Izborni sistem BiH

UNIVERZITET U BIHAĆU

PRAVNI FAKULTET

Predmet:

Ustavno pravo

IZBORNI SISTEM BOSNE I HERCEGOVINE

Seminarski rad

, 2022.

SADRŽAJ:

1.

UVOD................................................................................................................................. 1

2.

IZBORNI SISTEM............................................................................................................. 2

2.1.

Historija izbora u Bosni i Hercegovini.........................................................................4

2.2.

Opšti izbori...................................................................................................................7

2.3.

Lokalni izbori............................................................................................................. 10

2.4.

Izbori u Mjesnim zajednicama...................................................................................11

2.5.

Izborna administracija................................................................................................ 12

3.

ZAKLJUČAK................................................................................................................... 15

POPIS LITERATURE.............................................................................................................. 16

Popis slika............................................................................................................................. 17

2

2. IZBORNI SISTEM

Izbori   su   institucionalizirane   procedure   ili   općeprihvaćeni   formalizirani   postupci,   priznati 

pravilima organizacije za agregiranje izraženih biračkih preferencija naročite vrste.

1

 Oxfordski 

engleski rječnik kaže da je izbor formalno biranje osobe na položaj i funkciju bilo koje vrste, 

glasanjem biračkog tijela. Ova vrlo općenita definicija pokazuje da ljudi mogu biti birani u 

razna udruženja, timove ili klubove jednako kao što su pojedinci birani u parlamente ili lokalne i 

regionalne organe vlasti.

U savremenim demokratskim porecima građani učestvuju  u izborima koji se odnose na razne 

aspekte njihova života. Iako su izbori sveprisutna pojava, njihovo je značenje vrlo različito.

Da   bi   izbori   imali   demokratski   sadržaj   i   izražavali   demokratski   pristup   konstituiranje 

predstavničkih tijela naroda, mora zadovoljiti najmanje dvije pretpostavke

2

: 

1. mogućnost biranja između više ponuđenih mogućnosti i 

2. slobodu biranja. 

Realizaciju   ove   dvije  pretpostavke   mora   biti   pravno   osigurana.   Samo   takvi   izbori   nose 

karakteristike kompetitivnih izbora.

Glasanje kao izborni čin političkog učešća, u kojem učestvuju građani s biračkim pravom, 

neophodan je uslov za demokratski sistem vlasti, ali ne i dovoljan. Glasanje pretpostavlja, a 

zakon   mora   obezbijediti,   zaštitu   formaliziranih   glasačkih   postupaka   na   osnovu   kojih   se 

pripremaju i organiziraju kompetitivni izbori. Zaštita slobode biranja (izbora), tj. sloboda 

birača, bitna je pretpostavka za donošenje lične odluke birača u izboru u kojem oni učestvuju.

Zaštita slobode biranja u demokratskim se porecima temelji na nekoliko principa. 

Prvo, pravo glasa; upisom u centralni birački spisak potvrđuje se da građanin ispunjava uslove i 

da može glasati. 

Drugo, jednakost stvarnog uticaja svakog glasa (jednakost težine glasa), što znači da glas 

svakog birača ima jednaku vrijednost odnosno težinu. Ta se jednakost ostvaruje time što svaki 

birač ima samo jedan glas na istim izborima. Vrijednost individualnog glasa ne smije biti 

povrijeđena   faktorima   segregacije,   klase   ili   izbornom   geometrijom.   Nepostojanje 

diskriminacije čini ovo pravo stvarno općim.

1

 Deren-Antoljak,Š. (1992). Izbori i izborni sustavi, Zagreb:Fakultet političkih nauka, str.215

2

 Ibid, str.216.

3

Treće,   sloboda  biranja,   odnosno   odlučivanja,   koja   se   ostvaruje  zaštitom   tajnosti  glasanja. 

Slobodan je izbor iskren izbor, a odluku o tome kako će glasati birač donosi samostalno. Svaki 

pritisak, bez obzira ko ga vrši i odakle dolazi, negira ono što je fundamentalno u izborima, a to je 

slobodno opredjeljivanje birača u izbornom procesu. 

Četvrto, osiguranje konkurentskog karaktera izbora među kandidatima kao reprezentantima 

različitih političkih stranaka, odnosno interesa i političkih programa. 

Peto, osiguranje jednakih šansi kandidata i izborne borbe.

Šesto,   postojanje   izbornog   sistema   koji   sadrži   proceduralna   pravila   o   tome   kako   da   se 

agregiranja i transformišu glasovi u parlamentarne mandate. Izborni sistem mora biti tako 

strukturisan da ne proizvede suviše velike disproporcijske efekte između osvojenih glasova 

birača i dodijeljenih parlamentarnih mandata

Izborne sisteme čini mnoštvo različitih strukturnih elemenata koji se jedan s drugim mogu 

kombinovati na razne načine. Izborni sistemi sadrže pravila po kojima birači izražavaju svoje 

preferencije za političku stranku ili kandidata i utvrđuju poseban način pretvaranja odnosno 

preračunavanja broja glasova birača u mandate, pa su stoga i bitan faktor izbornog procesa. 

Izborna su pravila krucijalna u određivanju izoomog pobjednika i gubitnika. S istim brojem 

osvojenih glasova politička stranka može pobijediti na temelju jednog tipa izbornog sistema, a 

izgubiti na temelju drugog. To ukazuje da izborni rezultati ne zavise samo od glasova birača, 

već i od izbornih pravia. Izborna pravila lakše se mijenjaju nego većina drugih elemenata 

političkog sistema i zbog toga ona predstavljaju povoljno područje „političkog inžinjeringa“. 

Opredjeljujući se za određeni tip izbornog sistema, dalekosežno se može uticati na politički 

sistem, a posebno na neke njegove elemente (npr. političke stranke).