Platni bilans
Platni promet izmedju jedne zemlje I ostalih zemalja, kao posledica ukupnih
finansijskih odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenata: 1) platni bilans (bilans
plaćanja) i 2) devizni bilans.
Platni bilans
predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih
izmedju jedne zemlje i inostranstva, obično u toku jedne godine. Platni bilans ima dve
osnovne funkcije: prvo, on treba da na sistematizovan način prikaže sve ekonomske odnose
sa inostranstvom, drugo, treba da pokaže i finansijsku likvidaciju tih odnosa.
Struktura platnog bilansa ukazuje na njegova dva osnovna dela:
1)
tekući račun platnog bilansa,
2)
račun kapitala
Tekući racun platnog bilansa uglavnom pokazuje promet roba i usluga (vidljivi uvoz
i izvoz) dok račun kapitala i kapitalski podbilans, pokazuje finansijski obračun sa
inostransrvom.
U ovaj deo podbilansa platnog bilansa spadaju i „transferna plaćanja“. Promene i
transakcije iz prvog dela platnog bilansa, koji se često naziva „bilans iznad crte“
predstavljaju uzroke kretanja u drugom delu platnog bilansa – podbilansu kapitala.
Tekući račun platnog bilansa
može biti iskazan deficitom ili suficitom, što se
izravnava suprotnim kretanje u računu kapitala. Kretanje u računu kapitala izravnaju
transakcije u tekućem računu, tako da je platni bilans obično uravnotežen. Plaćanja za
kupovinu robe i usluga u trgovinskom delu platnog bilansa moraju biti pokriveni
primanjima od prodaje roba i usluga, kreditima ili drugim oblicima kretanja kapitala.
U transakcije u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage u
inostranstvu, spadaju sledeće:
1)
Izvoz robe i usluga
2)
Jednostrani transferi
3)
Uvoz kapitala
4)Izvoz monetarnog zlata.
U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje, odnosno smanjenje kupovne
snage u inostranstvu, spadaju:
1)
uvoz robe i usluga
2)
jednostrani transferi
3)
izvoz kapitala
4)
uvoz monetarnog zlata.
Osnovni oblici medjunarodnog kratanja dugoročnog kapitala u direktne investicije i
portfolijo investicije.
Direktne investicije
predstavljaju takvo kretanje kapitala koje je
motivisano profitom i sticanjem prava vlasništva, kontrole i upravljanja nad preduzećem u
inostranstvu.
Portfolio investiranja
nije povezano sa interesom efektivne kontrole nad
preduzećem u inostranstvu. Ulaganje je obično u različite oblike hartija od vrednosti u
inostranstvu, koje investitoru donose dividendu, odnosno kamatu (obveznice). U portfolio
investiranje uključuje se i dugoročni kredit za finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija.
Kratkoročni kapital
se može kretati autonomno ili kompenzatorno. Autonomno kretanje
kapitala motivisano je odredjenim prihodom. Ovde uglavnom spadaju: spoljnotrgovinski
krediti, poslovi arbitraže i spekulativno kretanje kapitala. Spoljnotrgovinski krediti su
vezani za izvoz robe.
Spekulativno kretanje kapitala
motivisano je očekivanjem primena
deviznog kursa , kamata, ekonomske politike odredjene zemlje. Kapital beži od valute
sklone devalvaciji ka valuti koja će revolvirati. Radi se uglavnom o o spekulativnom
kratkoročnom kapitalu koji se često naziva „vrući novac“. Kompenzirajuće kretanje
kapitala ima za cilj pokrije deficit platnog bilansa. Jedan od osnovnih oblika ovog kapitala
su swop poslovi koji se zaključuju izmedju centralnih banaka. Swop aranžman praktično
predstavlja pozajmljivanje inostrane valute od strane jedne centralne banke drugoj, uz
odredjeni rok, uz obavezu da se plati kamata.
Tekuće transakcije
registruju devizni priliv koji nastaje izvozom robe i usluga, ali
i devizni odliv koji nastaje kao posledica uvoza robe i usluga (plaćanje prema inostranstvu).
Višak plaćanja u odnosu na primanja dovodi do deficita bilansa tekućih transakcija, dok
suprotno tome, višak primanja u odnosu na plaćanja stvara suficit u bilansu tekućih
transakcija.
Bilans kapitalnih transakcija
pokazuje kretanje dugoročnog i kratkoročnog
kapitala, odnosno neto poziciju ovih tokova kapitala.
Monetarne rezerve
su uglavnom posledica kretanja u bilansu tekućih i kapitalnih
transakcija (povećanje ili smanjenje deviznih rezervi, odnosno povećanje ili smanjenje
kreditnih obaveza prema inostranstvu).
Monetarne rezerve, videli smo, predstavljaju izvor medjunarodne likvidnosti
nacionalne privrede. Medjunarodna likvidnost privrede predstavlja njenu sposobnost da
finansira dospele kratkoročne obaveze prema inostranstvu, odnosno da se finansira nastali
deficit platnog bilansa i podržava devizni kurs nacionalne valute.
Postavlja se pitanje: da li u monetarne (devizne) rezerve uključi i klirinška
potraživanja, odnosno nekonvertibilna devizna sredstva. Obzirom na funkcije koje vrše,
smatra se da ovo uključivanje ne bi bilo konzistentno rešenje. Ova potraživanja i
nekonvertibilna devizna sredstav, smatra se, treba vezati za zemlje s kojima postoje
bilateralni ili multilateralni odnosi i plaćanja. Tu mogu imati funkciju deviznih rezervi.
Zbog toga se devizne rezerve uglavnom i odvajaju kao konvertibilne i klirinške devizne
rezerve.
