Pasivna mrežna oprema
Kada je reč o računarskim mrežama, potrebno je uvek krenuti od najnižeg nivoa, a to su kablovi.
Pokušaćemo da vam razjasnimo oznake i tipove kablova koji su u upotrebi, a i da vas podučimo
kako da montirate konektore i da ih povežete tako da vaša mreža proradi.
Stara mrežna rešenja, koja polako izlaze iz upotrebe, kao što su 10Mbitne mreže povezane
koaksijalnim kablovima su apsolutno NE. Brzina kojom se razvija tehnologija mreža je toliko
vrtoglava da ćete godinu dana kasnije, kada uspete da osposobite sve školske servise, biti potpuno
zatečeni novim zahtevima koje tako realizovana mreža ne podržava. Tehnologija će već biti
drugačija i moraćete sve da menjate. Promene su mnogo teže nego da krećete od početka, a da ne
govorimo o novoj investiciji koja vam neće biti odobrena, jer ste je dobili prošle godine.
Takođe, ne treba ni preterivati sa zahtevima. Česta greška je i izbor opreme koja može zadovoljiti
nekoliko škola istih kao što je vaša, a kasnije se pokaže kako ju je izuzetno teško konfigurisati.
U sledećim lekcijama probaćemo da napravimo računarsku mrežu u izmišljenoj školi „Boško Buha“
sa dve računarske učionice. Računari su stigli, raspakovani su i čekaju da budu povezani. Učionice
su na četvrtom i petom spratu (Označimo ih kao 400 i 500 respektivno). Na raspolaganju nam je i
nastavnička zbornica u kojoj je telefonska linija na koju je vezan ADSL koji planiramo da koristimo
kako bi učionice izašle na internet.
U ovom slučaju je potrebno obaviti tzv. horizontalni i vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni
razvod podrazumeva povezivanje računara unutar učionice i na samom spratu, a vertikalni između
spratova.
Došli smo do prve stavke za koju se treba opredeliti . Osnovu bilo kakve mreže čine kablovi.
Njihov izbor nije nimalo lak. Kablovi spadaju u kategoriju tzv. pasivne mrežne opreme, dok su
uređaji kao što je svič ili hab aktivna mrežna oprema. Ovu mrežu je moguće izevsti i kao bežičnu
mrežu, štoje dobro rešenje za jednu računarsku učionicu, ali je komplikovano za celu školu. Iz tog
razloga ga nećemo trenutno detaljnije razmatrati.
UTP kablovi
Kabl je medijum kroz koji se prenose
informacije između mrežnih uređaja i računara.
Postoji nekoliko tipova kablova koji se
upotrebljavaju u mrežama. U nekim
slučajevima u mreži će se koristiti samo jedan
tip kabla, dok će se u drugim mrežama
upotrebljavati više različitih tipova. Izbor kabla
je vezan za topologiju mreže, protokol i
veličinu mreže. Razumevanje karakteristika
različitih tipova kablova i toga kako oni utiču
na druge aspekte umrežavanja je veoma bitno
za projektovanje kvalitetne mreže.
Slika1. Neoklopljen UTP kabl
1
Slika 2.
Kabl sa RJ45 konektorom
Neoklopljen kabl sa upletenim paricama /
engl. Unshielded Twisted Pair (UTP)
cable
Kablovi sa upletenim paricama postoje u
četiri izvedbe: oklopljeni i neoklopljeni.
Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji
i obično najbolje rešenje za školske
mreže. Iskustvo govori da je, ukoliko to
sredstva dozvoljavaju dobro upotrebiti
oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje
(STP kabl, kod koga je svaka parica
obavijena metalnom folijom radi zaštite
od spoljašnjih elektromagnetnih zračenja).
Veze između spratova prolaze kroz
svakakve građevinske konstrukcije, pa je
zgodno obezbediti se. Kvalitet UTP kabla
može varirati u zavisnosti od prečnika
parice i kvaliteta i debljine njene izolacije.
