Petunia grandiflora

POREKLO
Ime potiče od Južno Američkog, Indijanskog naziva za duvan – petun, zbog velike sličnosti cvetova. Rod obuhvata oko 35 vrsta koje žive u toplim predelima Južne Amerike.
U Evropu je preneta početkom 19. veka i to su bile dve vrste: P. nictageniflora Juss. koja je bila visine oko 60 cm sa izuzetno mirisnim belim cvetovima i P. violacea Lindl, znatno niža vrsta, koja je imala sitne ljubičaste cvetove. Poreklo brojnih hibrida je Enleska, Francuska i Belgija i svi su obuhvaćeni zajedničkim nazivom Petunia hybrida Hort..
Kod nas je petunia najzastupljenija vrsta jednogodišnjeg cveća.

 
MORFOLOGIJA
Koren Petunie je izrazito žiličast, a stablo veoma mnogo varira po visini i položaju, te može biti uspravno, nisko ili više, poleglo ili puzavo, dužine 50-60 cm.
Stablo je u mladosti zeljasto, a sa starošću odrveni. Listovi su sedeći, okrugli ili jajasti i obrasli žljezdastim maljama koje luče lepljivi sok, što je slučaj i sa stablom.
Cvetovi su kod najvećeg broja sorti pojedinačni i krupni, sa prečnikom od 2,5-10 cm, trubičaso-levkasti i mirisni, posebno posle zalaska sunca u predvečerje. Kod cveta su zastupljene sve boje spektra, a cvet može biti jednobojan ili šaren u mnogobrojnim kombinacijama samih šara, boja i tonova. Krunični listići mogu biti ravni ili talasasti, nazubljeni ili naborani. Na osnovu svog oblika, veličine i složenosti cveta, Petunie se dele na veći broj varijeteta.

RAZMNOŽAVANJE
Razmnožavanje Petunia vrši se uglavnom semenom, a može i reznicama. U najveće primenjivanom tretmanu setve, opredeljujemo se za termin januar-mart mesec. Duplo cvetne sorte obavezno je sejati 2-3 nedelje ranije. Seme se nakon setve ne pokriva zemljom  jer je veoma sitno.Za proizvodnju 1.000 komada rasada potrebno je posejati 1.250 semenki.