Platne kartice u funkciji savremenog poslovanja sa stanovništvom
SADRŽAJ
1. ELEKTRONSKI NOVAC
................................................................ 3
1.1. Novac budućnosti............................................................................ 3
1.2. Novac kao informacija………………………………………….... 5
1.3. Definicija i osnovne odlike elektronskog novca............................. 6
2. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
................................................. 8
2.1. Istorijat razvoja elektronskog bankarstva....................................... 8
2.2. Pregled postjećih sitema za plaćanje na malo................................. 10
3. PLATNE KARTICE
.......................................................................... 11
3.1. Istorijski razvoj platnih kartica....................................................... 11
3.2. Podele platnih kartica…………………………………………….. 14
3.3. Novi sistemi za plaćanje na malo.................................................... 14
3.3.1. Kartice sa memorisanom vrednošću......................................... 15
3.3.2. Kartice sa memorisanom vrednošću na mikročipu–
inteligentne (pametne) kartice.................................................................. 15
3.3.2.1. Podela pametnih kartica................................................... 17
3.3.2.2. Memorija pametnih kartica.............................................. 20
3.3.2.3. Standardi……………………………………………….. 20
3.3.2.4. Primena pametnih kartica u savremenom poslovanju...... 22
3.3.2.5. Pametne kartice i sigurnost.............................................. 24
4. PLATNE KARTICE U FUNKCIJI SAVREMENOG
POSLOVANJA SA STANOVNIŠTVOM
............................................ 29
4.1. Osnovni pojmovi u vezi plaćanja sa kreditnim karticama.............. 29
4.2. Sticanje statusa trgovca................................................................... 30
4.3. Proces plaćanja putem kreditnih kartica......................................... 31
4.4. On – lajn plaćanja kreditnim karticama i bezbednost..................... 32
4.4.1. SET............................................................................................ 33
4.5. Potencijalni koraci u transakcijama pomoću pametnih kartica....... 36
5. IDENTIFIKACIJA I ANALIZA RIZIKA U
ELEKTRONSKOM POSLOVANJU
................................................... 38
5.1. Operativni rizk .............................................................................. 38
5.1.1. Rizik bezbednosti...................................................................... 38
5.1.2. Zloupotreba proizvoda i usluga od strane klijenata.................. 39
5.2. Reputacioni rizik............................................................................ 39
5.3. Pravni rizik..................................................................................... 40
5.4. Ostali rizici..................................................................................... 41
6. PLATNE KARTICE SOCIETE GENERALE YUGOSLAV
BANKE
................................................................................................... 43
7. EKONOMSKE KORISTI, POSLEDICE I UTICAJ
ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
................................................... 50
1
Platne kartice u funkciji savremenog poslovanja sa stanovništvom
7.1. Ekonomske koristi i posledice elektronskog novca i elektronskog
bankarstva................................................................................................ 50
7.2. Uticaj pametnih kartica na monetarnu politiku............................... 51
ZAKLJUČAK
......................................................................................... 52
LITERATURA
....................................................................................... 53
2
Platne kartice u funkciji savremenog poslovanja sa stanovništvom
Majkrosofta (Microsoft) i Intuita (Intuit) — veruju da će budućnost pripadati
kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju
investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih
proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor — koga predvode Mek Kol i
drugi — tvrdi da budućnost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje će
„pakovati" investicije i pružati investitorima usluge doživotno: od osiguranja, preko
kredita za kupovinu automobila, do avio–karata. Jedno je izvesno: banke dobijaju
opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao što su Microsoft i Intuit, a softver
postaje osnova svega.
Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te
isto. Po rečima Viljema Niskanena (William Niskanen), predsednika CATO instituta
iz Vašingtona, „razlika između softvera i novca nestaje".
Karakteristike papirnog novca su svima nama dobro poznate. On je, recimo, lako
prenosiv, opšteprihvaćen, i lako se skladišti. Ako nemate poverenja u banke, možete
ga sakriti u neki sef ili kovčeg. Ali, papirni novac ima i svoje nedostatke. Ako ga
izgubite možete se zauvek oprostiti s njime; ako ga čuvate on može preko noći da
izgubi vrednost.
Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da
smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo" u jedan niz cifara koji je
mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji" od papirnog novca.
Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac"? S obzirom na karakteristike
elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca.
Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, tako da
„tradicionalne" banke mogu da postanu suvišne.
Umesto da šaljete ček, novac možete poslati elektronskom poštom preko Interneta, u
šifrovanom obliku. Ovim ćete sebi uštedeti trud oko balansiranja čekovne knjižice na
kraju meseca (softver za lične finansije će se sam postarati za to). Možete smestiti
novac gde god poželite — na svoj prenosni računar, na kreditnu karticu, pa čak (u ne
tako dalekoj budućnosti) i na mikročip koji mu je „usađen" ispod kože. Najbolje od
svega je to što možete „programirati" novac tako da se on može trošiti samo za
određene namene. Možete isprogramirati da izvesna suma novca bude utrošena za
knjige, nešto za hranu, a ostatak, recimo, za bioskop.
„Inteligentni", digitalni novac može takođe da razreši i neke druge probleme papirnog
novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moći ćete momentalno da ga zamenite
naređujući vašem računaru da poništi nestale „elektronske novčanice" i da ih zameni
novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u
momentu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu sve
do trenutka kada ga potrošite.
Ovaj fenomen u vezi s kamatom možda zvuči jednostavno, ali on predstavlja vezu sa
jednom drugom revolucijom u finansijama — ukidanjem državnog monopola nad
novcem. Na primer, ako je neka mala banka u Luksemburgu spremna da plati veću
kamatu na vaš elektronski novac, vi svakako nećete imati ništa protiv. Sve dok su
„elektronske novčanice" ove banke opšteprihvaćene ne postoji razlog da se držite
državno–emitovanih novčanica. Državni novac će još uvek postojati, ali postojaće i
4
Platne kartice u funkciji savremenog poslovanja sa stanovništvom
brojne druge valute, od kojih je svaka namenjena specifičnim potrebama i krajnje
konvertibilna i zamenljiva. Najbolji novac će, ukratko, biti „najinteligentniji" novac.
Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca
prilično olakšava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije čak dovode u pitanje i
ulogu
centralnih banaka kao arbitara nacionalne novčane mase. Ako ovakve inovacije
postanu opšteprihvaćene, javnost neće više morati da se oslanja na centralne banke
kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uočljivo u slučaju
elektronskog novca.
1.2. Novac kao informacija
U ne tako dalekoj prošlosti novac je smatran nečim fizičkim, materijalnim, poput
papira ili plemenitog metala. Mogli ste napuniti džepove novcem i nositi ga unaokolo,
ali to je bilo rizično. Najbolje je bilo skloniti ga na sigurno mesto dok se ne ukaže
potreba da ga potrošite ... Problem sa skladištenjem novca vekovima je bio taj da
novac, u stvari, nema nikakvu funkciju ako ne cirkuliše. Vrednost — realna ili
imaginarna — i cirkulacija su blisko međusobno povezane i od vitalnog su značaja za
suštinu novca
2
."
Novac je mnogo više od komadića metala ili ukrašenog šarenog papira. On
predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji opštepriznati autoritet, obično nacionalna
vlada. Međutim, novac i kupone mogu emitovati manji državni entiteti i korporacije
različite veličine i reputacije. Banke mogu i same biti autoritet u slučaju blagajničkih
čekova i drugih instrumenata. A postoje još tri poznata izuzetka: Express, Visa i
MasterCard. Ovi entiteti emituju putničke čekove, ali u većini slučajeva njihov prijem
funkcioniše isto tako dobro kao i kod bilo koje fizičke novčanice ili novčića.
Koncept putničkog čeka pomogao je pri daljoj razradi koncepta novca. Putnički ček je
samo komad papira, ali iza njega stoji obaveza za isplatu „realnog" novca — koga
definiše vlada ili ekvivalentni organ — uvek kada donosilac čeka to zatraži. Čekovni
račun je sličan: obaveza za isplatu „realnog" novca uvek kada vlasnik računa to
zahteva.
