ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
- Рачунарство и информатика -
Вештачка интелигенција
Основне операције генетских алгоритама
Студент: Катарина Крстановић Р 35/09 Ментор: др Бранислав Јевтовић
У Блацу, 2011. год.
2
Предговор
Семинарски рад из предмета
вештачка интелигенција,
са темом
основне операције
генетских алгоритама,
састоји се из XIX поглавља у којима се настоји да се што
једноставнијим приступом изврши анализа постављене проблематике.
Главни задатак овог семинарског рада је рашчлањивање области генетских алгоритама
на мање логичке целине које треба обрадити простим језиком, а затим увести и стручне
термине потребне за разумевање комплекснијих тема вештачке интелигенције. У овом
раду се помињу основне операције генетских алгоритама као и имплементациони
модели истих.
На крају рада налази се закључак аутора као и листа референци које су коришћене у
изради овог рада. Такође, осим штампане литературе налази се и списак сајтова са
тачним URL адресама.
Abstract
Seminar thesis on the topic
basic operations od genetic algorhitms
covers the subject area of
artificial intelligence consists of XIX chapters and aims to send a reader in simple terms to the
basic concepts of genetic algorhitms.
Main goal of this seminar thesis is restructuation of genetic algorithms in smaller logic parts
which will be then analyzed and rewritten with a simple language form. After that, the author
send the reader in a direction of understanding complex thesis of artificial intelligence. In this
paper are analyzed basic operations of genetic algorithms also as implementation of the same
structures.
Аt the end of the work is provided personal conclusion and a full list of references used in
making of this paper. Also, except printed literature there is a list of websites with their
respective adresses.
4
сторијски гледано, још је
Leibniz
помињао ,универзалну алгебру којом би се
свеколика људска знања, укључујући и етику и метфизику, обухватила једног
дана у јединственом дедуктивном систeму.
И
Frege
, један од оснивача модерне симболичке логике, је предложио нотациони систем
за механичко резоновање.
Charles Bebid
1834. конструише механичку аналитичку
машину која рачуна и штампа неке математичке прорачуне, имао је намеру да направи
и машину за играњ е шаха . Тек напретком информатике и технологије 1940-тих и
1950-тих настају први резултати који спадају у домен вештачке интелигенције.
McCulloch
и
Walter Pits
још 1943. године предлаже први модел вештачке неуронске
мреже, а 1951. године
Marvin Minsky
и
Dave Endmonds
праве први електронски рачунар,
SNARC са 3000 вакумских цеви, заснован на таквој мрежи у оквиру докторске
дисертације за чију је комисију било дискутабилно да ли се може такав рад сврстат и у
математику - члан комисије,
John VonNeumann
, изјавио је да ће бити једног дана а ко
већ није - иронично, управо је
Minsky
теоријским резултатима покопао нешто касније
ову област за наредних пар деценија.
Слика 1.
На слици је приказан портрет oца вештачке интелигенције John McCarthy-ја
Неколико истраживача на Dartmut колеџу 1956. године учествује у семинару који
организује
John Mc Carthy
на тему вештачка интелигенција, који је први предложио
управо тај назив за ту област ,а познат је и као отац LISP-а који је био значајан алат у
вештачкој интелигенцији, а и данас је у извесном обиму, где су
Allen Newel
и
Herbert
Simon
презентовали Logic Theorist - први програм за аутоматско доказивање теорема.
Bertrand Russel
је био задовољан резултатима, поготову једним генерисаним доказом
који је био краћи него један наведен у
Principia Methematica
- сви су ипак били свесни
5
да су то само почетни резултати, где су учествовали и
Minsky
,
Shenon
,
Samuel
,
Solomonov
и други.
Вештачка интелигенција бележи прве успехе академске природе као што су први
програм за играње шаха.
Claude Shannon
, 1955, познат и као отац савремене
статистичке информационе теорије - заједно са
Alan Tjuring
-ом - ово се сматра једним
од најбитнијих пресудних резултата у историји вештачке интелигенције, или дама
(
Arthur Samuel
, 1963), аутоматско доказивање теорема (поменути
Logic Theorist
,
Simon
,
Newel
), као и амбициозан покуша ј остваривања општег система за решавање проблема
GPS (
General Problem Solver
-
Newell
, 1960) .
Simon
и
Wuel
дају1963. претпоставку система физичких симбола која је успешно
накнадно оспоравана, али је важан део историје: сваки систем, људски или вештачки,
који се сматра интелигентним мора да ради тако да узима физичке шаблоне (симболе) ,
комбинује их у структуре (изразе) и рукује њима користећи процесе да би произвео
нове структуре (изразе).
Суштина заблуде, чије су последице развејане тек појавом првих експертних система,
јесте недостатак доменског знања потребног интелигентним системима уместо
искључивог ослањања на синтаксну анализу.
Вештачка интелигенција је једна од области рачунарства која се последњих деценија
најбрже развија. Паралелно са тим бурним развојем расту и очекивања од ове
дисциплине. Док се за неке области рачунарства већ сматра да су заокружене и да се у
њима не очекују нови значајни продори, од вештачке интелигенције се резултати тек
очекују, упркос томе што су већ развијени многи ”интелигентни” системи који
функционишу изузетно добро.
Ово можда можемо да објаснимо тиме што ти ”интелигентни” системи, и поред
варљивих спољних манифестација, функционишу на принципима које, најчешће
неможемо сматрати заиста интелигентним. Тиме, наравно, вештачка интелигенција
само добија на атрактивности, а нови експерименти и теоријска истраживања
представљају пут ка новим применама у најразличитијим областима.
Како је развој вештачке интелигенције одувек био заснован на комплементарном
повезивању теорије и експеримената, тако и будући развој захтева проширивање и
учвршћивање теоријских знања, пре свега математичких, али и знања о специфичним
областима примене, као и њихову адекватну формализацију.
1.1 Дефиниција и области бављења вештачке интелигенције
