ORGANIZACIJA DRUMSKOG TRANSPORTA

(radni materijal za predavanja - SKRIPTA)

Sadrţaj

Uvod u organizaciju drumskog transporta ........................................................................................ 1

Osnovni pojmovi o transportu ........................................................................................................... 3

Podela drumskog transporta .............................................................................................................. 5

Vozni park ........................................................................................................................................... 8

Izmeritelji i pokazatelji rada voznog parka ..................................................................................... 10

Izmeritelji i pokazatelji vremenskog iskorišćenja voznog parka .................................................. 13

Iskorišćenje preĎenog puta i nosivosti vozila ................................................................................. 23

Proizvodnost vozila i rad voznog parka .......................................................................................... 27

Troškovi eksploatacije vozila u drumskom transportu .................................................................. 31

10.

Izbor prevoznog puta za izvršenje transportnog zadatka pri transportu robe ............................... 37

11.

Utovarno - istovarne stanice ............................................................................................................ 46

12.

Roba i robni tokovi ........................................................................................................................... 47

13.

Prevoz putnika u drumskom transportu .......................................................................................... 49

14.

Istraživanje i analiza tokova putnika ............................................................................................... 50

15.

Izmeritelji i pokazatelji rada vozila i voznog parka

pri prevozu putnika u drumskom saobraćaju.................................................................................. 52

16.

Tarifni sistem .................................................................................................................................... 54

17.

Kriterijum izbora vozila ................................................................................................................... 55

- 2 -



KARAKTERISTIKE RAZVOJA DRUMSKOG TRANSPOTRA U NAŠOJ ZEMLJI

Do II svetskog rata uloga i mesto drumskog transporta, kao i njegova uloga u podmirenju ukupnih

transportnih  potreba  u  našoj  zemlji,  bila  je  zanemarujuća.  Automobili  se  nisu  proizvodili,  već  su  se
nabavljali iz uvoza. Pred rat se pristupilo rešavanju problema domaće proizvodnje teretnih motornih vozila i
to otkupom licence čehoslovačke fabrike automobila  "Praga", ali do realizovanja proizvodnje u  Industriji
motora  Rakovica  nije  došlo  zbog  rata.  Do  II  svetskog  rata  bilo  je  oko  1000  autobusa  i  manje  od  5000
teretnih vozila (pretežno do 3 tone).

Posle II svetskog rata, uporedo asa obnavljanjem i razvojem privrede, drumski saobraćaj počinje naglo

da raste i obezbeĎuje uredno snabdevanje ogrevom i prehrabrenim artiklima. Veći deo tih vozila bio
je"trofejni", a kasnije količine su nabavljene od saveznika.

Javni drumski saobraćaj odvijao se u okviru centralizovane organizacije, pod nazivom DASP - državno

automobilsko  preduzeće.  Neko  vreme  je  radom  rukovodila  na  saveznom  nivou  komisija  IKAS  -  izvršna
komisija  autosaobraćaja  (1945.  g.),  a  kasnije  je  to  oformljeno  i  na  republičkom  nivou"OTRANS"-  opšte
transportno  preduzeće  Srbije.  1945.  godine  se  takve  organizacije  rasformiraju  i  prerastaju  u  samostalna
autotransportna preduzeća, koja počinju da posluju na bazi privrednog računa.

1952. godine pojavljuje se prvo domaće privredno vozilo TAM - Pionir PB 52, čija masivnija

proizvodnja počinje tek 1956. god. To je teretno motorno vozilo (benzinsko) korisne nosivosti 3 tone. Na
istoj šasiji počinje i proizvodnja autobusa 28 + 1 mesto.

Ubrzo je otkriveno da benzinski motori kod vozila malog kapaciteta, nisu racionalno korišćeni u svrhe

javnog drumskog saobraćaja, pa je otkupljena licenca od austrijske firme"SAURER"za motorno vozilo sa
dizel motorom.

