Гимназија Светозар Марковић
Нови Сад, Његошева
Матурски рад из српског језика и књижевности
Пејзаж и природа у роману „Корени“ Добрице Ћосића
Ментор:
Ученик:
Драгана Бошковић, проф
.
Јована Димитровски, IV-2
Нови Сад, мај 2020. год.
Пејзаж и природа у роману „Корени“
Јована Димитровски,IV2
4
горе живим од свих надничара. Очи и руке изгорела сам на огњишту. Ти храним, стоку
надгледам, помажем у трговини, копам с надничарима, свађам се са слугама, криво
мерим... За вас Катиће сам радила и чувала. У шта су истекле моје младе године? Ти си
ми снагу просуо ни у шта, ти што хрчеш, што спаваш, уморан си, заболеле те песнице
од моје главе. Док сам се ја у овом гробу по ваздугу ноћ превртала као црв на
жеравици, ти си се ваљао по туђим постељама. За дукате, и ти, тако ситан и грдан,
могао си с лепотицама да спаваш. А ја те чекам... По десетак вечери забадава сам
облачила чисту кошуљу, а тебе нема. За тебе се спремала, а ти дођеш па заудараш на
механчине, оборе и коње. А да си бар тада могао жељу да ми одмалиш. Узимала сам те
у наручје и пела на себе, као што се дете пење на коња. А ти ме, јаду, штипаш, уједаш
као мало куче, само ме наљутиш и оставиш. Од таквих као што си ти не би ни на
ђубрету клијало! Па ме сада бијеш и мучиш, Турчине. А у шта ће мени да прође ноћ!
Спаваш и хрчеш, хрчеш... ”
1
Овде видимо колика је Симкина жеља за потомством и
колико јој је тешко у животу.
2.1. Утицај природе на човеков унутрашњи свет
Када смо тужни, усамљени или из неког разлога немоћни,најчешће погледамо и небо и
помислимо на бога. Пожелимо да изађемо у природу,само да седимо и посматрамо око
себе.У тим тренуцима нам се тада чини као да се и природа окренула против нас. Када
смо угрожени,често се у нама буди нека меланхолија,памтимо неки хармонични свет и
спокојни духовни свет из којег смо избачени у стање страха и угрожености. На много
место у роману „Корени“ нам је то сугерисано и наговештено.
На пример, када Вукашин проводи последњу ноћ у очевој кући,размишљазашто се баш
сада дешава та представа у Прерову. „Наслонио се на пећ.Ово је последњa ноћ у очевој
кући, у којој је доживео неке ситне среће.”
2
Тада се појављују црне птице које налећу на
прозор. Верује се да црне птице доносе невољу у кућу. Она као да предвиђа неко
ништавило и хаос, тј. збрку и неред који се полако спремају. Верује се да је црно тама
почетака.„Вукашин се наслони на зид поред пећи. Црне птице бешумно налећу на
прозор, играју по евенкама и зобају увек иста и никад непозобана зрна грожђа. Воштана
свећа, заборављена на пећи, изгорела: ваздух отужно мирише на смрт.По Вукашину се
1
Ћосић
,
Добриц
а,
„Корени“
, доступно на;
https://gimnazijadg.files.wordpress.com/2011/08/dobrica-cosic-
koreni.pdf
47/48. стр.
2
Исто; 53.стр.
Пејзаж и природа у роману „Корени“
Јована Димитровски,IV2
5
одједном стврдла језа. Он се брзо свуче и баци у кревет.“
3
Овде се такође спомиње
смрт,у ваздуху се већ осети да се невоља спрема.
Да ли се мисли на невољу која је задесила Симку и Ђорђета? Може бити и то што се
Аћим одрекао Вукашина,само због своје себичности и политике.
Вукашин се такође,за време Божића,враћа кући и описује пејзаж који га затиче.Тај
пејзаж у њему буди мноштво емоција и успомена:,,Наставља се прошлост.Успомене га
обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе.Некада, онда...“
4
Тај зимски тмурни пејзаж који
он затиче и који га потпуно увлачи у свој свет,може бити и последица унутрашњег
света ликова,који га својим емоцијама и успоменама заувек везују за зиму. Вукашин
нам такође открива да се ништа није променило,годинамаод како је отишао.
2.2. Промена годишњег доба
Међутим, друга половина романа доноси промену годишњег доба и пејзажа.Када се
сазна да је Симка трудна и да ће кућа добити наследника: јесен је.Јесен,са свим својим
бојама, додиром жуте која уноси одређену топлину.За Аћима и Ђорђа носи одређену
тугу.„Да би разагнао тугу на те дане јесени,Аћим поново припали цигару и настави да
хода између храстова и букава, испод звезда и облака,од механе до механе, за
богатством, њивама и хлебом што ће сам стећи и на њима синове хранити, да мајка
ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син
слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе очевину да
наследи, а Вукашин науке и школе да му сврши и велики човек постане.“
5
За Аћима јесен представља корене.Стиди се своје прошлости и жели да је избрише.Он
каже: „Од мене почиње живот наше лозе.Ја сам корен и стабло.“
6
Не жели да се њему
то исто понови,а мислим да се тога потајно плаши цео свој живот.
У роману су доминанти јесен и зима. Када Вукашин одлази,зима је. За мене зима
представља тмурно и веома усамљен период у години. Напољу је хладно,нема радова у
пољу. У кући су,међу четири зида и то још додатно утиче на њихово расположење.
Заправо тада када не можемо толико да излазимо напоље,као да много више осећамо
природу. Посматрамо је из куће.
3
Исто; 53.стр.
4
Ћосић, Добрица, ,,Корени“, Београд : БИГЗ 1992, стр. 43.
5
Ћосић, Добрица, ,,Корени“, Београд : БИГЗ 1992, стр. 251.
6
Ћосић, Добрица, ,,Корени“, Београд : БИГЗ 1992, стр. 142.
