ekspolataciju i produkciju iz bilo kog živog organizma, putem biohemijskog inženjerstva, pri
čemu bioinženjerstvo podrazumeva primenu principa inženjerstva i prirodnih nauka na tkiva,
molekule i ćelije.
Četiri glavne industrijske oblasti gde se primenjuje biotehnologija su – medicina, proizvodja
useva za hranu, proizvodnja useva za druge svrhe (biljno gorivo, biogoriva itd.) i primena
ekologije. Primena biotehnologije takođe obuhvata i recikliranje, tretiranje otpada, produkciju
biološkog oružja i sl.
Biotehnologija je podeljena u više grana, među kojima su:
bioinformatika – bavi se biološkim problemima koristeći informacionu tehnologiju, čime
omogućava brzu organizaciju i analizu bioloških podataka;
plava biotehnologija – bavi se opisivanjem morskih i vodenih primena biotehnologije;
zelena biotehnologija – bavi se poljoprivrednim procesima (na primer, selekcija biljki
primenom mikropropagacije, dizajn transgenetskih biljaka itd);
crvena biotehnologija – bavi se medicinskim procesima (na primer, dizajn organizama da
proizvode antibiotike);
bela biotehnologija (industrijska biotehnologija) – bavi se industrijskim procesima (na
primer, dizajn organizama da proizvode korisne hemikalije, upotreba enzima kao
industrijskih katalizatora itd.).
2.Istorijski razvoj biotehnologije
Iako to normalno nije ono na šta se prvo pomisli, mnogi oblici ljudskim uticajem modifikovane
poljoprivrede jasno se uklapaju u široku definiciju „korištenja biotehnološkog sistema da bi se
napravili proizvodi“. Kultivacija biljki se može smatrati najranijim vidom biotehnološkog
preduzeća.
Po nekim teorijama poljoprivreda je postala dominantni način proizvodnje hrane od vremena
neolitske revolucije. Pomoću rane biotehnologije, najraniji poljoprivrednici su izabirali i uzgajali
najbolje prilagođene useve, koji su pružali najveće prinose, da bi proizveli dovoljno hrane za
podršku rastuće populacije. Kako su usevi i polja postajali sve veći i teži za održavanje,
otkriveno je da specifični organizmi i njihovi nusprodukti mogu efektivno da nađubravaju,
obnavljaju azot, i kontrolišu štetočine. Tokom istorije poljoprivrede, zemljoradnici su nenamerno
menjali genetiku svojih useva putem njihovog uvođenja u nova okruženja i ukrštanjem sa drugim
biljkama — što je jedna od prvih formi biotehnologije. Ovi procesi su takođe bili uključeni u
ranoj fermentaciji. Oni su uvedeni u ranoj Mesopotamiji, Egiptu, Kini i Indiji, i još uvek koriste
iste osnovne biološke metode. Pri vrenju piva, u zrnima slada (koja sadrže enzime) se konvertuje