Domaća proizvodnja privrednih motornih vozila u dovoljnoj meri nije bilo u javnom drumskom

saobraćaju,  prateći  dinamičan  razvoj  privrede  zemlje  u  celini  i  tako  da  počinje  da  jača  svoje  kapacitete
uvozom  privrednih  motornih  vozila.  Od  1958.  godine  pa  do  danas,  javni  drumski  saobraćaj  zauzima  sve
značajniju  ulogu  svojim  učešćem  u  obimu  prevoza  putnika  i  roba  i  ostvarenim  transportnim  radom.  Od
1955. godine, pa za narednih 25 godina, broj motornih vozila u našoj zemlji se toliko povećao, da smo sa
mesta  najnerazvijenije  zemlje  u  Evropi  (po  stepenu  motorizacije),  uspeli  da  se  svrstamo  meĎu  zemlje  sa
srednje razvijenom motorizacijom.

Porast broja motornih vozila uslovio je gradnju novih i modernizaciju postojećih puteva i gradnju

autoputeva, što je osnovni preduslov za dalje jačanje drumskog saobraćaja.



PODACI O BROJU REGISTROVANIH AUTOMOBILA, KRETANJU MOTORIZACIJE I
PROIZVODNJE MOTORNIH VOZILA

1958. stanje je bilo katastrofalno sa 450,6 stanovnika po jednom motornom vozilu tj. 2,22 vozila na

1.000 stanovnika, što je poslednje mesto bilo u Evropi. Već 1955. godine i 1956. godine počinju skromne
serije do 1.000 vozila godišnje. Ipak u periodu od narednih 28 godina, stopa rasta je bola 16,86% godišnje,
što je veoma visok nivo.

Od 1979. - 1983. godine proizvodnja putničkih automobila beleži opadanje, kod autobusa stagnira, dok

proizvodnja teretnih vozila beleži porast. Ukupna proizvodnja vozila postepeno raste sve do 1979. godine,
da bi u periodu od 1980. - 1983. godine proizvodnja opadala. Privredna motorna vozila za transport tereta u
javnom autosaobraćaju od 1972.g. do 1981.godine povećana su sa indeksom 188,3. Broj vozila u voznim
parkovima za sopstvene potrebe je bio sa indeksom 146, dok ukupan broj teretnih vozila je bio sa indeksom
povećanja 158.

Broj vozila u individualnoj svojini je povećao svoje učešće na 31% . Ipak 1981. godine broj teretnih

vozila za sopstvene potrebe je još uvek bio 2,33 puta veći nego u javnom saobraćaju i to za 51%, što
pokazuje da javni saobraćaj još uvek ne zauzima mesto koje mu po proizvodno-ekonomskim prednostima
pripada.

Broj registrovanih autobusa je povećan za indeks 151, a za sopstvene potrebe 146. 1981. godine javni

saobraćaj je raspolagao sa 45,3% od ukupnog broja registrovanih autobusa, gde vozni parkovi zauzimaju
53,8%, dok u individualnoj svojini 0,9%. Autobusi u individualnoj svojini su korišćeni isključivo za druge
potrebe, a ne za prevoz putnika, jer to ni zakon nije omogućavao.

Što se tiče putne mreže, može se videti da u periodu od 1947. - 1981. godine, ukupna dužina putne

mreže je povećana od 71.400 kilometara na 115.440 kilometara, pa se može zaključiti da tempo rasta dužine
saobraćajnica nije pratio tempo porasta motornih vozila.

- 3 -

Indeks povećanja dužine saobraćajnica sa savremenim kolovozom je bio 2.570 (sa 2.318 kilometara na

59.579 kilometara u 1971. godini), a u istom periodu dužina puteva od tucanika je smanjena
(modernizacija).

Tempo razvoja putne mreže je bio spor i to kao posledica nedovoljno izdvojenih sredstava. Stepen

modernizacije je još uvek nedovoljan da bi se kroz poreze mogao da obezbedi fond za razvoj. Broj
kilometara autoputeva je još uvek manji od 1.000 kilometara, gde u Srbiji je indeks bio 411,5 i to u periodu
od 1966. - 1981. godine.

