ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АЛЕКСИНАЦ
ДИПЛОМСКИ РАД
МЕТОДОЛОГИЈА ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ИСТРАЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ ТЕСТИРАЊА
Ментор
Студент
др Мирослав Кука
Стефан Станисављевић
бр. индекса 2421
Алексинац, 2018.
1. МЕТОДОЛОГИЈА ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА
Свака наука, да би била наука, требало би да испуњава четири основна, конститутивна
захтева:
1. Да има јасно и прецизно дефинисан предмет којим се бави и који истражује;
2.Да има своју методологију (теоријско - епистемолошке приступе или различите
школе мишљења и истраживања , методе, поступке или технике и инструменте за
проучавање и истраживање свог предмета);
3. Да има свој систем знања (довољан и уређен фонд знања о свом предмету);
4. Да има довољно развијен језик (појмове, термине, дефиниције), путем којег ће
саопштавати сазнања о свом предмету проучавања.
Сама реч „методологија“ је грчког порекла: метходос – поступак, систем, ред, начин
деловања и разумевања, логос – ум, мисао, разматрање. У дословној интерпретацији,
значење термина „методологија“ било би: мисао, систем, наука о методама, о
систематском и планском деловању при истраживању предмета једне науке. Простор
деловања и утицаја методологије на сваку науку, па и на педагогију, знатно је шири, а
делотворност њених задатака опредељујућа за развој сваке науке.
Појму методологије блиски су појмови епистемологије и методе и технике са којима се
она понекад неоправдано поистовећује. Методологија педагогије објашњава не само како
истраживачи у области образовања стварно раде, него и како би требало да раде да би
дошли до нових сазнања. Сврха методологије је описивање и анализирање истраживачких
метода (у ужем и ширем смислу), расветљавање њихових сазнајних ограничења и
предности, проучавање структуре педагошких истраживања, као и развој научног сазнања
у педагогији.
1.1.
ЗАДАТАК МЕТОДОЛОГИЈЕ ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА
Методологија педагогије, дакле, обухвата општу орјентацију према педагошкој науци,
поглед на сазнање и његову улогу у унапређењу и развоју човека и друштва. У том
смислу, задаци методологије педагогије се, у најопштијем смислу, деле на две основне
групе задатакa: теоријске и практичне, или прецизније, на теоријско - епистемолошку и
практичну - техничку групу задатака. Потребно је истаћи да су задаци методологије
педагогије овде овако класификовани ради лакшег поимања садржаја предмета саме
методологије педагогије; у стварности тј. у пракси, сви задаци делују јединствено јер су
међусобно условљени и повезани.
Основни теоријски – епистемолошки задаци методологије педагогије су следећи:
Доприноси научном утемељењу педагошке науке;
Утврђује стратегије развоја педагогије;
Проучава структуру, функцију и развој научног сазнања у педагогији;
Формулише парадигме и епистемолошке орјентације у педагошким
истраживањима;
Критички преиспитује досадашња педагошка сазнања, педагошке системе и
педагогију као науку уопште;
Критички оцењује логичко - појмовни апарат педагогије.
Основни практично - технички задаци методологије педагогије су следећи:
Проучава процес и компоненте научног истраживања у педагогији;
Проучава развој и сазнајне вредности метода, техника и инструмената педагошких
истраживања;
Објективност – треба да искључује што је могуће више субјективне утицаје
критеријуме истраживача, мора да обезбеди сакупљање чињеница онаквих какве оне
стварно јесу;
Дискриминативност (осетљивост), мора јасно да издваја оно што се мери од свега
осталог;
Баждареност (стандардизација), тј. мора да има одређену мерну скалу, да означава
нормирање ( на пример код тестова интелигенције);
Практичност и економичност – односи се на употребљивост и временску уштеду. О
томе ће бити више речи у следећем делу текста.
У методолошкој литератури често не постоје јасне дистинкције између метода, техника
и инструмената истрживања. Конкретна линија разграничења често није јасна ни између
истраживачких техника и инструмената. Са правом се може тврдити да су технике и
инструменти два одвојена логичка индентитета, али и исто тако исправна су схватања и да
су они међусобно повезани, да једино један са другим опстају у динамичком процесу
истраживања педагошких феномена. Тачније, они један из другог произилазе. Поступак
(техника) истраживања детерминише који ће се инструмент користити у прикупљању
података и информација, док један и други зависе од изабраног истраживачког проблема и
циљева који се намеравају постићи. Технике истраживања могу бити стандардне за већину
друштвених наука.
Како време пролази тако свака наука иде у корак са временом пратећи садашњост и
градећи своју будућност. Такође, ово исто важи и за методологију педагошких
истраживања која путем нових научних сазнања долази до нових истраживачких техника
или поступака, до нових инструмената који ће знатно олакшати прикупљање података у
педагогији односно савременом васпитно - образовном раду. Такође, истраживачке
технике и инструменте које користимо у васпитно - образовном раду не треба да сматрамо
свемоћним како би дошли до нашег циља у истраживању и долажењу до нових научних
сазнања. У истраживању можемо користити једне или друге поступке, истичући како су
једни бољи од других. То се може означити као методичко претеривање. Треба имати на
уму да свака методичка техника или инструмент који користимо како би одрадили неко
истраживање има своје предности као и мане. Задатак методологије педагошких
