Smart kartice Zoran Кaabić 61/13
UVOD
Termin
SmartCard
(pametna kartica) u širem kontekstu se koristi za
opisivanje kartice koja ima mogućnost da dovede u vezu informaciju sa pojedinom
aplikacijom, kao što je magnetna, optička, memorijska i mikroprocesorska kartica.
Sl 1 Izgled smart kartice
Pametna kartica po izgledu dosta podseća na običnu kreditnu ili platnu karticu.
Za razliku od obične kreditne kartice ona ima integrisano kolo odnosno čip koji
sadržo procesor i memoriju(RAM i ROM) i delove za komunikaciju odnosno
razmenu podataka sa okolinom. Pametna kartica predstavlja veoma pogodan alat za
čuvanje i obezbeđivanje sigurnosti podataka.U cilju obezbeđivanje sigurnosti
podataka treba prvo definisati odakle pretnje dolaze tj. treba utvrditi šta utiče na
bezbednost podataka koji nose informacije kao i koji su to oblici ugrožavanja
informacija.
Kako bi zaštitili smart karticu odnosno podatak/podatke na njoj, trebalo bi prvo
dobro utvrditi samu strukturu i tehničke karakteristike kako bi znali šta treba i na koji
način štititi.Da bi smo znali kako da zaštitimo jednu smart karticu trebalo bi da znamo
od čega istu štitimo,probleme vezane za bezbednost informacija, pretnje u vezi sa
bezbednošću kao i zahtevi za zaštitu informacija.Sa druge strane Pametna kartica
obezbeđuje različite opcije nivoa sigurnosti koje idu od jednostavnih kontrola pristupa
pa sve do zaštite složenih sistema primenom različitih algoritama za šifrovanje i
posebnih vidova komunikacije između korisnika takvog jednog sistema.
Smart kartice se definišu u skladu sa vrstom čipa ugrađenog u karticu i njegovih
sposobnosti. Postoji veoma mnogo mogućnosti koje se mogu izabrati kada
dizajniramo neki sistem. Povećani nivo mogućnosti obrade, fleksibilnost i količina
memorije povećavaju troškove. Treba izabrati pravi tip pametne kartice za
odgovarajuću aplikaciu upoređujući troškove, funkcionalnost i zahtevani nivo
bezbednosti.
Pametne kartice su se pokazale kao veoma pogodne za obavljanje različitih
transakcija, autorizaciju i identifikaciju. Koriste u više namena počev od zamene za
novac pa preko vozačkih dozvola i različitih propusnica sve do zamene za kompletan
zdravstveni karton, tako da smart kartice možemo koristiti za identifikaciju u bilo koje
vreme i na bilo kom mestu.
2
Smart kartice Zoran Кaabić 61/13
debitnim ili kreditnim karticama. Prva verzija EMV sistema(
E
uropay,
M
asterCard,
V
isa) je realizovan 1994. godine, a prva stabilna verzija 1998. godine.
STANDARDI KARTICA
Svojim standardom 7810:2003 međunarodna organizacija je definisala fizičke
karakteristike identifikacione kartice. Standard 7810 definiše četiri veličine kartica:
ID-1, ID-2, ID-3 i ID-000 (Tabela 1).
Format
Dimenzije
ID-1
85.60 x 53.98 mm
ID-2
105 x 74 mm
ID-3
125 x 88 mm
ID-000
25 x 15 mm
Tabela 1. Veličina kartica
ID-1
format kartica definiše veličinu kartica od 85.60 x 53.98mm odnosno
3.370 x 2.125 inča. Proporcija strana ovih kartica je 1.5858:1. Ovaj format se najčešće
upotrebljava pri izradi bankovnih kartica (kreditna kartica, debitna kartica itd.). Ovaj
format kartice se danas takođe upotrebljava pri kreiranju vozačkih dozvola u mnogim
zemljama (SAD, Kanada, Australia, Novi Zeland, Norveška i zemlje Evropske Unije).
ID-1 format kartica se u Švajcarskoj, Čileu, Peruu i Pakistanu koristi kao standard za
izradu ličnih karata i kao veoma čest format prilikom izrade poslovnih – vizit karti. A
u Americi se ovaj format kartica koristi pri izradu pasoša.
ID-2
je format kartica koji definiše dimenzije od 105 x 74mm (4.134 x 2.913
inča). ID-2 je format koji se koristi kod nemačkih identifikacionih dokumenata i koji
će se koristiti do novembra 2010. godine kada će se preći na korišćenje ID-1 formata.
ID-3
format kartica je format koji definiše dimenzije od 125 x 88mm(4.134 x
2.913 inča). Ovaj format se koristi širom sveta za pasoše i vize.
ID-000
format definiše veličinu od 25 x 15mm i to je format koji se koristi kod
SIM kartica.
ID-1 standardi:
ISO/IEC 7813
definiše fizičke osobine (veličinu, oblik položaj magnetne trake)
i strukturu podataka magnetne trake bankarskih kartica. Po ovom standardu debljina
kartica mora da iznosi 0.76mm dok su uglovi kartice zaobljeni sa radijusom od
3.18mm
2
.
ISO/IEC 7811
je set od 9 standarda (7981-1 do 7981-9) koji opisuje tehnike
upisa na ID-1 kartici.
ISO/IEC 7816
je internacionalni standard koji se odnosi na elektronsku
identifikaciju kartica sa kontaktom pri čemu se pre svega misli na smart karticu. Ovaj
standard je uređen od strane internacionalne organizacije za standarde – ISO
4
Smart kartice Zoran Кaabić 61/13
(
I
nternational
O
rganization for
S
tandardization) i internacionalne elektrotehničke
komisije – IEC (
I
nternational
E
lectrotechnical
C
ommission).
TIPOVI SMART KARTICA
Kontaktne Smart kartice
Kod ovih kartica je sva mikroelektronika ugrađena u unutrašnjost kartice u
obliku jedno čipa veličine oko 10mm kod koga se na površini nalaze zlatni kontakti.
Kontakti omogućavaju da se uspostavi veza sa spoljašnjim jedinicom (Smatr Card
Reader) što omogućava da neki uređaj uspostavi komunikaciju i prenese energiju u
čipu. Kontaktna smart kartica ima 8 kontakata; dva za napajanje, jedan za signal takta,
jedan za reset, dva za komunikaciju i dva unapred rezervisana koja se ne koristi.
Mnoge kartice pored ovoga imaju na poleđini i magnetnu traku radi kompatibilnosti
sa opremom. Kako integrisanom kolu treba napajanje, signal takta koji upravlja
procesorom i vezu sa koje će primiti odnosno slati podatke, ova kartica to postiže
preko kontakata.
Sl 2 Kontaktna smat kartica
Bezkontaktne Smart kartice
Bezkontaktne smart kartice umesto kontaktne veze poseduju neku vrstu antene i
koriste neku vrstu elektromagnetnog povezivanja. Međutim, kako prenos energije
pada sa udaljenosti, da bi obavila svoju funkciju kartica mora da se nađe u blizini
čitača na razdaljini od otprilike 3cm. Kao prenos energije i podataka na kartici se
koriste induktivna ili kapacitivna veza; signal takta može biti interno izveden, a
ulazno/izlazna komunikacija može da se ostvari pomoću jedne vrsta modulacija.
5
