1.
УВОД..................................................................................................................1
2.
ПОРЕКЛО..........................................................................................................1
3.
ОБРАЗОВАЊЕ И ПОЧЕТАК КАРИЈЕРЕ.......................................................2
4.
ДУЧИЋ У ДИПЛОМАТИЈИ..............................................................................3
4.1.
ЖЕНЕВСКА АФЕРА...............................................................................................................8
5.
ИЗМЕЂУ ДИПЛОМАТИЈЕ И ТЕРОРИЗМА....................................................8
6.
ПРИВАТАН ЖИВОТ.........................................................................................9
7.
СМРТ................................................................................................................10
8.
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................12
1. УВОД
племенски организовани, и неретко у међусобним сукобима, живели су примитивним
животом, у почетку бавећи се сточарством, а нешто касније и неким другим
занимањима, попут рударства. Поред једног броја утврђених градова, данас и називи
неких наших крајева, река и планина воде порекло управо од Илира.
Јако илирско племе Ардијеи које је створило савез племена дуж јадранске обале
имало је своје упориште у древном црногорском граду Рисну, али су такође имали
два јака упоришта у нешто севернијим крајевима – Скадру и Медуну. Неке од
најзначајнијих борби за потчињавање илирских племена одиграле су се управо на
просторима око ова два насеља, недалеко од данашње Подгорице. Антички
историчари тада по први пут помињу ове крајеве, и илирска племена у Црној Гори,
говорећи о Медуну као „граду у земљи племена Лабеата“. У првом и другом веку
наше ере, Пливије и Птоломеј по први пут помињу Доклеате и град Дукљу.
Иако антички историчари не оставаљају доказе да је у овом периоду на терену
данашње Подгорице у илирском периоду било неке веће насеље, претпоставља се да
су сами Докелати имали овде неко своје утврђење ради одбране свог средишта које је
било у околини данашње Дукље. Ушће Рибнице у Морачу било је изузетно погодно
за одбрану па се вјерује да су тадашња племена користила овај терен у сталним
међусобним борбама и при отпору римским освајачима.
Долазак Римљана на ово подручије доноси и нове економске односе, коришћење
ресурса, унапређење привреде и колонизацију. Према управној организацији ова
област се назива Превалисом, са главним градом Диоклејом. Нагли развој трговине
довео је и до брзог развоја путева, као и брзог развоја насеља, међу којима је
најпознатија била Дукља, муниципијум
1
са званичним називом Республица
Доцлеатиум. Сам Папа Гргур, почетком
VII
века помиње и два епископа града Дукље
– Павла и Немесија. У
VII
веку завршава се и развој самог града Дукље и мањег
римског насеља по имену Бирзиминијум, за који се претпоставља да је био на месту
данашње Подгорице. Ово насеље било је од изузетног значаја као станица коју би
Римљани подизали на путевима, а један од таквих, који је ишао правцем Скадар –
Диоклеа – Андерба – Нарона, био је управо овај. У списима налазимо тврдјњу једног
италијанског географа из
VII
века да се Бирзимијум од града Медуна налази на
удаљености од око 10 км. Занимљиво је да је Бирзиминијум, управо због свог
положаја прерастао из караванске станице у насељен и утврђен град. Нешто
савременија истраживања открила су да је поред трагова римског водовода од
Рибничких врела преко Ћемовског поља за Дукљу постојао један крак истог који је
водио до рушевина данашњег старог града у Подгорици, на ушћу Рибнице у Морачу,
тј. до римског града Бирзиминијума. Ова чињеница интересантна је ради утврђивања
величине и значаја града у том добу, јер Римљани не би спроводили водовод ради
мање караванске станице, с обзиром да су му реке биле практично под ногама.
Морало је то бити веће градско насеље са бројнијим становништвом.
После
VI
вијека, робовласнички поредак као и цивилизација доживљавају огромне
потресе. Многобројна насеља бивају уништена. Након разорног земљотреса 518.
1
Муниципијум је израз који се у римској држави користио за тзв. другу класу градова, чији је статус
био испод колонија. Муниципијуми су имали властиту самоуправу, али њихови грађани, за разлику од
колонија, нису имали римско држављанство него тек тзв. латинско право. Муниципијуми, за разлику
од колонија, обично нису били оснивани од Римљана него су настајали тако што би се већ постојеће
не-римско насеље ставило под римску власт.