OSNOVNI POJMOVI O TRANSPORTU

Transportu pripada važna uloga u procesu proizvodnje, jer se kao obavezan element u realizaciji

proizvodnje pojavljuje prevoz sirovina, materijala, polufabrikata i gotovih proizvoda. Transport predstavlja
oblast materijalne proizvodnje, koji je Karl Marks nazvao transportna industrija, kojoim se obezbeĎuju
životno neophodne potrebe društva u prevozu ljudi i robe.. Kao i sve druge oblasti materijalne proizvodnje i
transport ima svoj proizvodni proces.

Osobenost transporta sastoji se u tome da on ne preraĎuje sirovine i ne stvara nove proizvode. U

transportu proizvodni proces i proizvodi tog procesa poklapaju se i vremenski i prostorno. Prevoz ljudi i
robe predstavlja istovremeno i proizvodni proces i transportnu proizvodnju.

Transport ima niz specifičnih karakteristika koje se suštinski razlikuju od karakteristika u drugim

oblastima materijalne proizvodnje. Proizvodni proces u transportu realizuje se premeštanjem ljudi i robe u
vremenu i prostoru. Materijalne vrednosti stvorene u obliku odreĎene industrijske proizvodnje,
poljoprivrede i sl. transport premešta sa mesta proizvodnje na mesto potrena, bez primene količine i kvaliteta
tog proizvoda. Transportna proizvodnja realizuje se premeštanjem ljudi i robe, prema tome u toku
transportnog procesa realizuje se i transportna proizvodnja.



KAPACITETI DRUMSKOG TRANSPORTA

Transportni sistem sastoji se iz skupa transportnih sredstava, saobraćajnica po kojima se kreću

transportna sredstva i tehničkih ureĎaja, opreme i objekata koji obezbeĎuju normalan rad transportnih
sredstava.
1.

Transportna sredstva

Saobraćajnice

Tehnički ureĎaji, objekti i oprema

Generatori razvoja drumskog transporta:



ubrzan privredni razvoj



razvoj domaće proizvodnje motornih vozila (1952. godine prvi autobus kod nas)

TRANSPORTNA SREDSTVA

Transportno sredstva - vozila namenjeni su izvršenju transportnih zadataka.

Tabela br. 1

Predmet broja registrovanih drumskih motornih i prikljuĉnih vozila u SRJ

Godina Motocilki

BUS

Specijalna

vozila

Vuĉna

vozila

(obuhvaćeni i

poljoprivredni

traktori)

Ukupna

motorna

vozila

Transportna

vozila

1946.

2.045

176

4.360

546

7.127

1.309

1950.

2.013

1.394

383

5.705

9.495

2.227

1955.

2.631

4.274

905

7.549

15.359

2.457

1960.

19.557

18.789

2.100

12.096

1.503

10.467

64.512

11.096

1970.

40.801

234.141

6.723

45.687

3.849

18.812

343.297

21.832

1985.

40.827

1.083.406 10.019 72.199

19.819

227.016

1.453.286

114.384

1990.

43.414

1.407.490 13.133 92.874

27.926

306.611

1.891.448

166.433

Iz tabele br. 1 se vidi da je ukupan broj motornih vozila imao veoma dinamičan rast i da je posle II

svetskog rata bila dominacija TV- a i putničkih automobila, a da je došlo do promene u strukturi voznog
parka. Broj PA je 80% u ukupnom voznom parku,dok u razvijenim zemljama on je preko 80%.

Raspodela po delatnosti ukupnog voznog parka:
1.