UTP kabl koji obično srećemo primenjen
u računarskim mrežama je sastavljen od
četiri para žica (parica) unutar gumenog
omotača. Svaki par žica je upleten kako bi
se smanjilo preslušavanje,. Što je korak
upredanja parice manji ( više upletena),
veća mu je otpornost na interferencije, a i
cenu mu raste. Moderni industrijski
standardi za računarsku mrežu napravljeni
su od strane EIA/TIA i u okviru ove
asocijacije ustanovljene su četiri osnovne
kategorije UTP kablova, od kategorije 3
do kategorije 6e, detaljno propisanih po
standardu EIA/TIA-568. (
detalji
)
Kategorije UTP kablova po standardu EIA/TIA-568
Nivo 1
Omogućava prenos govora i faks poruka
Nivo 2
Omogućava prenos podataka do 4Mbps
Kategorija 3
Omogućava prenos podataka do 10Mbps
Kategorija 4
Omogućava prenos podataka do 20Mbps
Kategorija 5
Omogućava prenos podataka do 100Mbps
Kategorija 5e
Omogućava prenos podataka do 1Gb do
550m razdaljine
Kategorija 6
Omogućava prenos podataka do 1Gb do
700m razdaljine
2
Slika5. Modularna klešta sa umetkom za
RJ45
Na slici sa leve strane su data profesionalna
klešta za krimpovanje i mrežni tester koji se
upotrebljava za proveru ispravnosti veza.
Šeme za oba kabla su vam date u prilogu.
Jedna od stvari na koju je potrebno obratiti
pažnju kada pravite kabl za povezivanje dva
računara,direktno, za ostvarivanje Gigabitne
veze, kabl se malo razlikuje jer se koristi svih
osam žica. Raspored žica ovog kabla je takođe
dat u prilogu.
Slika 6. Tester za kablove
Oklopljeni kabl sa upletenim paricama /engl. Shielded Twisted Pair (STP) cable
STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se
sprečili spoljašnji elektromagnetni uticaji (efekat preslušavanja nastao elektromagnetnom
indukcijom od signala iz susedne parice, spoljašnji elektromagnetni uticaji i dr.). Nedostatak UTP
kabla je što je osetljiv na ove uticaje, dok STP kabl to nije. Kada je potrebno razvući kabl kroz neku
energanu ili roentgen odeljenje bolnice, ili kada se kablovi računarske mreže vode kroz iste kanalice
sa drugim telekomunikacionim i energetskim kablovima koristi se STP kabl. On je malo krući i teže
je montirati konektore na njega, a i RJ-45 konektori su za ovu namenu oklopljeni i malo drugačije
izgledaju, čak je i raspored izolovanih provodnika drugačiji.
Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl ima jedan jedini bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija
uzemljenjem). Plastični sloj daje izolaciju između centralnog provodnika i metalnog oklopa oko
njega. Oklop sprečava pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih računara. Iako
ga je teško instalirati, ima veoma širok propusni opseg (može da podrži velike brzine prenosa) i
veoma je otporan na interferencije. Može se upotrebiti za povezivanje računara na većoj udaljenosti
nego UTP, za iste bitske protoke. U računarskim mrežama su se koristili RG-58 t zv. “tanki”
koaksijalni kabl (koji podržava 10Mb/s protok u10Base2 Eternet standardizovanim računarskim
mrežama) i 10Base5 tzv. “debeli” koaksijalni kabl (koji takođe podržava 10Mb/s protok u10Base5
Eternet standardizovanim računarskim mrežama). Broj 2 kazuje da je maksimalna dužina segmenta
200m (185m preciznije), dok petica kod debelog označava dužinu segmenta od 500m. Iako ovi
brojevi deluju privlačno, problem instalacije “debelog” koaksijalnog kabla u10Base5 nadmašuje
bilo kakvu njegovu upotrebnu vrednost.
