Године 1895.   кубански   национални   хероји Хосе   Марти, Максимо   Гомез и Антонио
Мацео су   предводили   200.000   Кубанаца   у   борби   против   шпанских   колонијалних
власти.   Међутим,   Шпанце   је   са   Кубе   коначно   протерала   тек
интервенција САД у шпанско-америчком рату 1898. године.

САД су окупирале острво и држале га до формалног проглашења независности 1902.
године, након чега су и даље доминирале на острву. Такозваним Платовим
амандманом, који је важио до 1932., САД су задржале право да интервенишу на острву
у циљу заштите својих националних интереса. Остатак ових посебних војних права
САД на Куби је војна база у Заливу Гвантанамо, која од 2000. служи као затвор за
заробљенике из рата у Авганистану и Ираку.

Револуција из 1959.године

Фидел Кастро је организовао побуњеничку армију, којом се покушао

супротставити тадашњем диктатору Кубе Батисти. Његови најближи сарадници били
су Раул Кастро, Камило Сјенфуегос и Аргентинац Ернесто Че Гевара. Кастров 'Покрет
26. јул' је преузео власт на Куби 1959. године, након победе над Батистиним оружаним
снагама. У време тријумфа Револуције, 75% кубанске земље је било у власништву
странаца (највише држављана Сједињених Америчких Држава). Куба је проглашена
Социјалистичком диктатуром 1961.
Нова револуционарна влада је извршила земљишне реформе и национализовала већину
власништва   страних   компанија,   као   и   домаћих   богаташа.   Резултат   тога   је   био
погоршање односа са САД. Кастро се испрва није декларисао као комунист, али су га
снажне везе са Совјетским Савезом касније приволеле да на тај начин организује власт,
по   угледу   на   Совјетски   Савез.   Нова   влада   је   започела   реформе   какве   је   Кастро   и
обећао. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе.
Неколико   наредних   деценија   Куба   је   добијала   значајну   помоћ Совјетског   Савеза,
највише   преко   размене шећера за нафту коју   је   Куба   даље   пласирала   на   светско
тржиште. У то време Куба је подржавала комунистичке покрете у Латинској Америци:
(Никарагва, Салвадор, Гватемала и Чиле)