OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE
*Jesti raznovrsnu hranu.
* Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
*Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana
hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik,
golicabundeva).
*Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
* Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne
žitarice).
* Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
* Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i
malteksom.
*Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
*Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana
Program ishrane :
Za dorucak : I voce ili vocni sokovi
II integralni hleb sa curecim ili pilecim prsima , ne smeju se koristiti drugi
dodaci, jogurt sa mim mm
III integralni hleb sa medom ili pekmezom
Rucek; nikako nakon obroka slatkisi ili voce ,-OVO JE NAJBITNIJE
Meso u kombinaciji sa sirevima I salatama ali bez hleba , ukoliko se hleb
koristi onda neka bude dvopek I to integralni
Ukoliko se konzumira testanina onda neka se sosevi I slicno baziraju sto
vise na zacinskom bilju a sto manje na mesu
Vecera : najkasnije do 20h , I to po mogucstvu meso sa salatom ili neki sirev sa
manje mm.
ZLATNA PRAVILA :
U principu poenta nije u zabrani hrane , dozvoljeno je jesti sve I to je organizmu
neophodno , potrebno je samo znati da je balans u ishrani jako bitan .
Savet pri svakom obroku jeste zapitati sebe nakon konzumiranja obroka da li smo mi
zadovoljili potrebu za hranom , tj da li nas zeludac oseca glad I vecina nas ce uociti da
jeste ali isto tako vecina nastavlja dalje sa konzumiranjem bespotrebne hrane koja nam
naime dovodi do povecanja telesne tezine
. I jedna od kljucnih stvari jeste zapravo to
nauciti sebe da jedemo onoliko koliko nam je zaista potrebno .
Treba razlikovati osecaj gladi od osecaja zedji , jer se simptomi manifestuju na isti nacin I
strucnjaci preporucuju prilikom svakog osecaja gladi da popijemo casu vode sacekamo
par min i prepoznamo da li smo mi zaista gladni .
Nikada sebi ne dozvoliti 2 obroka na dan to je direktno uvod u gojaznost , zato neka nam
obroci budu rasporedjeni na 4-5 sati na dan sa manjom kolicinom hrane .
Slana hrana , gazirana pica – NIKAKO
Nas organizam zadrzava dosta tecnosti I imamo subjektivni osecaj povecanja telesne
tezine – POTREBNO JE URADITI DETIKSIKACIJU ORGANIZMA , NAJJDENOSTAVNIJI
NACIN , ZELENI CAJ ILI CAJ OD PERSUNA
Šta je zdrav život ?
Hrana izgrađuje, održava i osnažuje naše fizičko telo. Međutim, utisci koje čulima
stičemo iz naše okoline, a takođe i iz našeg unutrašnjeg sveta - naše misli i osećanja -
predstavljaju takođe svojevrsnu hranu, zahvaljujući kojoj se razvija naše unutrašnje,
odnosno duhovno biće. I ova, takozvana suptilna hrana, može biti prirodna ili neprirodna,
zdrava hrana ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, naš organizam i celo naše biće
ima usađenu težnju da se hrani zdravo - na spoljašnjem fizičkom i unutrašnjem
duhovnom nivou. Te suptilne nagoveštaje koji dopiru iz unutrašnjosti našeg bića
godinama možemo nesvesno da prenebregavamo, ili čak da ih namerno
ignorišemo. Ali, tada ćemo se suočiti sa posledicom narušavanja prirodnog zakona,
koja se ispoljava kroz opšte nezadovoljstvo, osećaj frustracije, bolest i prevremeno
starenje
i propadanje organizma.
Hrana kojom se napajaju naša spoljašnja čula, veoma je važna i treba izabrati
prostor i okruženje koje će nam omogućiti prirodno življenje. Gradska vreva i
gužva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravište. Svež vazduh,
vibracija nezagađene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka,
mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tišina, predstavljaju
idealno boravište za čoveka.
Ukoliko upražnjavamo sport
i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje
visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana
podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih
aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, hata joga, planinarenje, brza
šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Naše
ljudsko okruženje bitno utiče na celokupno naše življenje, pa je neophodno orijentisati se
na izbor društva koje deluje harmonično, koje nam nudi mir, budi u nama osećaj mira i
razvija našu prirodnu ljubav prema svetu i ljudima - a to su elementi koji su zdrava
ishrana za naše duhovno biće. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj
društvenoj zajednici od izuzetnog značaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj
čoveka.
Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca,
tako i društva u celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka
tome da savršeno zdravlje i produženje životnog veka postanu realnost.
Lični izbor u smislu moralnosti življenja, življenja u skladu sa istinom, ima velikog
uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje.
Nepovređivanje drugih, istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i
unutrašnja čistota, (čistota tela i uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo
dobili od života, u stanju je da nas učini da postanemo istinski zdravo biće.
Bavljenje duhovnim životom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike,
povećava toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji
biramo i odlučujemo u kakvim okolnostima živimo i naše neprekidno opredeljenje za
pozitivno, određuje i naše okruženje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni,
socijalni i politički okvir u kome obitavamo.
Zapravo, koren svih bolesti leži u psihičkom stanju pojedinca, u njegovoj izloženosti
stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvažnije je imati
svest da mi to možemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okružuje.
Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist,
pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i
svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim
ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari
zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost
U periodu uzimanja hrane preporučuje se uzimanje voća i sokova najmanje 30 minuta pre
ostale hrane (nikad neposredno nakon obroka), kako se hrana u želucu ne bi mešala.
Mešanje hrane sa voćem dovodi do fermentacije, kojom se gube hranljive materije, i
otežava se i usporava probava. Nakon voća, najbolje je uzeti koktel sokova od svežeg
povrća - šargarepa, cvekla, peršun, celer, kupus, karfiol, keleraba, malo parče sirovog
krompira (posebno je važno ne kombinovati ga sa voćem). Nakon 10 minuta od uzimanja
sokova sledi sveza salata, a zatim pravilno kombinovano jelo. Nepravilno kombinovanje
hrane dovodi do poremećaja ciklusa asimilacije i eliminacije. Kada se hrana pravilno
kombinuje, organizam može da je potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve hranljive
materije.
Svaka hrana koja nije voće ili povrće naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana
se ne treba uzimati istovremeno, jer to otežava njenu probavu. Na primer: hleb (po
mogućstvu prepečen i napravljen od integralnih žitarica) ne treba kombinovati sa
krompirom, pirinčem, pasuljem, graškom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i
sirevima, niti ove namirnice međusobno treba mešati. Svaka od ovih namirnica može se
kombinovati sa masnoćama (gi-prečišćeni puter, hladno ceđena ulja, maslac, puteri od
semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki) i sirovim ili barenim povrćem (salate,
variva). Preporučuje se zamena sirćeta limunovim sokom ili voćnim i jabukovim
sirćetom.
Uzimanje orašastog voća (badem, lešnik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki (susam,
bundeva, suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora) veoma je važno u pravilnoj i
zdravoj ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belančevinama,
ugljenim hidratima i mastima, a dovoljno je uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu
šolje. Na primer: 100 g susama sadrži 630 mg kalcijuma, badema 282 mg, oraha 186 mg,
a suncokreta 140 mg. Istovremeno 100 g mleka sadrži 100 mg, dok razni sirevi od 250 -
850 mg, a peršunov list 245 mg kalcijuma.
Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktična primena, zaposlenom čoveku se
čine nemogućim. Zbog dugogodišnjih navika i neprilagođenosti čitavog društvenog
sistema ishrane ovakvim shvatanjima, teško je odlučiti da se u ishrani nešto bitnije
promeni. Na to nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi - naročito kada je
zvanična medicina nemoćna, pa u pomoć pozivamo prirodan način lečenja i tzv.
alternativnu medicinu. Međutim, uz dobru volju i istrajnost, posebno u početnom
periodu, i organizaciju pripreme zdrave hrane, doći ćete do izvanrednih rezultata. Za
početak, preporučuje se da to pokušate u toku vikenda, kada više vremena možete
posvetiti pripremanju hrane, kada ste opušteni i zadovoljni i kada vas ne pritiskaju
časovnik i dnevne brige.
Cilj prelaska na ovakav način ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju,
koje omogućava stvaranje veće količine energije u organizmu. Prerađena hrana
kuvanjem, prženjem, pečenjem i si. gubi svoja prirodna svojstva i potrebna je veća
