VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: EKONOMIKA TRGOVINE
Penzioni sistem u Srbiji
Mentor: Student:
Prof. Dr
Čačak, oktobar, 2014.god
SADRŽAJ
Uvod …………………………………………………………………………………………….
1
I
Penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji kroz istoriju …………………………………...
3
II
Penzioni sistem Srbije ……………………………………………………………………..
5
1. Organizacija …………………………………………………………………………..
6
1.1 Prvi stub …………………………………………………………………………
6
1.1.1
Starosna penzija ………………………………………………………...
10
1.1.2
Invalidska penzija ………………………………………………………
12
1.1.3
Porodična penzija ………………………………………………………
14
1.1.4
Pravo na naknadu pogrebnih troškova …………………………………
15
1.1.5
Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na
radu ……………………………………………………………………..
16
1.1.6
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica …...…………
16
1.2 III stub …………………………………………………………………………..
17
III
Zaključak ………………………………………………………………………………….
19
IV
Literatura …………………………………………………………………………………..
20
Penzioni sistem Srbije Uvod
2
Sistem državnih penzija organizovan po Bizmarkovom modelu zasniva se na principu
međugeneracijske solidarnosti odnosno sistemu tekućeg PAY-AS-YOUGO finansiranja. Aktivni
osiguranici izdvajaju doprinose od ličnog dohotka, da bi se od tako prikupljenih sredstava
isplaćivale penzijske nadoknade. Uplaćena sredstva se ne zadržavaju na ličnim računima
osiguranika, većse odmah vrši njihova dalja distribucija ka penzionerima. Glavni faktor koji
utiče na funkcionisanje sistema državnih penzija je odnos broja radno aktivnih stanovnika i broja
korisnika penzija. Za zdravo funkcionisanje pay-as-go sistema potrebno je da bude 3-3,5 puta
više aktivnih osiguranika od penzionera.
Srbija ima veoma nepovoljne demografske karakteristike. Pre dvadeset godina bilo je 3,5
puta više radnika nego penzionera. Danas je 1,3 puta više radnika od penzionera.
3
Na reforme penzionog sistema veliki uticaj ima i proces globalizacije, odnosno proces
integracije svetske privrede. Ovo se može videti u istočnoj Evropi gde zemlje koje se nadaju da
će se pridružiti Evropskoj uniji moraju smanjivati svoje fiskalne deficite i ograničiti ukupne
pritiske dugova. Ovo su koraci koji zahtevaju smanjenje ulaganja u penziono osiguranje i moraju
se preduzeti pre samog pristupa EU. Takođe, da bi povećale konkurentnost svojih preduzeća,
države moraju da smanjuju poreska opterećenja, a samim tim i doprinose, što rezultira u
smanjenju troškova penzionog osiguranja.
1
3
Ristić Žarko i Dinčić Miroslav:
Ekonomija soc., zdrav. i penzionog osiguranja
, VPŠSS Čačak, 2011., strana 135
11
Isto
Penzioni sistem Srbije Istorijat
3
I PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
U SRBIJI KROZ ISTORIJU
Začeci socijalnog osiguranja, tačnije penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji javili su
se još u prvoj polovini 19. veka, kada su doneti i prvi propisi iz te oblasti: Uredba o zanatima iz
1847. godine, Rudarski zakon iz 1866. godine, Pravilnik bolesničkog i potpornog fonda iz 1895.
godine i Uredbe o penzijama činovnika iz 1841, 1861. i 1871. godine. Njima su, kao i propisma
drugih evropskih država u to vreme, bili obuhvaćeni samo radnici i činovnici. Prvi Zanatski
dobrovoljni fond, koji je imao veliki broj osiguranika, sopstvene izvore finansiranja i pravila
kojima su bila precizno definisana prava i obaveze članova fonda, osnovan je u Kraljevini Srbiji
1898. godine, samo devet godina nakon donošenja, prvog u svetu, Zakona o penzijskom
osiguranju radnika u Nemačkoj.
Obavezno socijalno osiguranje bilo je, kasnije, regulisano Zakonom o osiguranju radnika,
koji je donet 14. maja 1922. godine a, sticajem okolnosti, njegova primena je bila odložena do 1.
juna 1937. godine. Zakonom su bili obuhvaćeni svi rizici osiguranja (izuzev nezaposlenosti), a
bazirao se na principima obaveznosti osiguranja, uz najširi obuhvat svih lica u radnom odnosu,
uključujući i učenike, lica na praksi, volontere, pomorce, zaposlene u inostranstvu i lica koja se
bave domaćom (kućnom) radinošću. Smatran je jednim od najnaprednijih propisa ove vrste u
Evropi, zasnovan na načelima nemačkog sistema socijalnog poretka, koja su uvedena u
Nemačkoj, krajem 19. veka, za vreme kancelara Bizmarka.
