I ЉУДСКА И ГРАЂАНСКА ПРАВА
Приредио: Проф. др Милан Јовановић,
Факултет политичких наука Београд
Верски извор и разлог доктрине либерализма
везан је за одвајање цркве од
државе, што је снажан основ ограничавања власти. Теократска држава, у којој се
преплићу политика и вера, не може по дефиницији бити ограничена. Лаичка држава
има према себи организовану религију у којој лежи њено основно ограничење. Уз то је
рационализам 19. века на известан начин "лаицизирао" хришћански хуманизам.
Врховна вредност постаје човек појединац. Рационализам сматра да су природно право
и морал трансцендентална реалност која је изван и изнад државе. Држава се, штавише,
мора потчинити природном праву и моралу, којима је ограничена. Другим речима,
држава мора поштовати људску природу, "природна и незастарива права човека".
Политички извор и разлог доктрине либерализма
је у опресивним политичким
режимима. Либерализам је настао у апсолутној монархији, у којој је потлаченост
појединца било суштинско обележје државе. То је нарочито тешко подносила
трговачка, индустријска и интелектуална буржоазија. Она није била угрожена од
аристократије као такве, него од владајућег политичког слоја у држави. Монархијски
апсолутизам није буржаозији остављао довољну интелектуалну слободу и није јој давао
никаква јемства личне безбедности. Државна регулатива спутавала је економски узлет
буржоазије. Стога је за буржоазију бити слободан значило ограничити делатности
државе.
Економски извор и разлог либерализма
везује се за економску доктрину која се
означава као
манчестерски либерализам.
Та економска школа ослањала се на један
основни постулат: превага у области привреде приватне иницијативе у односу на
државну. За њу је интервенција државе у привреду било зло – због тога се она имала
свести на нужну меру. Да би се ојачале и заштитиле основне привредне установе на
којима је почивао нови привредни поредак, оне су представљане крајње рационално,
готово побожно. Симптоматично је да је једино људско право из Декларације права
човека и грађанина од 1789. које је проглашено "неповредиво и свето" било право
својине (члан 17. Декларације).
Према класичној доктрини либерализма, људска права повлаче за собом две
последице: она, с једне стране, представљају зону приватне делатности резервисану за
појединца, а с друге, у домену државне делатности, она су средство отпора државној
власти ради спречавања злоупотребе и прекорачивања власти. Прво својство људских
права значи да се путем њих успоставља приватни домен у који не може ући држава.
Овде је реч, пре свега, о личним и грађанским правима (заштита од хапшења и
притвора, неповредивост стана, слобода кретања, слобода писма и других средстава
2
