могућност

детету

да

изводи

разноврсне

покрете

, 

као

и

да

боље

упозна

околину

и

стекне

већу

самосталност

. 

Детету

које

већ

добро

седи

, 

брзо

и

спретно

пузи

, 

треба

омогућити

да

се

самостално

подиже

у

стојећи

положај

, 

као

и

да

хода

уз

придржавање

за

разне

предмете

 („

мост

за

ходање

“, „

оградица

“, 

столица

, 

колица

). 

Настојање

деце

да

пред

крај

овог

периода

самостално

ходају

треба

задовољити

стварањем

погодних

услова

и

подстицаја

.  

Сензорно

-

перцептивне

активности

7 

тражи

предмете

који

нестају

из

опажајног

поља

: 

скривање

предмета

чији

један

крај

вири

; 

сакривање

предмета

док

дечја

рука

иде

за

њим

 (

и

дозвољавање

детету

да

се

домогне

предмета

); 

потпуно

скривање

предмета

који

дете

хоће

да

дохвати

(

пребацивање

пелене

преко

њега

); 

опет

исто

прекривање

, 

али

се

рука

детета

задржи

за

извесно

време

 (

неколико

секунди

) 

па

му

се

тек

онда

дозволи

да

тражи

сакривени

предмет

; 

сакривање

предмета

испод

два

заклона

 (

на

пример

,  

звечка

се

покрије

пеленом

, 

а

кришом

од

детета

и

једним

листом

папира

, 

па

дете

открије

пелену

, 

очекује

звечку

, 

а

види

папир

итд

.); 

сакривање

мањих

предмета

у

једну

па

у

другу

шаку

  (

детету

се

дозволи

да

отвори

шаку

одраслог

у

којој

тражи

предмет

); 

играње

жмурки

  (

одрасли

се

сакрива

и

чека

да

га

дете

погледом

пронађе

или

се

сам

нагло

појављује

) 

итд

.  

Језичке

активности

Основа

за

будућу

говорну

комуникацију

развија

се

путем

праксе

невербалног

комуницирања

са

дететом

. 

Успостављање

и

одржавање

непосредне

емоционалне

комуникације

помоћу

невербалних

средстава

  (

осмех

, 

поглед

, 

додир

, 

мимика

, 

гримасе

, 

гестови

, 

вокализација

) 

током

свих

активности

са

дететом

неопходан

је

услов

за

појаву

говора

у

оквиру

опште

комуникације

.  

Такође

је

неопходно

да

се

реагује

на

вокализацију

детета

: 

да

се

обрати

пажња

  (

усмеравањем

погледа

ка

детету

, 

осмехом

) 

на

дете

које

вокализира

, 

да

„

одговори

“ 

детету

говором

или

вокализацијом

, 

да

се

имитира

оно

што

дете

изговара

, 

да

се

подстиче

дете

да

имитира

оно

што

одрасли

изговоре

и

да

се

подржава

сваки

успех

у

имитирању

, 

да

се

учини

напор

да

се

разуме

шта

можда

значе

различите

вокализације

детета

  (

различите

комбинације

гласова

или

различите

интонације

могу

имати

различито

значење

) 

и

да

се

покаже

детету

да

смо

га

разумели

. 

Пошто

се

при

крају

овог

периода

појављују

извесне

способности

првих

именовања

, 

потребно

је

повремено

разговарати

са

дететом

и

тако

што

ће

се

разговетно

именовати

одређени

предмети

или

особе

или

делови

тела

, 

уз

јасно

показивање

на

шта

се

та

реч

односи

. 

Такође

се

при

крају

овога

периода

може

учити

значење

неких

стереотипних

фраза

  (

хајде

да

спавамо

, 

добар

дан

, 

довиђења

), 

све

, 

наравно

, 

у

одговарајућој

ситуацији

и

праћено

свим

невербалним

средствима

.  

Током

целог

периода

развију

се

и

спонтане

говорне

игре

детета

које

треба

подржавати

обраћањем

пажње

, 

пре

свега

игре

гласовним

могућностима

говорних

органа

  (

гукање

, 

дуплирање

гласова

, 

прављење

свих

могућих

комбинација

гласова

, 

варирање

ритма

и

висине

гласа

, 

имитирање

 „

разговора

“).  

Нега

и

васпитање

деце

узраста

од

 12 

до

 18 

месеци

Нега

деце

Купање

се

спроводи

искључиво

у

породици

. 

У

колективу

треба

спроводити

хигијену

лица

, 

екстремитета

и

гениталија

. 

Нарочито

руке

треба

често

прати

јер

се

дете

, 

због

веће

покретљивости

и

истраживања

своје

околине

, 

много

више

прља

.  

Ово

је

уједно

период

када

дете

треба

да

почне

са

првим

покушајима

осамостаљивања

при

прању

руку

и

лица

.  

Инфекције

грла

и

носа

у

колективу

и

даље

је

значајан

здравствени