САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Др СНЕЖАНА ФИЛИПОВИЋ дипл.инж.
ОСНОВИ ТЕХНОЛОГИЈЕ ДРУМСКОГ ТРАНСПОРТА
-
Основни појмови Теорије транспорта
и технологије друмског транспорта
(писана предавања)
Београд, јануар 2013. године
Основи технологије транспорта - писана предавања
Проф. др Снежана Филиповић
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР АУТОРА
1
1. ТРАНСПОРТ, САОБРАЋАЈ, ТРАНСПОРТНА ТЕХНОЛОГИЈА,
ТРАНСПОРТНА УСЛУГА
2
1.1. ТРАНСПОРТ, САОБРАЋАЈ, ТРАНСПОРТНА ТЕХНОЛОГИЈА
2
1.2. ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ
3
1.3. ТРАНСПОРТНА УСЛУГА И ЊЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
12
1.4. УЛОГА И ЗНАЧАЈ ТРАНСПОРТА У ДРУШТВУ И ОКРУЖЕЊУ
13
2. ТРАНСПОРТНЕ ПОТРЕБЕ И ЗАХТЕВИ
15
2.1. ТРАНСПОРТНЕ ПОТРЕБЕ
15
2.2. ТРАНСПОРТНИ ЗАХТЕВИ
16
3. ОСНОВНИ ПРОЦЕСИ И ПОДПРОЦЕСИ У ТРАНСПОРТУ РОБЕ И
ПОШИЉКИ
22
3.1. МАРКЕТИНГ
23
3.2. ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТРАНСПОРТНОГ ПРОЦЕСА
24
3.3. ПРОЦЕС ТРАНСПОРТА
29
3.4. ОПЕРАТИВНА КОНТРОЛА И УПРАВЉАЊЕ ПРОЦЕСОМ
32
3.5. КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА ОД СТРАНЕ ПРЕВОЗНИКА
32
3.6. ПРИКУПЉАЊЕ, МЕМОРИСАЊЕ И ОБРАДА ИНФОРМАЦИЈА
33
4. РЕЗУЛТАТИ РАДА У ТРАНСПОРТУ
34
4.1. ОБИМ ТРАНСПОРТА И ТРАНСПОРТНОГ РАДА
34
4.2. КВАЛИТЕТ СИСТЕМА
39
4.3. КВАЛИТЕТ ТРАНСПОРТНЕ УСЛУГЕ
41
4.4. УТИЦАЈ НА ОКОЛИНУ
44
5. ОРГАНИЗАЦИЈА ТРАНСПОРТНОГ ПОСЛОВНОГ СИСТЕМА
46
5.1. ТЕХНОЛОШКА СТРУКТУРА ТРАНСПОРТНОГ СИСТЕМА
46
5.2. ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ТРАНСПОРТНОГ СИСТЕМА
47
5.3. НИВОИ УПРАВЉАЊА У ТРАНСПОРТНОМ СИСТЕМУ
49
Основи технологије транспорта - писана предавања
Проф. др Снежана Филиповић
страна 2
1. ТРАНСПОРТ, САОБРАЋАЈ, ТРАНСПОРТНА ТЕХНОЛОГИЈА,
ТРАНСПОРТНА УСЛУГА
1.1. ТРАНСПОРТ, САОБРАЋАЈ, ТРАНСПОРТНА ТЕХНОЛОГИЈА
Саобраћај (Transportation, Verkehr), у најширем смислу представља делатност са циљем
превоза, преноса или премештања објеката и информација. Ако се ради о превозу
објеката онда се може говорити о транспорту (Transport), а информација о
телекомуникацијама (Telekomunication).
Транспорт
представља комплексан процес премештања, превоза или преноса објеката са
једног на друго место. Објекти транспорта могу бити живи (људи, животиње, биљке) и
неживи (природни ресурси, производи, храна итд).
Жива бића - људи и животиње, имају сопствене могућности да се крећу, али су оне
ограничене у погледу брзине и растојања које могу да савладају. Неживи објекти немају ту
могућност. И једнима и другима је неопходна погодна транспортна технологија да би
реализовали своје потребе за кретањем.
Под
технологијом транспорта подразумева се начин транспортовања објеката
. Да би се
у свакодневном животу обезбедила могућност кретања живих и неживих објеката који
морају да се транспортују брзо и на великим растојањима, развијене су многе технологије.