U kakvoj je ovo vezi sa kompjuterizovanim bankarstvom?
Ideje o novcu evoluirale su
sve do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Naravno, novac je obaveza
da se plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj obligaciji
potiču iz pouzdanih i opštepriznatih izvora, transakcije će se odvijati samo na bazi
informacije
3
."
2
. Philips, Jim: „Bytes of Cash — Banking, Computing And Personal Finance", First
3
. Ibidem.
5
Platne kartice u funkciji savremenog poslovanja sa stanovništvom
Ovako definisani elektronski novac razlikuje se od takozvanih pristupnih proizvoda
(access products), tj. proizvoda koji omogućavaju klijentima da koriste elektronska
sredstva komunikacije radi pristupa uslugama koje se, inače, mogu platiti i
„konvencionalno" (na primer, upotreba standardnog personalnog računara i
računarske mreže, poput Interneta, za plaćanje putem kreditne kartice ili za prenos
instrukcija za transfer novca između bankarskih računa). Jedina nova karakteristika
ovih pristupnih šema jeste metod komunikacije (upotreba računarske mreže umesto
odlaska u banku).
Modeli elektronskog novca, se značajno razlikuju po svojim odlikama:
U toku je razvoj različitih modela elektronskog novca, a oni se značajno razlikuju po
svojim odlikama
6
. Prvo, proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj
tehničkoj implementaciji. Za skladištenje unapred uplaćene vrednosti, modeli bazirani
na karticama poseduju jedan specijalizovani i prenosni kompjuterski hardverski
uređaj, obično mikroprocesorski čip ugrađen u plastičnu karticu, dok šeme bazirane
na softveru koriste specijalizovani softver instaliran na standardnom personalnom
računaru.
Drugo, institucionalna uređenja mogu da variraju. Obično će u okviru nekog modela
baziranog na elektronskom novcu biti prisutna četiri tipa vršilaca usluga: (1) oni koji
emituju elektronski novac, (2) mrežni operatori, (3) dobavljači i specijalizovani
hardver i softver, kao i (4) oni koji vrše kliring transakcija elektronskim novcem. Sa
gledišta politike, najznačajniji vršioci usluga su oni koji emituju elektronski novac,
zbog toga što elektronski novac predstavlja bilansnu pasivu ovih institucija. Nasuprot
tome, mrežni operatori i dobavljači obezbeđuju samo tehničke usluge, dok su
klirinške institucije obično banke ili specijalizovane kompanije u vlasništvu banaka,
koje pružaju usluge slične onima koje se pružaju u vezi s ostalim bezgotovinskim
instrumentima. Obično postoji više emitenata, ali u izvesnim slučajevima može
postojati samo jedan emitent, pri čemu ostale institucije „kupuju" elektronsku
vrednost od emitenta i „prodaju" je potrošačima.
Treće, proizvodi se razlikuju po načinu na koji se vrši transfer vrednosti. Neke modeli
elektronskog novca omogućavaju direktan transfer elektronskih iznosa između dva
potrošača bez ikakvog posredovanja neke treće strane, recimo emitenta. Najčešći je
slučaj, međutim, da su jedina dozvoljena plaćanja ona koja vrše potrošači trgovcima, a
trgovci, za uzvrat, moraju da deponuju uknjiženu vrednost (na primer, na kraju radnog
dana trgovac prebacuje ukupnu vrednost svojoj banci, koja zatim uvećava saldo na
njegovom računu za pomenuti iznos).
Konačno, u većini modela elektronskog novca koji su trenutno u razvoju ili testiranju,
„vrednost" koja je uskladištena na ovim uređajima denominirana je samo
nacionalnom valutom. Moguće je, međutim, da se plaćanja obavljaju sa nekoliko
različitih nacionalnih valuta.
6
. Neke od ovih odlika detaljnije su opisane u izveštaju o bezbednosti elektronskog novca:Security of
Electronic Money, Report by the Committee on Payment and Settlement Systems and the Group of
Computer Experts of the central banks of the Group of Ten countries, Bank for International
Settlements, Basle, avgust 1996
.
7
