Palice za igru

SADRŽAJ:

1.Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1.2. Kratka povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

1.3. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

2.1. Joystick . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2.2. Dijelovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3.1 Gamepad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4.Ostale vrste palica za igru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

4.1. Paddle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

4.2. Trackball . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

4.3. Steering Whell . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

5. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

6. Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

1.UVOD

rzi razvoj tehnologije koji je izazvala

industrijska revolucija

, za sobom je povukao i

razvoj mnogih znanosti koje su prije 50 godina bile nazamislive. Tu u prvom redu
spada razvoj elektrotehničke

opreme, koja u današnjem svijetu dolazi u
oblicima koji su prije 10,20 godina bile
znanstvena fantastika.

Televizori,

mikrovalne pećnice, CD-playeri

, ali i ostala

oprema napreduju velikom brzinom. U istu
kategoriju spada i razvoj računalne
tehnologije. O razvoju tehnlogije se ne
može pričati kao o dijelu povijesti, već
procesom koji još traje i koji se neće
zasutaviti u svom napredovanju još
nekoliko desetljeća. Kako se razvijala
računalna tehnologija, tako su se razvijale i
komponente za kompjutere koje se danas
nalaze na tržištu u velikom broju. Razvojem
informatike mijenjaju se i svrhe kompjutera
u kućnoj
upotrebi.

Tako se prema podacima koje je provela

Europska komisija

današnji kompjuterski

pismeni ljudi,računalo za zabavu koriste u
prosjeku nekoliko puta tjedno, a za
obrazovanje nešto češće, više od 5 puta
tjedno.

Podaci govore da se računala sve češće
koriste za zabavu, pa je samim tim i razvoj
periferne opreme doživio pravu ekspanziju
početkom 90.-ih godina 20. stoljeća.
Današnji oblici

tipkovnica, miševa,

zvučnika

ali i ostale opreme daleko je od

standardiziranih koji se se koristili do prije
nekoliko godina.

Kratka povijest računala

Više od

40000 godina prije Krista

smatra da su izumljene prve metode
brojanja. Uglavnom su to bile razne
metode kamenčićima i urezivanjem. Oko

30000 godine prije Krista

je izumljen

Abacus u Kini. 820. godine Muhammed
idn Musa Al-Khwarizmi izumio je
decimalne brojeve.

1623

. godine Wilhelm

Schickard je izumio prvi mehanički
kalkulator.

1642

. Pascal je izmuio

Pascaline. Ovaj princip je korišten do
1960-ih godina.

1954

. godine izumljeno je

logaritamsko računalo.

1863

. godine

Charles Babbage je izumio

analitički stroj

kojim se upravljalo bušenim karticama.

1943.

izumljen je ENIAC koji se koristio u

vojne svrhe te je bio prvo računalo koje je
radilo.

1951

. godine je razvijen UNIVAC-

prvo računalo namijenjeno prodaji.

1973

napravljeno je prvo osobno računalo-
Xerox Alto. Imao je menu-driven, ikone,
miša,
grafiku visoke rezolucije, 8 inčne
diskove visokog kapaciteta te
Ethernet.

GENERACIJE RAČUNALA

Generacija



1946. g.; za

oupoterbu se najčešće koristi
elektronska cijev

Generacija



Tranzistori

Generacija



Integrirani krugovi

Generacija



Mikroprocesor

Generacija



Sve više zamjenjuje

čovjeka



Umjetna ineligencija

Generacija



Povezanost svih

znanosti

Kratka povijest računala

Više od

40000 godina prije Krista

smatra da su izumljene prve metode
brojanja. Uglavnom su to bile razne
metode kamenčićima i urezivanjem. Oko

30000 godine prije Krista

je izumljen

Abacus u Kini. 820. godine Muhammed
idn Musa Al-Khwarizmi izumio je
decimalne brojeve.

1623

. godine Wilhelm

Schickard je izumio prvi mehanički
kalkulator.

1642

. Pascal je izmuio

Pascaline. Ovaj princip je korišten do
1960-ih godina.

1954

. godine izumljeno je

logaritamsko računalo.

1863

. godine

Charles Babbage je izumio

analitički stroj

kojim se upravljalo bušenim karticama.

1943.

izumljen je ENIAC koji se koristio u

vojne svrhe te je bio prvo računalo koje je
radilo.

1951

. godine je razvijen UNIVAC-

prvo računalo namijenjeno prodaji.

1973

napravljeno je prvo osobno računalo-
Xerox Alto. Imao je menu-driven, ikone,
miša,
grafiku visoke rezolucije, 8 inčne
diskove visokog kapaciteta te
Ethernet.

GENERACIJE RAČUNALA

Generacija



1946. g.; za

oupoterbu se najčešće koristi
elektronska cijev

Generacija



Tranzistori

Generacija



Integrirani krugovi

Generacija