4
Konektori koaksijalnog kabla
Najčešći konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen u video tehnici ) je
Bayone-Neill-Concelman (BNC). Postoje različiti tipovi adaptera za BNC kabl (T adapteri,
terminatori ...). Proces montiranja BNC konektora se vrši krimp kleštima, pa se zove “krimpovanje”
(engl. crimp).
Fiber optički kabl
O ovim kablovima ste verovatno najviše slušali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je
magistralna mreža Telekoma uglavnom preusmerena na optičke kablove. Iako se često krive za
probleme u telekomunikacijama, optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa
podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim
omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost
(koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i
najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mreže. Kada se
pravi računarska mreža, obično se između spratova polaže optički kabl (vertikalni razvod) zbog
velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati
pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti.
10BaseF je specifikacija koja se odnosi na optičke kablove koji nose Ethernet (mrežni) signal
protoka 10Mbps.
Konektori Optičkih kablova
Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni
konektori nose oznake kao što su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u
električnom luku", popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu. Proces je opasan po
zdravlje i zbog toga ga mora obaviti samo sertifikovano osoblje.
5
II lekcija
Aktivna mrežna oprema
Nakon uvoda u pasivnu mrežnu opremu, na red dolazi opis uređaja koji će upravljati saobraćajem
na mreži. To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu
namenu, da podatke koje šaljete transportuju do odredišta, kao i da podatke koje vi potražujete
dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrežne opreme kablovima još uvek nije napravljena
računarska mreža, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrežne opreme.
Ako izuzmemo iz jednačine sam tip prenosnog medijuma, aktivni uređaji su manje više isti.
Razlikuju se po broju portova, modula, tipu mreže za koji su projektovani, ali je filozofija koja stoji
iza njih ista.
Još jedna stvar koju je što pre potrebno razjasniti je terminološke prirode. U mrežama postoji pojam
PORTa koji se javlja u dva različita konteksta. Prvi predstavlja fizički konektor koji postoji na
mrežnom uređaju ili računaru u koji ubadate recimo mrežni kabl, dok je drugi kontekst logički i
malo kompleksniji.
Naime, zamislite da od mesta A do mesta B imamo položen telefonski kabl kojim se povezuju
centrale u gradovima. Vrlo je verovatno da će unutar tih kablova biti veliki broj manjih kablova ,
tzv. parica . Kada bi smo koristili celi kabl za telefoniranje između dva grada, građani bi morali da
čekaju da njihov prethodnik obavi razgovor, kako bi dobili vezu. Ovako, ukoliko parice obeležimo
brojevima od 0 do 65534 imaćemo 65535 građana koji će istovremeno komunicirati. Na isti način
svaka internet aplikacija ima port na kome funkcioniše. Web stranice koriste HTTP protokol koji
radi na portu 80. Kada pozovete, recimo www.microsoft.com, Microsoftov server sa vašim
računarom otvori komunikaciju na portu 80, dok ostali servisi , kao recimo MSN messenger
funkcionišu nesmetano i obavljaju svoju komunikaciju na nekom drugom portu. Tako imamo više
istovremenih komunikacija kroz istu liniju.
HUB
Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) uređaja koji ima vrlo jednostavnu
ulogu a to je da, kao obično čvorište, sve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora
(portova) prosledi svima (samo pojačano i očišćeno od šumova, tj. regenerisano) Ovi uređaji nisu
više u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde ova njihova osobina dolazi do izražaja kada
treba nadgledati saobraćaj na mreži.
S obzirom na veoma loše karakteristike ovih uređaja, male brzine (10Mbps) i podložnost koliziji
podataka, treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svičevima.
SWITCH
Svič je uređaj koji ćete zasigurno najviše koristiti. Njihova cena je trenutno veoma povoljna te su
tako ušli i u naše domove. Njihova je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Možemo sve naše
računare povezati na svič, a i svič na svič te tako proširiti našu mrežu. Razlika u odnosu na Hab,
iako isto izgledaju, jeste da svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju
prosleđuje. Svič je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani na njega.
7
