1
UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD IZ KRIVIČNOG PRAVA
Tema:
POJAM I OBLICI SAUČESNIŠTVA
Mentor
: Janko Reko
Student
: Zamahajev Marko
I0492-16
Grupa 3
Smer pravo
Trstenik, Novembar 2018.
2
SADRŽAJ
Uvod ………………………………………………………………………………………………3
Pojam saučesništva ……………………………………………………………………………….4
Osnovi kažnjavanja saučesničkih radnji ....................................................................5
Pravna priroda saučesništva .....................................................................................6
Oblici saučesništva ............................................................................................................7
Saizvršilaštvo .........................................................................................................9
Podstrekivanje ........................................................................................................9
Krivična odgovornost i kažnjavanje podstrekača……………………………10
Pomaganje .....................................................................................................................11
Krivična odgovornost i kažnjavanje podstrekača…………………………....13
Odgovornost i kažnjavanje saučesnika...................................................................................8
Zaključak………………………………………………………………………………………....14
Literatura…………………………………………………………………………………………15
4
POJAM SAUČESNIŠTVA
Saučesništvo(lat. Concursus plurium ad delictum) predstavlja takve radnje kojima se sa
umišljajem
2
doprinosi u ostvarenju krivičnog dela koje izvršava neko drugi.
Kao i u drugim oblastima ljudske delatnosti i krivično delo se može izvršiti od strane više
lica. Uvažavajući tu činjenicu, a polazeći i od načelnog kriminalno-političkog stava da je
zajedničko ostvarenje krivičnog dela uz učesće više lica po pravilu opasnije, savremeno krivično
pravo posebnu pažnju poklanja regulisanju oblasti saučesništva. “Svako učestvovanje nije
saučesništvo u krivičnopravnom smislu. Učesće se može manifestovati u veoma širokom
dijapazonu: počev od običnog pasivnog posmatranja, ili odobravanja vršenja krivičnog dela, pa
do glavne uloge u ostvarenju krivičnog dela.”
3
Saučesništvo kao oblik zajedničkog ostvarenja krivičnog dela od strane više lica pretpostavlja
postojanje nekoliko uslova, a to su: radnje koje predstavljaju doprinos delu, svest i volja o
zajedničkom ostvarenju krivičnog dela, glavno delo i izvršilac.
Saučesništvo, dakle, je oblik učesća, participacije više lica u ostvarenju posledice krivičnog
dela ili to je sticaj više lica u istom krivičnom delu. Svoj doprinos daju sva ova lica izvršenju
krivičnog dela, doprinos koji se sastoji u sauzrokovanju posledice.
Može se govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivično delo:
1) izvršilac (neposredni izvršilac, posredni izvršilac i saizvršilac);
2) saučesnici;
3) ostala lica čiji doprinos po intezitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na
takve forme učestvovanja treba reagovati krivičnim pravom;
Saučesnike treba razlikovati od izvršioca i, što je najvažnije, od ostalih lica koja ne treba smatrati
saučesnicima s obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivičnog dela.
2
B.Petrović,D.Jovašević,
KRIVIČNO-KAZNENO PRAVO Bosne i Hercegovine-opšti deo,
Sarajevo, 2005, str. 223.
3
Zoran Stojanović,
KRIVIČNO PRAVO OPŠTI DEO – ŠESNAESTO IZMENJENO IZDANJE
, Beograd, 2009, str. 221.
5
Saučesništvo je u stvari sticaj više lica u jednom krivičnom delu. “Da bi u konkretnom slučaju
postojalo krivično pravni institute saučesništva, neophodno je da između lica koja učestvuju u
ostvarenju krivičnog dela postoje određena objektivna i subjektivna veza.”
4
Objektivna veza se sastoji u tome što svaki učesnik mora preduzeti neku delatnost kojom se
doprinosi ostvarenju datog krivičnog dela.
Subjektivna veza se sastoji u tome što kod svih saučesnika mora da postoji svest o zajedničkoj
delatnosti usmerenoj na izvršenje određenog krivičnog dela.
Neophodno je kumulativno ispunjenje oba navedena uslova(objektivnog i subjektivnog) za
postojanje saučesništva, jer bez postojanja bilo kog od njih nema ni saučesništva.
Saučesništvo podrazumeva dobrovoljno zajedništvo u delu, tako da ona lica koja to čine pod
prinudom se ne mogu smatrati saučesnicima.
OSNOVI KAŽNJAVANJA SAUČESNIČKIH RADNJI
Kada je reč o osnovima kažnjavanja saučesničkih radnji u teoriji postoje dva osnovna
stanovišta. Prema prvom koji je stariji, osnov kažnjavanja sastoji se u tome što „saučesnici
svojim radnjama moralno korumpiraju, zavode ili daju podršku izvršiocu u izvršenju krivičnog
dela, pridonoseći na taj način formiranju ili učvršćivanju njegove krivice, vinosti.“
Vidljivo je da je kažnjivost saučesnika izvedena iz vinosti i kažnjivosti glavnog izvršioca;
osnov kažnjivosti saučesnika nije njegova krivica, već krivica izvršioca ili bolje reći preuzeti deo
njegove krivice. Iako saučesnik svojim radnjama neposredno ne ostvaruje delo, on je svojim
radnjama dao doprinos u ostvarivanju zabranjene posledice na način što je stvorio ili učvrstio
odluku kod izvršioca za izvršenje krivičnog dela ili što je pomogao izvršiocu u njegovom
izvršenju. „Takav doprinos sadrži dovoljnu kriminalnu količinu, ali njihova kažnjivost se aktivira
sa zadrškom, tek sa izvršenjem glavnog krivičnog dela, saučesničke radnje nisu obuhvaćene
opisom radnje glavnog dela, one postaju kažnjivim tek u vezi i preko radnje izvršenja glavnog
dela.“ Kada je u pitanju drugi, subjektivni osnov kažnjivosti radnji krivica procenjuje se
nezavisno od krivice izvršioca.
4
Prof. Dr Milan Milošević,
KRIVIČNO PRAVO
, Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za
rukovodeće kadrove, Novi Sad, 2012. Str. 45.
