Petar Ko
č
ovi
ć
Osnove primene kompjuterske tehnike - Istorijat
2
SADRŽAJ
Uvod
3
Sekcija
1
–
Istorija
ra
č
unarstva
i
telekomunikacija
6
Deo
1
–
ICT
(Informaciono
‐
komunikacione
tehnologije)
7
1.1
Tre
ć
i
talas
8
1.2
Leksus
i
maslinovo
drvo
9
1.3
Epohe
po
Tofleru
10
1.4
Tehnološke
promene
i
tehnologija
12
1.4.1
Definicije
13
1.5
Pogled
na
razvoj
s
kraja
20
‐
og
veka
15
1.5.1
Šenonov
zakon
16
1.5.2
Murov
zakon
16
1.5.3
Metkalfov
zakon
17
1.5.4
Gilderov
zakon
18
1.6
Tehnološki
prodor
19
1.6.1
Greške
u
prognoziranju
19
Petar Ko
č
ovi
ć
Osnove primene kompjuterske tehnike - Istorijat
4
Deo
5
–
18
vek
je
obeležila
parna
mašina
Džemsa
Vata
.
Obrtno
kretanje
i
uvo
đ
enje
transmisija
je
bitno
uticalo
na
dalje
ubrzanje
razvoja
č
ove
č
anstva.
Što
se
ti
č
e
ra
č
unarstva,
poslednje
godine
ovog
veka
su
obeležili
u
tom
trenutku
bezna
č
ajni
radovi
Aleksandra
Volte
,
ali
kasnije
jako
važni
u
oblasti
elektriciteta.
Deo
6
–
19
vek
je
obilovao
pronalascima
koji
su
doveli
do
eksplozije
u
oblasti
ra
č
unarstva
u
dvadesetom
veku.
Najvažniji
proizvod
je
u
svakom
slu
č
aju
bio
telegraf.
Ni
jedan
drugi
proizvod
dopojave
telegrafa
nije
imao
tako
dramati
č
an
uticaj
na
promenu
u
društvu
kao
telegraf.
Brzina
je
postala
ubistveni
imperativ,
a
telegraf
i
nešto
kasnije
telefon
su
to
omogu
ć
ili.
U
ovoj
epohi
mesto
nalaze
i
dva
na
č
unka
našeg
porekla:
Nikola
Tesla
i
Mihajlo
Pupin.
Devetnaesti
vek
je
ostavio:
razvijenu
telegrafsku
mrežu,
telefonsku
mrežu
u
velikom
razvoju,
sisteme
za
proizvodnju
i
prenos
elektri
č
ne
struje
(jednosmerne
i
naizmeni
č
ne),
sijalicu
i
rasvetu,
holeritove
tabulirke,
radio,
osnove
beži
č
nog
upravljanja,
automobil
Deo
7
o
pisuje
razvoj
ra
č
unarstva
do
1980
godine,
a
deo
8
od
1981
‐
2007
je
drugi
deo
razvoja.
Do
1980
godine
kompletiran
je
potpun
razvoj
ra
č
unarskog
i
telekomunikacionog
koncepta.
Osamdesetih
se
pojavio
prvi
personalni
ra
č
unar,
tako
da
drugi
deo
karakteriše
prisustvo
ra
č
unara
u
našim
ku
ć
ama.
A
tako
đ
e
i
obimna
proizvodnja
softvera
i
integracija
svih
postoje
ć
ih
sistema.
Tako
đ
e
traba
napomenuti
da
je
ova
integracija
naro
č
ito
izražena
od
2001
godine
naovamo.
Deo
9
definiše
objašnjava
kategorije
ži
č
anih
telekomunikacija.
Šta
je
ISDN,
šta
je
ADSL,
šta
je
primerni
pristup
telekomunikacijama
–
to
je
objašnjeno
u
ovom
poglavlju.
Deo
10
opisuje
beži
č
ne
telekomunikacije.
Ova
oblast
je
dugo
godina
bila
u
zape
ć
ku,
dok
je
u
poslednjih
desetak
godina
procvetala
i
doživela
bum.