Javni autotransport

Transport za sopstvene potrebe (za zadovoljenje sopstvenih prevoznih potreba)

Vozila u privatnom sektoru vlasništva

- 5 -

Tehničko - eksploatacione karakteristike

- gabaritne dimenzije

- maksimalna dužina, širina, visina vozila, osovinski razmak, prednji i zadnji

prepust, trag točkova, gabariti tovarnog prostora ...
- mase vozila - sopstvena masa, korisna (nom.) nosivost, ukupna (bruto) masa - zbir sopstvene i korisne



USLOVI EKSPLOATACIJE VOZILA

Postoje 3 osnovna skupa tih uslova: transportni, uslovi puta i klimatski uslovi.Prilikom

projektovanja vozila, moraju biti definisani uslovi eksploatacije kojima je predviĎeno vozilo da se vozilo
namenski  koristi.  Sa  gledišta  ocene  uspešnosti  konstruktivnog  rešenja  uvek  treba  voditi  računa  da  se  te
ocene  donose  u  istim  uslovima  eksploatacije.  Vozila  možemo  uporeĎivati  po  različitim  tehničko  -
eksploatacionim karakteristikama samo ako  su iste namene, korisne nosivosti i  gabaritnih  dimenzija.  Kod
korišćenja pojedinih specijalnih vozila mogu se bitno promeniti neki parametri (utovar, istovar, V

Elementi koji definišu transportne uslove su:

naziv i vrsta tereta

vrsta ambalaže - način pakovanja

dinamika prevoza

količina tereta koju treba transportovati u toku dana, meseca godine - obim tereta

rastojanje prevoza (na kratkim relacijama, dugolinijski, meĎunarodni)

način utovara i istovara (ne mehanizovan, delimično mehanizovan, ručni

konstrukcija tovarnog prostora (visina poda tovarnog prostora - primer: niske prikolice visoke
nosivosti)

režim rada vozila (definisanim radnim vremenom vozila, srednja dnevna kilometraža, broj radnih
dana u toku godine, prosečna godišnja kilometraža i stepen neravnomernosti prevoza)

uslovi smeštaja i tehničkog održavanja

Elementi koji definišu uslove puta su:

konfiguracija terena (ravničarski, brdski i planinski)

elementi uzdužnog i poprečnog profila (usponi i padovi, broj i dužina uspona i padova, radijus
horizontalnih i vertikalnih krivina, širina kolovoza, broj saobraćajnih traka).

sa stanovništva eksploatacije (vrsta i jačina kolovozne konstrukcije, ukupna i bruto masa vozila,
nosivost mostova i drugih elemenata puta)

saobraćajno opterećenje (prosečno godišnje, dnevno ili časovno opterećenje, gustina, struktura toka)



EKSPLOATACIONO - TEHNIĈKI PARAMETRI

ET parametri su značajni sa gledišta uslova eksploatacije komercijalnih vozila



specifična snaga vozila



koeficijent kompaktnosti vozila



koeficijent iskorišćenja mase vozila



koeficijent iskorišćenja gabaritne površine vozila



korisna (nominalna) nosivost



specifična površinska nosivost



specifična zapreminska nosivost



koeficijent iskorišćenja zapreminske nosivosti

3. PODELA DRUMSKOG TRANSPORTA

Drumski transport se može podeliti po raznim obeležjima. Osnovna podela drumskog transporta

odnosi se prema sledećim kriterijumima: prema karakteru transportne delatnosti - nameni voznih parkova
(izvršenje opštih potreba i sopstvene potrebe prevoza) ; prema teritorijalnom dometu ; prema nameni ;
prema načinu organizacije pravoza

Karakter transportne delatnosti

a) drumski transport za opšte potrebe

Obično se naziva javni prevoz. Javni autoprevoznici su udruženi u asocijacije, organizovane na nivou

republika. TakoĎe preko gradskih, regionalnih, republičkih i pokrajinskih komora, do nivoa cele zemlje, a to
je Privredna komora Srbije.U zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, javni prevoz je obuhvaćen
definicijom:

Javni prevoz lica i stvari je takav prevoz koji pod jednakim uslovima dostupan svim

korisnicima prevoznih usluga. On se obavlja na osnovu ugovora zakljuĉenog izmeĊu imaoca vozila i
korisnika prevozne usluge.

Javni prevoz mogu obavljati OUR - i, ako ispunjavaju uslove propisane

Zakonom. Isto takav prevoz mogu obavljati i graĎani kojima je to osnovno zanimanje. Zakonom o javnom