РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
,,ГЊИЛАНЕ – БУЈАНОВАЦ’’
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Књижевност за децу
Тема: Поезија Љубивоја Ршумовића
Професор: Студент:
др Душица Филиповић Александра Стоилковић 751/16
Бујановац, 2017. год.
Aлександра Стоилковић 751/16
4
2. Поезија Љубивоје Ршумовића
Ршумовићева поезија нагло је освојила најшире читалачке слојеве
2
. Његове
песме понављају деца по забавиштима, уче их дечаци и девојчице школског узраста,
рецитују их одрасли свих укуса и занимања. Такву популарност није доживео ниједан
наш послератни песник. Један од узрока те снажне експанзије једне песничке речи
треба видети и у продорности телевизије, преко које су ове песме, у привлачној
музичкој обради, први пут биле понуђене ширем слушалаштву. Лакоћа и сигурност
његовог стиха плени и старо и младо. Те се песме дају без отпора, без остатка: у сваком
разговору, у свакој прилици, могу се наводити; читаоци су већ почели у
најразноврснијим ситуацијама да изговарају поједине стихове и строфе. Биће да су ове
песме пале на захвално тле, или, још тачније, да овај песник задовољава лаку, сталну,
свакодневну потребу духа за поетском игром са речима и са стварима. Та је потреба
толико у нама, да неке песничке реплике и обрте избацујемо успут, нехотице, са пуном
свешћу о безначајности своје игре.
Склоност духа ка добро римованим репликама, ка хитрим и ефектним
формулацијама, ка смелим вербалним асоцијацијама, обично се подводи под
стихоклепство, што углавном и јесте. Ршумовић се није либио да стихоклепачку
навику подигне до стила, до става, до односа према свету. Зато је, чини се, и наишао на
тако неподељен пријем; постао је популаран песник у добром значењу те речи,
посвећујући један непризнат а широко распрострањен укус. Он је похватао неке речи,
неке парове речи, складове, риме и вербалне варнице који се поодавно врте око нас,
лебде у ваздуху, и који се, баш због те свудаприсутности, и нису сматрали песнички
употребљивим. Ршумовић је непосредно изишао из колективног смисла за поетску
доскочицу, за римовану пируету подсетивши нас, још једном, да у презреним и
одбаченим поступцима постоје плодне могућности исказивања којих често нисмо ни
свесни, и да, у сваком песнику, на једном или на другом нивоу цео народ испитује и
потврђује зрачећу енергију речи.
Овај песник је нов по нечему што се у песничком коришћењу језика одавно не
сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне
сонорности и савршено подударних рима. Избегавање јаких, звучних рима почело је
код нас још с првим таласом међуратног модернизма, да би потрајало кроз цео новији
период развоја поезије. Прејака рима још увек нам изазива претерани, простачки
ефекат, личи на површни, неукусни украс; деконцентрише нас; разбија духовну
озбиљност и усредсређеност. Модерни руски песници који су, преко преводилаца, и на
нас утицали, такође се држе крњих, разроких, непотпуних рима — као да се на тај
начин јаче сугеришу смерност, спонтаност и добра лирска немоћ.
2
Прометеј Нови Сад –Поезија Љубивоја Ршумовића;