Deo
11
je
posve
ć
en
najnovijem
razvoju
u
oblasti
ad
‐
hoc
mreža,
standarda
u
oblasti
tlekomunikacija
i
integracijama
svih
postoje
ć
ih
telekomunikacija.
Petar Ko
č
ovi
ć
Osnove primene kompjuterske tehnike - Istorijat
5
Nadam
se
da
ć
ete
č
itanjem
ove
knjige
podeliti
moje
mišljenje.
Tako
đ
e
i
za
kraj
još
nešto
–
ovaj
udžbenik
autor
je
koncipirao
prema
potrebama
studenata
Fakulteta
za
obrazovanje
rukovode
ć
ih
kadrova
u
privredi,
a
sasvim
drug
č
iji
koncept
bi
bio
za
studente
informatike.
Autor
se
nada
da
ć
e
ova
knjiga
pomo
ć
i
da
studenti
steknu
sva
neophodna
znanja
za
izu
č
avanje
ostalih
predmeta
na
ovom
fakultetu.
Ukoliko
to
nije
slu
č
aj,
molim
da
se
dostave
sve
sugestije,
kako
bi
naredna
izdanja
bila
kvalitetnija.
Petar
Ko
č
ovi
ć
[email protected]
Beograd,
Septembar
2009
Deo
1
–
ICT
(Informaciono
‐
komunikacione
tehnologije)
Petar Ko
č
ovi
ć
Osnove primene kompjuterske tehnike - Istorijat
7
1.1
Tre
ć
i
talas
Kada
je
Elvin
Tofler
(
Alvin
Toffler)
1970
godine
objavio
svoju
prvu
knjigu
«
Šok
budu
ć
nosti
»
(«
Future
Schock
»)
zaista
je
šokirao
svetsku
javnost
svojim
revolucionarnim
pogledima
na
svet.
A
kada
je
1980
objavio
knjigu
«
Tre
ć
i
talas
»
(«
The
Third
Wave
»),
dileme
više
nije
bilo.
Po
Tofleru
nisu
postojale
vremenske
epohe
kao
što
su:
kameno
doba,
feudalizam,
kapitalizam,
socijalizam
i
sl...
Karl
Marks
i
Fridrih
Engels
su
bili
u
jednom
delu
njihove
teorije
«pobijeni».
Tofler
je
propagirao,
a
danas
se
pokazuje
da
je
to
zaista
ta
č
no,
slede
ć
e:
postoje
samo
tri
epohe
–
predindustrijska,
industrijska
i
postindustrijska
.
Te
tri
epohe
su
trajale
razli
č
ito.
U
postindustrijskoj
eri,
u
kojoj
danas
živimo,
pronalasci,
tehnika
i
naro
č
ito
znanje
dolaze
do
izražaja.
Tofler
je
u
svojoj
knjizi
«Tre
ć
i
talas»
predvideo
internet,
rad
od
ku
ć
e
i
sli
č
ne
stvari.
Elvin Tofler (Alvin Toffler)
(ro
đ
en 3 oktobra
1928) je ameri
č
ki pisac i futurista, poznat po
svojim radovima u kojima diskutuje digitalnu
revoluciju, komunikacionu revoluciju, korpora-
tivnu revoluciju i tehnološku singularnost. U
po
č
etku je bio pridruženi urednik
č
asopisa
For
č
jun (Fortune), a njegovi rani radovi su se
fokusirali na tehnologiju i njen uticaj. Zatim se
pomerio ka analizama promena u društvu.
Njegov poslednji fokus je bio vojni hardver za 21
vek, oružje i tehnologiju kao i kapitalizam. Sa
svojom suprugom
Hajdi (Heidi)
živi u Los
Ejnželesu (Los Angelesu).
Esen
č
r (Accenture), poznata svetska i ameri
č
ka
konsultantska ku
ć
a proglasila ga je za tre
ć
i
najuticajniji glas kod poslovnih ljudi, posle
Bila
Gejtsa (Billa Gatesa)
i
Pitera Drakera (Petera
Druckera)
.
Č
asopis Fajnenšl Tajms (Financial
Times) ga je proglasio za «najpoznatijeg
futurologa na svetu».
