1
--- skripta –
OSNOVI PROGRAMIRANJA I PROGRAMSKI
JEZICI
1
SADRŽAJ
0.
SADRŽAJ
1.
1.
PROGRAMSKA PODRŠKA RA
Č
UNARSKIH
SISTEMA
4.
2.
OPERATIVNI SISTEMI
8.
2.2
UVOD
2.
2.3
PREGLED RAZVOJA OPERATIVNIH
SISTEMA
8.
2.4
PRVA GENERACIJA OPERATIVNIH SISTEMA 9.
2.5
DRUGA GENERACIJA OPERATIVNIH
SISTEMA
9.
2.6
TRE
Ć
A GENERACIJA OPERATIVNIH
SISTEMA
10.
2.7
Č
ETVRTA GENERACIJA OPERATIVNIH
SISTEMA
10.
2.8
STRUKTURA OPERATIVNIH SISTEMA
11.
2.9
JEZIK OPERATIVNOG SISTEMA
12.
2.10
OPERATIVNI SISTEMI MIKRORA
Č
UNARA
13.
2.11
OPERATIVNI SISTEM - DOS
13.
2.11.1
Rad sa operativnom sistemom DOS
14.
2.11.2
Podizanje sistema
16.
2.11.3
Resetovanje sistema
17.
2.11.4
Logi
č
ka imana diskova
17.
2.11.5
Organizacija diska
18.
2.11.6
Datoteke
18.
2.11.7
Direktoriji i poddirektoriji (katalozi)
20.
2.11.8
DOS komande
21.
2.12
OPERATIVNI SISTEM – MS-WINDOWS
26.
2.13
WINDOWS NT
27.
2.14
APLIKACIONI SOFTVER
28.
2.15
UNIX OPERATIVNI SISTEM
29.
3.
POJAM SOFTVERA
60.
3.1
UVOD
60.
3.2
MAŠINSKO PROGRAMIRANJE
61.
3.3
ASEMBLER
62.
3.4
VIŠI PROGRAMSKI JEZICI
62.
3.5
OBJEKTNO ORIJENTISANI JEZICI
63.
3.6
INSTRUKCIJE RA
Č
UNARA
64.
3.7
PODELA INSTRUKCIJE
65.
3.8
MIKROPROCESOR INTEL 8086
66.
3.9
TEHNIKA PISANJA PROGRAMA NA
ASEMBLERU
72.
3.9.1
Izrada grubog dijagrama toka
73.
3.9.2
Plan operativne ili glavne memorije
73.
3.9.3
Izrada detaljnog dijagrama toka
73.
3.9.4
Testiranje dijagrama toka
73.
3.9.5
Zapis unošenje programa u mnemoni
č
kom kodu
74.
3.9.6
Izrada dokumentacije
74.
4
PROGRAMSKA PODRŠKA RA
Č
UNARSKIH SISTEMA
Ra
č
unarski sistem predstavlja jedinstvenu celinu
hardvera (fizi
č
ke arhitekture) i softvera
(programske podrške) koja obezbe
đ
uju kona
č
an
broj usluga korisnicima.
Pod programskom podrškom ra
č
unarskih sistema
podrazumeva se skup programa ra
č
unarskog
sistema koji omogu
ć
avaju njegovo efikasno
koriš
ć
enje od strane korisnika.
Sa stanovišta razvoja korisnici ra
č
unarskog sistema se pojavljuju kao:
•
korisnici koji razvijaju hardver ra
č
unara i
•
korisnici koji kao osnovni sistem koriste hardver, su projektanti
programske podrške namenjene za upravljanje funkcionalnim
jedinicama ra
č
unarskog sistema i informacionom osnovom programske
podrške.
Hardver ima tri nivoa strukture (arhitekture)
ra
č
unarskog sistema (slika
1
.).
Prvi i drugi nivo fizi
č
ke arhitekture se projektuje
koriš
ć
enjem Boole-ove algebre, teorije automata i
mikroprogramskih automata. Tre
ć
i nivo se
projektuje koriste
ć
i mikroprogramski jezik (jezik
za definisanje razmene informacija izme
đ
u
registara), radi definisanja mašinske instrukcije,
kao skupa mikroinstrukcija.
