2
Сажетак
: Учесници на финансијским тржиштима у данашње време сусрећу се
са великим бројем финансијских ризика. Поставља се питање – које мере и
инструменте треба употребити, како би се ризици свели на најмању могућу меру.
Један од видова заштите представљају опције. Опције представљају изведене хартије
од вредности, тачније финансијске деривате, које можемо употребљавати за
заштиту од ризика при трговању. Разлог због кога се излажемо ризику је зарада.
Обично се користе за хеџирање ценовног ризика, где је реч о поседовању права на
продају и права на куповину одређене имовине, по унапред утврђеној фиксној цени која
се односи на одређени датум у будућности. На тај начин се остварује заштита од
нежељених промена цена у будућности. Као што сам назив каже, опција представља
избор, где сам власник одлучује да ли ће опција бити искориштена или не. Тај избор
није бесплатан, јер се у случају неизвршења плаћа премија осигурања од могућег
финансијског ризика. Многе хартије од вредности које издају предузећа садрже опцију.
Кључне речи
: опција, финансијски деривати, изведене хартије од вредности, опциона
премија, стратегије опција
Abstract
: Apstract: Participants in the financial markets today are faced with a
number of financial risks. This raises the question, what measures and instruments should be
used, to minimize the risks to the lowest extent possible. One form of protection options are.
Options are derivative securities, namely financial derivatives, which can be used to protect
against the risks associated with trading. The reason for the earnings at risk. It is usually
used to hedge price risk, which is the word of possession and the right to sell the right to
purchase certain assets at a predetermined fixed price that applies to a specific date in the
future. In this way a protection against adverse price changes in the future. As their name
implies, is a selection of options, where the owner decides whether the option will be
exercised or not. That choice is not free, because in case of insurance premiums paid by
commission from potential financial risk. Many of the securities issued by the company
include the option.
Key words:
options, derivatives, derivative securities, and an optional premium, option
strategies.
4
2. Карактеристикеопција као финансијског деривата
„Опције (options) су уговори који њиховим власницима дају право куповине
(продаје) везане имовине по фиксној цени на неки одређени датум у будућности“
(Фолеy, 1998, п. 159). Важно је запазити да опције дају право куповине (продаје)
одређене активе, али не постоји обавеза реализације тог права. Опцијски уговори нису
двострано обавезни, односно то су уговори који за њихове власнике не представљају
облигације. То је најважнија разлика опција у односу на остале изведене хартије од
вредности. Такви уговори постају облигације за њихове састављаче тек када се на то
позову власници опција. Реч је о извршењу опцијe коју ће инвеститор реализовати само
у случају повољног кретања цена везане имовине према кретању извршних цена те
имовине у опцији.
Код опција, њихов власник неће извршити опцију куповине када је цена везане
имовине нижа од извршне цене у опцији, односно неће извршити опцију продаје када је
цена везане имовине виша од извршне цене.
Три основна елемента опцијског уговора су (Њуховић, 2007):
•
цена извршења (реализације),
•
датум доспећа (датум истека важења опције) и
•
опцијска премија (цена опције).
Цена извршења је цена по којој купац може купити (продати) везану имовину
која је предмет опцијског уговора. Већина купаца и продаваца опција одлучују се да
пониште опције, тако што ће је поништити куповином супротне позиције. Купац ће да
искористи опцију једино у случају да опција има такву вредност, где ће продавац
опције претрпети губитак. Међутим, овај губитак не значи аутоматски и да ће продавац
опције имати нето – реални губитак. Од губитка може да га штити премија коју је
наплатио. Та премија може бити већа од поменутог губитка. На пример, продавац
опције наплатио је премију од 0,04 евра/кг за продату куповну опцију са уговореном
ценом подлоге опције од 0,25 евра/кг за лот кукуруза. Ако терминска цена порасте на
0,27 евра/кг, опција може бити активирана. Продавац опције у том случају долази у
позицију као да је закључио термински посао, фјучерс, по цени од 0,25 евра/кг кукуруза
и реално би на тој трансакцији изгубио разлику од 0,27 – 0,25 = 0,02 евра/кг. Пошто је
висина премије која је наплаћена већа од губитка, још увек је присутан позитиван
резултат од 0,02 евра/кг (0,04 – 0,02 = 0,02 евра/кг).
Продавац опције која има добитак може избећи обавезу да изврши уговор само
тако што ће се покрити куповином супротног опционог права на тржишту и то мора
учинити пре него што буде упућен позив од стране клириншке куће, да се изврши
опционо право. Ако је већ добио налог, позив, да по продајној опцији приступи
извршењу, једина могућност ће му бити да своју позицију затвара – ликвидира на
терминском тржишту фјучерса, куповином супротне позиције.
5
Датум доспећа је крајњи рок до којег власник опције може реализовати купљену
опцију.
Опцијска премија представља цену коју плаћа купац опције продавцу опцијског
уговора, без обзира да ли се ради о call или пут опцији. Она представља збир стварне и
временске вредности опције:
Премија = стварна вредност + временска вредност (1)
Код опције која је у губитку или на своме, премија је одраз само временске
вредности, а она варира од рока важења опције, односно од дужине времена у којем
опционо право важи.
Стварна вредност опције се мења током њеног живота, у складу са променом
цене робе, али је увек реална, док временска вредност опције има шпекулативни
карактер и зависи искључиво од процене тржишних кретања.
У моменту доспећа опције премија је једнака њеној стварној вредности, пошто је
временска компонента истекла и нема више могућности за било какве промене.
Узмимо да на неки одређени дан у мају новембарски термински уговор котира
0,27 евра/кг. Истовремено на тржишту опција за куповну опцију са термином новембар
за исту робу и са уговореном ценом подлоге од 0,29 евра/кг има потенцијалних купаца
вољних да плате премију у висини од 0,0156 евра/кг. У том моменту опција нема
стварну вредност и у губитку је, али су ипак због дуге временске важности и прогнозе
да ће цена робе расти, купци вољни да уђу у ризик, плате премију и чекају раст цене.
Уколико стварно дође до раста цене и она се попне на ниво виши од 0,305 евра/кг (0,29
+ 0,015) имаоци опција ће остварити профит.
За опцију кажемо да је „у новцу“ (inthemoney) ако је њена извршна цена
повољнија од тржишне цене везане имовине, другим речима ако је извршна цена мања
(за call) односно већа (за пут) од тржишне цене. Опција је „при новцу“ (atthemoney) ако
је извршна цена једнака тржишној цени везане имовине, без обзира да ли је call или пут
опција. Уколико је извршна цена за власника неповољнија од тржишне, односно ако је
она код call (пут) опције већа (мања) од тржишне цене везане имовине, опција је „ван
новца“ (outof themoney).
Висина премије зависи од два фактора: основне цене саме везане имовине I
очекивања у ком ће се смеру кретати тржиште.
