dolazi posle planiranja, a prethodi izvršenju - implementaciji i kontroli. Zbog toga je za
menadžere na pragu XXI veka, poznavanje ovog procesa, i kao posledica toga stvaranje i
razvijanje modernih organizacija neophodno, kako bi najefikasnije ostvarili svoje ciljeve.

Organizovanje je aktivnost menadžmenta koja obezbeđuje skladno povezivanje ljudi koji

pribavljaju, raspoređuju i koriste sredstva za rad i materijal u cilju uspešnog poslovanja
preduzeća. Organizovanje se zasniva na podeli rada između učesnika u procesu poslovanja
preduzeća. Na toj osnovi ukupno poslovanje preduzeća raspoređuje se na pojedine grupe radnika,
a zatim i na pojedince. Time se postize specijalizovanje grupe i pojedinaca za određene poslove,
čime se omogućuje povećanje efikasnosti ukupnog poslovanja. Medjutim, tako nastala podela
rada nužno iziskuje koordinaciju između radnih grupa, ali i između pojedinaca u radnim
grupama, pa se u nadležnosti organizovanja javljaju i aktivnosti koordinacije. Efikasnost
koordinacije obezbeđuje se postizanjem odgovarajućeg autoriteta rukovodilaca. To podrazumeva
nadležnost rukovodilaca u koordiniranju poslova grupa i pojedinaca, ali i njihovu odgovornost za
uspeh delova i celine preduzeća. Funkcija organizovanja predstavlja aktivnost svojstvenu
preduzeću kao dinamičkom poslovnom sistemu. Organozacioni sistem preduzeća deluje svojom
unutrašnjom snagom, koja se podstiče ciljevima njegovog poslovanja, a potiče od ljudskog
elementa u njegovoj strukturi. Preduzeću je svojstveno da stalno usavršava i razvija svoje
poslovanje. Organizovanje se ispoljava i kao svesna priprema aktivnosti preduzeća i njena uloga
dolazi do izražaja neposredno po utvrđivanju ciljeva poslovanja. A posto se ciljevi poslovanja
preduzeća utvrđuju u procesu planiranja, ove dve funkcije menadžmenta medjusobno se
dopunjuju. Tako, posle planski utvrđenih ciljeva, menadžment pristupa obezbeđenju uslova za
skladno povezivanje ljudskih potencijala sa materijalnim elementima proiznodnje, To
podrazumeva i aktivnosti na angažovanju potrebnih kadrova, na nabavci sredstava za
proizvodnju, kao i na obezbeđenju sto povoljnije pozicije preduzeća na tržištu. Dobro
organizovano preduzeće uspešno posluje i stiče što veći profit na uloženi kapital. Menadžment
preduzeća koristi organizovanje da što efikasnije kombinuje ljudske i materijalne resurse,
prilagođavajuci se uslovima u okruženju preduzeća. Pri tome naročito dolazi do izražaja
nastojanje menadžmenta da dobrim organizovanjem obezbedi što povoljniji položaj preduzeća na
trzištu, jer se tek u tržišnoj razmeni proverava opravdavost ukupnog poslovanja, pa time i
organizovanja. Organizovanje, kao element menadžmenta, ispoljava se preko organizacione
strukture i organozacionog oblika kao odgovarajućeg otelotvorenja aktivnosti skladnog
povezivanja delova u celinu poslovnog sistema preduzeća.

1.2.

Sadržina funkcije organizovanja

Iz definicije pojma organizovanje proističe sadržaj ove funkcije kao jedne od aktivnosti

menadžmenta. U procesu organizovanja poslovanja preduzeća menadžeri obavljaju veoma široku
lepezu aktivnosti, koje su nastavak funkcije planiranja. Obe ove funkcije čine skup aktivnosti na
pripremi poslovanja preduzeća. Po utvrđivanju ciljeva preduzeća i donošenju planova poslovanja,
menadžment pristupa stvaranju organizacionih pretpostavki za njihovo efikasno ostvarivanje. Te
pretpostavke sastoje se od široke lepeze organizacionih aktivnosti, koje se zasnivaju na principu
podele rada i koordinacije između izvrsilaca parcijalnih zadataka. Osnovne aktivnosti u procesu
organizovanja koje treba obaviti da bi se omogućilo efikasno ostvarivanje ciljeva poslovanja su
sledeće:



utvrđivanje posebnih poslova koje treba obavljati,



povezivanje poslova u zadatke i raspoređivanje na zaposlene,



grupisanje poslova i formiranje organizacionih jedinica,



međusobno usklađivanje i objedinjavanje grupisanih poslova u jedinstven sistem,



decentralizovanje poslova i ovlašćenja.

Navedene aktivnosti menadžmenta u procesu organizovanja poslovanja preduzeća

predstavljaju složene postupke zasnovane na principima efikasnosti i efektivnosti. To znači da
proces organizovanja treba izvesti tako da obezbedi blagovremeno i skladno obavljanje zadataka,
kao i uspešnost poslovanja preduzeća. U procesu organizovanja neophodno je formirati
unutrašnje ustrojstvo i odabrati odgovarajući organizacioni oblik preduzeća. Pod unutrasnjim
ustrojstvom podrazumeva se organizaciona struktura preduzeća, dok njegov organizacioni oblik
predstavlja fizionomiju kojom se ispoljava u odnosu na okruženje, a posebno na tržište

1.3. Organizacioni nivoi i rasponi upravljanja

Nivoi organizacije postoje zbog ograničenja raspona upravljanja. Drugim rečima,

organizacioni nivoi postoje zbog toga što menadžer može efikasno da nadgleda samo ograničen
broj ljudi, premda je taj broj različit zavisno od situacije.

Organizacija sa uskim rasponima

Prednosti:

Nedostaci:

- nadgledanje iz blizine

- nadređeni se obično suviše uključuju u rad

- kontrola iz blizine podređenih

- mnogo nivoa menadžmenta

- brza komunikacija između

- visoki troškovi zbog mnogo nivoa

podređenih i nadređenih

- prevelika udaljenost između najvišeg i najnižeg

nivoa.