Hardver (tvrdotvorina):
Fizi
č
ki
deo ra
č
unarskog sistema koji
obuhvata elektri
č
ne/elektronske
komponente (npr. ure
đ
aje i kola),
elektromehani
č
ke komponente (npr.
diskovni pogon, štampa
č
itd.),
optoelektri
č
ne komponente i
mehani
č
ke komponente (npr.
ku
ć
išta).
Softver (mekotvorina):
Generi
č
ki
termin za one komponente
ra
č
unarsog sistema koje nisu fizi
č
ke.
Naj
č
eš
ć
e se odnosi na programe
koje izvršava ra
č
unarski sistem, za
razliku od hardvera tog ra
č
unarskog
sistema, i uklju
č
uje i simboli
č
ke i
izvršive oblike takvih programa,
Razlika se može povu
ć
i izme
đ
u
sistemskog softvera, koji je
esencijalni pratilac hardvera i
obezbe
đ
uje efikasnost
č
itavog
ra
č
unarskog sistema (naj
č
eš
ć
e
isporu
č
uje proizvo
đ
a
č
) i
aplikacionih programa specifi
č
nih
za odre
đ
enu ulogu.
Bulovska algebra:
Algebra naro
č
ito
važna u ra
č
unarstvu. Formalno
uzev, to je komplementarna,
distributivna mreža. U bulovskoj
algebri postoji skup elemenata B
koji se sastoji samo iz 0 i
1
. Nadalje,
postoje dve dijadske operacije koje
zovemo I i ILI, postoji i monadna
operacija, komplementiranje.
5
Slika
1
.: Nivoi u projektovanju fizi
č
ke arhitekture ra
č
unarskog sistema
Projektanti, koji koriste skup primitivnih operacija
(mašinskih instrukcija) i odre
đ
ene tipove i
strukture podataka radi definisanja programa koji
upravljaju resursima ra
č
unarskog sistema
(operativna memorija, procesor, ulazno-izlazni
podsistem i informacije u obliku programa i
skupova podataka). U ovoj interpretaciji nad
fizi
č
kom arhitekturom tre
ć
eg nivoa formira se
novi sloj (operativni sistem), a komunikacija sa
njim se definiše preko skupa programa, kao
primitivnih operacija i precizno definisanih
struktura odgovaraju
ć
ih podataka. Ovaj tip
korisnika definiše programera sistema
(projektanta operativnog sistema).
Ukoliko se nad nivoom operativnog sistema definišu programi za komunikaciju
korisnika sa ra
č
unarskim sistemom preko prevodioca sa programskog jezika
(asemblera i viših programskih jezika, zna
č
i simboli
č
kih programskih jezika) onda se
radi još o dve kategorije korisnika.
U prvoj grupi korisnici koriste programe rutine operativnog sistema i njegove
strukture podataka radi projektovanja pomo
ć
nih programa preko kojih korisnik,
koriste
ć
i programski jezik, komunicira sa ra
č
unarskim sistemom. Ovi programeri su
projektanti podsistema.
U drugoj grupi su programeri ra
č
unarskog sistema. Oni koriste programski jezik radi
rešavanja na ra
č
unarskom sistemu konkretnih programa.
Operativni sistem je deo programske podrške koji obuhvata više programa i
odgovaraju
ć
e memorijske ure
đ
aje za smeštanje informacija.
Programska podrška ra
č
unarskog sistema je na slici 2.
Mašinska instrukcija:
Naredba
centralnoj jedinici ra
č
unara, kojom
se izvršava neka aritmeti
č
ka, logi
č
ka
ili kontrolna operacija. Mašinske
instrukcije su predstavljene u
binarnom obliku, tj. u obliku koji
centralna jedinica može odmah da
obradi.
Operativni sistem (OS):
Skup
programskih podataka koji zajedno
kontrolišu sistemske resurse i
procese koji te resurse koriste u
okviru jednog ra
č
unarskog sistema.
7
•
interpretaciju izvornog
koda, gde su faze
prevo
đ
enja i izvršenja
vremenski zavisne.
Interpretator:
Specijalna vrsta
prevodioca programskih jezika, koji
svaku naredbu jezika zasebno
prevodi i odmah izvršava.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