Nakon Drugog svetskog rata, Zakonom o sprovođenju socijalnog osiguranja na području
Demokratske Federativne Jugoslavije, od 2. maja 1945. godine, sprovedena je unifikacija svih
ustanova socijalnog osiguranja, a kao njegov jedinstveni nosilac za područje cele države bio je
određen Središnji zavod za socijalno osiguranje, sa sedištem u Zagrebu, dok su u sedištima
federalnih jedinica osnivani zemaljski zavodi za socijalno osiguranje i njihovi područni organi,
odnosno filijale.
4
Ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u ovom periodu, bilo je
obezbeđeno Zakonom o uređenju sudova socijalnog osiguranja i Vrhovnog suda socijalnog
4
Web izvor, Zavod za socijalno osiguranje, preuzeto 29.10.2014. http://www.zso.gov.rs/istorijat.htm
Penzioni sistem Srbije Penzioni sistem Srbije
5
II PENZIONI SISTEM SRBIJE
Obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje u Srbiji zasniva se na tekućem finansiranju
penzija i podrazumeva osiguranje od tri osnovne vrste rizika: starosti, nastanka invalidnosti i
smrti osiguranika.
Obavezna komponenta koja obezbeđuje minimalni adekvatni prihod u starosti (apsolutni
životni standard) zasniva se na minimalnoj penziji, a komponenta koja obezbeđuje održanje
prihoda u starosti zasnovana je na bodovnom sistemu. Od kraja 2006. godine deo sistema
predstavlja i dobrovoljna penzijska štednja u privatnim penzijskim fondovima. Ovakav dizajn
penzijskog sistema rezultat je sveobuhvatne reforme penzijskog sistema u periodu 2001-2003.
godine.
Komponenta penzijskog sistema koji obezbeđuje apsolutni životni standard u Srbiji
realizuje se kroz
minimalnu penziju
. Kada ispuni uslove za penzionisanje, osiguranik čija je
penzija ispod zakonom propisanog nivoa, ostvaruje pravo na minimalnu penziju. Uslovi za
penzionisanje su odgovarajuća starosna granica i minimalni radni staž.
Kada je u pitanju dizajn komponente penzijskog sistema koja održava prihod u starosti,
tradicionalni sistem unapred definisane penzije reformisan je aprila 2003. godine kada je uveden
tzv.
bodovni sistem
obračuna penzija. U obračun se uključuju celokupni radni staž i prihodi do
pet prosečnih zarada.
Uključivanjem u obračun celokupnog radnog veka umesto 10 najboljih godina
omogućava se čvršće povezivanje visine penzije i uplaćivanih doprinosa, i eliminiše prelivanje
ka onima koji ostvare izraziti napredak u karijeri ili izrazito veću platu u samo jednom delu svoje
radne istorije. Takođe, ovaj metod povećava i preciznije utvrđuje razliku u visini penzije u
zavisnosti od radnog staža. Novim zakonom iz 2003. godine takođe je predviđeno i da se za staž
preko 40 godina povećava iznos penzije, što ranije nije bio slučaj, a sa idejom da se podstakne
što duža aktivnost zaposlenih. Uvedena je obaveza plaćanja doprinosa za angažovanje preko
autorskih honorara i ugovora o delu, kao i za rad preko omladinskih i studentskih zadruga, osim
za mlađe od 27 godina koji su na redovnom školovanju.
Zakonom je uvedena i mogućnost da penzijsko osiguranje mogu da uplaćuju svi koji to
žele, nezavisno od radnog statusa. Na ovaj način je i u I stub uvedena mogućnost dobrovoljnog
penzijskog osiguranja.
Neto stopa zamene - iznos prve penzije u odnosu na poslednju zaradu - za one koji su
doprinosili pun radni staž, u Srbiji iznosi nešto više od 70% poslednje zarade. U međunarodnom
kontekstu, stopa zamene je trenutno na nivou EU-10 zemalja, a nešto niža nego u EU-15.
Međutim, na dugi rok stopa zamene u Srbiji koja je izračunata na osnovu postojećeg zakonskog
rešenja značajno je niža u odnosu na sve ostale evropske zemlje.
Stopa zamene u Srbiji ne razlikuje se za različite nivoe primanja (tj. razlikuje se tek za
one koji zarađuju petostruko više od proseka), što ukazuje na prirodu sistema u kojem visina
penzije pojedinca zavisi od njegovih zarada tokom radnog veka. Prosečna penzija u 2008. godini,
uz dva vanredna usklađivanja, iznosila je oko 19 hiljada dinara za penzionere iz osiguranja
samostalnih delatnosti i zaposlenih, a nešto više od 7 hiljada dinara za penzionere
poljoprivrednike. Međutim, značajan udeo penzionera iz osiguranja zaposlenih prima penzije
ispod proseka - oko 60%.
5
55
Milosavljević Jelena:
Savremene reforme penzijskog osiguranja
, Univerzitet Singidunum, Beograd 2012. Strana
33
