Мегатренд Универзитет
Факултет за право, јавну управу и безбедност
Булевар уметности 29
Назив предмета:
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
Назив теме:
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ У ЗЕМЉИ МАРОКО
Ментор:
Студент:
Проф. Др. Неђо Даниловић
Јована Миодраговић
Тадијана Илић
Београд, јануар 2015
2
САДРЖАЈ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Увод……………………………………………………………………………………3-4 стр.
1. Хоризонтална организација власти у земљи Мароко.............................................5стр.
1.1 Законодавна грана власти...................................................................................5стр.
1.1.1 Мароканска криза............................................................................................6стр.
1.1.2 Списак мароканских краљева из династије Алуита......................................7стр.
1.2 Извршна грана власти..........................................................................................8стр.
1.3 Судска грана власти.............................................................................................9стр.
2. Политичке партије у земљи Мароко........................................................................10-11стр.
3. Изборни систем у земљи Мароко.............................................................................12стр.
4. Политичко-територијална организација земље Мароко........................................13стр.
5. Демократија у Мароку...............................................................................................14стр.
Закључак...........................................................................................................................15стр.
Литература........................................................................................................................16стр.
4
По попису из 2014. године укупан број становника износи 33 273 400. Мароко је по броју
становника четврта арапска земља, иза Египта, Судана и Алжира. Арапи су дошли у
Мароко у 7. веку и ту успоставили своју културу. Јеврејска заједница се у Мароку се
значајно смањила, а тренутно броји око 7 000 становника. Већина од 100 000 страних
држављана који живе у Мароку су Французи и Шпанци, од којих су многи учитељи или
висококвалификовани радници. Све више има и пензионера, посебно у Маракешу. Радна
снага представља 7 400 000, (50% у пољпоривреди, 26% у туризму и услужним
делатностима). Незапосленост: 20%.
Престоница Марока је Рабат, док су већи градови Казабланка (3 милиона), Маракеш (602
000), Фес (852 000).
Главни језици становништва су арапски, односно његово наречје који се знатно разликује
од стандардног језика, те наречја берберског којима се углавном говори у планинском
подручјима. Становништво Марока је мешавина многих скупина, од староседелаца
Бербера, преко досељеника из северне и подсахарске Африке, до избеглица с Иберијског
полуострва након реконкисте.
Даље ћемо Вас упутити у хоризонталну организацију власти, политичке партије у Мароку,
изборни систем у овој земљи, упутићемо Вас такође и у политичко-територијалну
организацију као и у демократију каква постоји у Мароку.
5
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У ЗЕМЉИ МАРОКО
Законодавна грана власти
По Уставу из 1992. године, који је 1996. године измењен, Мароко је конститутивна
монархија, на челу са краљем Мухамедом VI, који припада династији Алида. Краљ је
уједно и духовни вођа мароканског народа, као и врховни заповедник оружаних снага.
Државом дакле, управља краљ, који је световни и духовни владар. Именује председника
Владе, ког предлаже најјача политичка партија у Парламенту, и министре и председава
седницама Владе, врховни је заповедник оружаних снага, може да распусти Скупштину и
потписује прихваћене законе. Краљ такође има право проглашавања ванредног стања.
По Уставној реформи из 1996. године Мароко има скупштински систем који се састоји из
два дома: Националне скупштине и Сената.
Дводомна Скупштина састављена је, као што је већ речено, од Представничког дома и
Сената. Законодавну власт врши дакле, дводомно народно представништво (меџлис).
Представнички дом (Majlis al-Nuwab) чини 325 посланика, који се на општим изборима по
законе предложити на усвајање већинском систему бирају на пет година. Меџлис
представника (доњи дом) има 325 чланова који се бирају на пет година. Њих 295 се бира у
изборним окрузима а 30 са посебне листе састављене само од жена. Доњи дом може
сменити Владу ако јој изгласа неповерење.Неповерење председнику Владе је могуће
изгласати са двотрећинском већином. Народно представништво одобрава законске
предлоге и нацрт буџета, упућује интерпелације министрима и оснива ад хок комисије за
испитивање рада Владе. Право гласа имају сви марокански држављани старији од 20.
година.
Сенат (Majlij ash-Shura) има 270 чланова које на девет година бирају скупштина општина,
послодавци и синдикати, тако да се на сваке три године замени трећина чланова.
Сенат се другачије назива Меџлис саветника (горњи дом). Закони предложени од
Скупштине, морају се потврдити одлуком краља, који може изјашњавањем народа,
референдумом или неким другим обликом изјашњавања.
У поређењу са монархијама европског типа, краљ има већу власт, мада у пракси ту власт
извршава председник Владе. Председник Владе од септембра 2007. године до 29.
новембра био је Аббас ал-Фасси, потомак богате породице из града Фес, те председник
партије Istiqlal, и тадашња Влада је изабрана у коалицији партија Istiqlal, UNFP, PPS, RNI,
и MP.
Међутим након 29. новембра 2011. године премијер Марока постаје Абделилах
Бенкиране. Према реформисаном Уставу из јула 2011. године, задржане су одредбе којима
краљ остаје највиши верски ауторитет у земљи(the Commander of Morocco faithful),
тачније да краљ има последњу реч у вези са верским питњима. Такође краљ је остао шеф
Врховног Савета (Ulama), преседава Врховним правосудним органом, а такође и
новооснованим Врховним безбедносним Саветом, чиме контролише војску, безбедносне
снаге и обавештајну службу. Укратко, уставном ревизијом је предвиђено да стварна снага
остаје у рукама краља.
