Fakultet ekološke poljoprivrede u Sremskoj Kamenici
SEMINARSKI RAD
TEMA: „Organska proizvodnja voća“
PREDMET: „Biodiverzitet i održiva poljoprivreda,,
Mentor:Doc.dr Jelena Z.Andrejić Student:Tatjana Ljubomirović
Negotin, decembar,2014.
Sadržaj:
1.Uvod.........................................................................................3
2.Definicija osnovnih pojmova..................................................4
3.Rezulatati
istraživanja...........................................................5,6,7,
4.1.Studija slučaja.......................................................................8.
4.2.Studija
slučaja...................................................................9.,10.
4.3. Studija slučaja.................................................................11,12
5. Zaključak...............................................................................13.
6. Literatura.............................................................................14.
3.
2.Definicije osnovnih pojmova
U ovom drugom delu svog seminarskog rada citiraću vam nekoliko definicija održive
poljoprivrede koje sam pročitala na internetu.
2.1.
Definicija pojma održive poljoprivrede je kao delatnost proizvodnje hrane hrane kod koje
su usklađeni ekološki, ekonomski i socijalni aspekti održivosti „ – ovu definiciju su u svom
naucnom radu 2009. Godine napisali Milutin A. Ljašević i Miroslav Markićević „ i objavili u
glasniku srpskog geografskog društva.
2.2.
Najednostavnija ali vrlo tačna definicija održive poljoprivrede glasi: „ Održiva
poljoprivreda je metod koji pokušava da obezbedi profitabilnost poljoprivrednih gazdinstva
uz očuvanje životne sredine.“ Autori ove definicije su prof .dr. Mirjana Milošević, naučni
savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo , Novi Sad, i Slobodan Teofanov, pomoćnik
ministra za poljoprivredu.
2.3.
Održiva poljoprivreda u ekološkom smislu je način po kojem biološki sastavi ostaju
raznoliki i produktivni tokom vremena. ( slobodna enciklopedija) . Prema definiciji FAO
( Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Un) i Svetske zdravstvene organizacije.
Organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koja promoviše
ozdravljenje ekosistema uključujući biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta..
2.4.
Ujedinjene nacije su 1996 godine.
objavile izveštaj o ljudskom razvoju u kom se pojam
održivog razvoja definiše kao „ Integralni, Ekonomski, Tehnički, Socijalni i kulturni razvoj
usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine i koji omogučava sadašnjim i
budućim generacijama zadovoljenje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.
2.5..Pojam biodiverziteta se definiše kao raznolikost živog sveta.
4.
3. Rezultati istaživanja
U svetu je organska poljoprivreda daleko više rasprostranjena nego kod nas, početak iz
2007. Godine kaže da je u Evropi zauzela 7,4 miliona hektara, Aziji 3,1 milion hektara,
Australiji 12,4 miliona hektara , Africi 0,4 miliona hektara, Severnoj Americi 2,2 miliona
hektara , Južnoj Americi 4,9 miliona hektara .
Profesor dr Zoran Keserović je u knjizi „ Ekonomika poljoprivrede“ iz 2007. Godine
( Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu) napisao da je u fazi razmatranja značaj uvođenja
organske proizvodnje u voćarstvu, jer će međunarodno tržište pre ili kasnije postaviti barijere
pred naše proizvođače voća, kada je u pitanju bezbednost i kvalitet plodova.
„ Misliš li godinu dana unapred sej žito,
Misliš li deset godina unapred sadi voćke,
Misliš li sto godina unapred obrazuj narod,
Poseješ li žito , ubiračes plodove jedanput,
posadiš li voćke, ubiračes plodove više godina,
budeš li obrazovao narod, ubiračeš plodove stalno“ Huan Ce, VII vek p.n.e.
U priručniku za organsku proizvodnju FAO konsultanta, izdatog 2011 godine. u Podgorici se
na veoma jednostavan način opisuje ceo ciklus u proizvodnji organske ili održive
poljoprivrede, definicija koja je tamo data glasi „ Organska Poljoprivreda je održiva
poljoprivreda metodama , organske proizvodnje gde se prirodi vraća ono što se od nje uzme“
Na globalnom nivou organska poljoprivreda razvijala se dugi niz godina.
Pod organskom proizvodnjom na teritoriji EU povečale su se sa 6 miliona hektara na 9
miliona hektara, šsto je porast od 8-10% na godišnjem nivou.
Največi potrošaći organske hrane u Evropi su: Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija,
Danska i Švajcarska.
U ukupnoj vrednosti prodate organske hrane, u maloprodaji, voće zauzima 2 mesto na tabeli
tržišta EU. U Italiji, tačnije Toskani, postoji kompanija koja se bavi proizvodnjom i preradom
jabuka, krušaka i kajsija. U pitanju je organska proizvodnja koja se kasnije prerađuje u dečiju
hranu. Poseduju 140 hektara pod voćem, i to kruške 55 hektara, kajsije 45 hektara i jabuke 40
hektara. Zasadi su podignuti 2009. Godine. što se tiče sorti jabuka, zastupljene su Gold, Gold
Royal, jer su same sorte otporne na gljivična oboljenja i nije potrebno hemijsko tretiranje.
Kada se odlučio za jabuke, odlučio se za tradicionalne zato što su sa njihovih podneblja i
organskom proizvodnjom dobro uspevaju. Što se tiče kajsija izabrali su one manje kisele jer
se od njih proizvodi dečija hrana. Pošto ne koriste hemijska sredstva prvih godina posebno
pripremaju zemljište za takvu vrstu proizvodnje, a što se korova tiče, njega jednodtavno
pokose. S’obzirom da su krajnhi proizvodi namenjeni deci, proizvođači su veoma strogi kad