Најраспрострањенија форма технологије транспорта је коришћење транспортних
средстава (аутобус, авион, брод...), који се крећу по одговарајућем путу (улица, пруга,
ваздушни коридор..). Суштина те технологије је промена места објекта транспорта у
простору, преко промене места носиоца објекта-транспортног средства кретањем по
мрежи путева (саобраћајница).
Транспортна средства дају објектима покретљивост и штите их од повреда и оштећења.
Путеви (саобраћајнице) стварају услове да се оптимално реализују експлоатационо-
техничка својства транспортних средстава у погледу брзине, снаге, коришћења капацитета
и енергије, заштите од оштећења итд.
Из описа основних карактеристика произилази да је предмет истраживања транспорта
потребе и захтеви објеката транспорта, и капацитети потребни за задовољење тих потреба
за кретањем.
Последица транспортне технологије је кретање возила, односно токови возила који
захтевају одговарајуће капацитете мреже саобраћајница, што је предмет изучавања
саобраћаја (Traffic-енгл, Verkehr-нем
) као научне дисциплине (у ужем смислу).
Основи технологије транспорта - писана предавања
Проф. др Снежана Филиповић
страна 3
1.2. ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ
1.2.1. Транспортни систем као систем
Из самог назива транспортни систем произилазе основне одреднице транспортних
система.
Они су системи јер се састоје од делова (подсистема и елемената), а транспортни јер се
организују да пруже услуге са циљем да се задовоље потребе објеката транспорта за
кретањем.
Основне карактеристике сваког система па и транспортног система су:
циљеви и циљна функција система,
структура система,
функционисање,
управљање,
остало.
Транспортни системи спадају у групу
организацијско - технолошки (ОТ) сложених
отворених система са стохастичком променом стања.
Циљеви транспортног система, су да се у
датим условима окружења, задовоље
транспортни захтеви (по обиму и квалитету) на оптималан начин, а то значи уз
минимални утрошак свих ресурса односно максималну ефикасност и ефективност, и
минималне негативне утицаје на околину.
Пројектовани циљеви система морају формално бити дефинисани скупом параметара.
Ови параметри називају се често и
показатељи квалитета система.
Показатељи квалитета транспортних система треба да имају следеће карактеристике:
треба да изражавају квалитет целине система
треба да буду изражени квантитативно и
треба да буду једноставни за праћење, доступни брзо и без великих трошкова.
У транспортном систему, ови параметри могу бити на пример: обим превоза и рада,
средња брзина транспорта, средње време функционисања система, поузданост
функционисања система , трошкови система, ефикасност, густина мреже итд.
Важно је истаћи да параметри квалитета транспортног система могу бити одређени од
стране самог система, односно од стране вишег - мета система (тржиште или предузеће).
Скуп параметара који одређује жељено стање- резултат система (
output
) назива
се циљна
функција система
.
Основи технологије транспорта - писана предавања
Проф. др Снежана Филиповић
страна 5
Поред карактеристика да има функцију циља, структуру, функционисање и да се њима
управља, значајна и су и остала својства ТС као што су:
синергетско својство ,
које
значи да су ефекти на нивоу система већи од простог
збира ефеката њених подистема.
својство
интегралности
које подразумева да се сваки део система мора уклопити у
целину система, што значи да циљеви подсистема морају бити сагласни са
циљевима целине система. Према тома своје циљне функције као системи за себе,
подсистеми у транспортном систему морају формулисати узимајући у обзир циљеве
целине. На тај начин циљеви и циљна функција целине система улази као задатак
(захтев вишег-мета система) у формулисање циља нижих система.
својство динамичности,
које подразумева да систем и његови делови морају бити
тако пројектовани да омогућују промене.
својство
отворености
према окружењу а исто тако и унутар система.
ТС могу имати и друга мање значајна својства.
1.2.2. Компоненте - елементи транспортног система
Из описа транспортне технологије могу се дефинисати и основни елементи који чине
сваки транспортни систем, а то су:
возила,
саобраћајнице - путеви,
терминали,
енергија,
организација и управљање.
Свака од компоненти транспортног система је подсистем транспортног система, а
истовремено и системи за себе који такође захтевају управљање.
Основне компоненте ТС и функционалне везе између њих дати су на слици 1.1.
