SAVREMENI POLITIČKI SISTEMI
#3.00
Skripta
POLITIČKI SISTEMI
POLITIČKI SISTEMI: POJMOVNO I TEORIJSKO ODREĐENJE
(oblici, modeli, struktura, veze među njima)
POLITIČKI SISTEM
se može definisati kao koncept koji je usmeren na izražavanje
oblika
,
strukture
i
veza
između pojedinih delova politike i njenog funkcionisanja.
Dejvid Hjum
je prvi upotrebio naziv politički sistemi.
Dejvid Iston
je 1953. godine u
„Political System“
dao savremeno poimanje političkog
sistema, gde je pojam političkog sistema podrazumevao dve dimenzije:
a. specifičnu politikološku disciplinu koja treba da se razlikuje od ustavnih prava i
pravne nauke;
b. konkretne empirijske oblike organizacije političke vlasti.
Savremeni pojam p.s. uključuje
tri aspekta
:
1. teorija o
vladavini
(institucionalizam i neoinstitucionalizam)
2. teorija o političkom
procesu
(pluralizam i neopluralizam)
3. teorija o politici kao
sistemu
(obuhvatan pristup izučavanju)
Politički sistemi su kompleksna strukturno-funkcionalna celina koja počiva na
interakciji
društva (socijalni sistem)
i
političkog poretka (država i oblici vladavine).
Karl Marks
(metodološki stav):
„Mora se praviti razlika između društvene pojavnosti i
suštine“
Društvena pojavnost --> politika
Politika se prepoznaje više po svojim negativnim posledicama nego po suštini.
Manipulacija
ima svoje pozitivno i negativno obličje.
a.
Mišljenje
je zasnovano na naučnom saznanju pomoću koga se formira kritičko
mišljenje (argumentovano).
b.
Mnenje
je zasnovano na poluinformacijama, pseudoznanju, predrasudama,
emocijama; ne tiču ga se argumenti (jednostavno nešto voli ili ne).
14 July 2025
1
SAVREMENI POLITIČKI SISTEMI
#3.00
Skripta
SHVATANJA POLITIKE
1.
TELEOLOŠKO
shvatanje politike usmereno je na
svrhu
politike.
(
teleologia
(grč.)= nauka o svrhovitosti)
Ovakvo shvatanje politike vezuje se za antiku (Ciceron), proteže se do srednjeg
veka (Sv. Avgustin).
Prema teleološkom shvatanju, postoji svrha svega; tvorac (Bog, priroda) je radio
prema ‘programu’, sve stvoreno ima svrhu (Primer: pile ima na vrhu kljuna kristal
koji mu omogućava da probije ljusku jajeta).
Svrha (cilj) politike je javno dobro; bez pravde i javnog dobra politika bi bila samo
velika pljačka (Sv Agustin); zavera je sve ono što je usmereno protiv javnog dobra i
interesa.
2.
ETATOLOŠKO
shvatanje politike vidi
državu
kao centralnu temu politike (njenu
genezu, razvoj, organizaciju, prirodu, zakone koje donosi i slično); država je ta
koja treba da obezbedi javno dobro.
(
etat
(franc.)= država)
Ovakvo shvatanje politike vlada od antike do modernog doba.
3.
KRATOLOŠKO
shvatanje politike u centar postavlja pojam
vlasti
i
vladanja
(donošenje odluka, način vladanja).
(
kratos
(grč.)=sila, moć >
kratia
=vlast)
4.
ELITISTIČKO
shvatanje politike fokusirano je na delovanje
vladajućeg sloja
,
odnosno vladajućih elita.
(
elite
(franc.) <
electus
(lat.) =izabran)
Elita
je grupa koja ima viši autoritet u okviru veće grupe (sportska, kulturna,
finansijska, politička, akademska itd.).
Masa
je kontra eliti, jer nema subjektivitet.
14 July 2025
2
SAVREMENI POLITIČKI SISTEMI
#3.00
Skripta
SHVATANJA PRAVDE
1. DISTRIBUTIVNA PRAVDA (POLOŽAJNA) = privilegije
Raspodela vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) se vrši
prema položaju
u
društvenoj hijerarhiji;
privilegije
na osnovu stečenog položaja/zasluga/bogatstva.
Ovo je najstariji oblik pravde koji se vezuje za opraštanje, darovanje i bratsku
slogu.
2. KOMUTATIVNA PRAVDA (REGULATIVNA) = quid pro quo
Uzima u obzir
stečenu korist i pretrpljenu štetu
; ona je
korektivna
na osnovu
razmenskog principa
.
Podrazumeva emancipovano stanje individua i građanstva koje je svesno svojih
političkih prava i sloboda. To je pravda privatnog prava, raznovrsnih odnosa
posredstvom
arbitažnog položaja funkcije države
(sudovi, institucije koje se
pojavljuju kao arbitri ako dođe do sporova).
3. SOLIDARNA PRAVDA = socijalna solidarnost
Odnosi se na zajednička dobra koja se daju
slabijima i siromašnima
.
Zalaže se za tu vrstu socijalne solidarnosti, da im se daje više nego bogatima, više
nego što bi svakom drugom raspodelom dobara dobili.
4. ZAKONSKA PRAVDA = racionalna
Bazira se na dva osnovna principa:
a) Zakon je jednak za sve
b) Zakon je izvor pravde
14 July 2025
4
SAVREMENI POLITIČKI SISTEMI
#3.00
Skripta
DETERMINANTE (ODREDNICE) POLITIČKOG SISTEMA
1. STEPEN EKONOMSKOG RAZVOJA
tehnički i tehnološki razvoj, razvijenost infrastrukture, stepen nezaposlenosti,
struktura industrijskog sektora, tip i problemi svojinskih odnosa. Sve to određuje
karakter i oblik političkog sistema
2. PRINCIPI I OBLICI ORGANIZACIJE VLASTI
partijski sistem i izborni sistem (ko bira, kako se bira, kako su izabrani organi
vlasti organizovani)
Moris Diverže
(francuski teoretičar)
3. SNAGA I ULOGA DRŽAVE
postoje tri elementa države:
1) teritorija
2) stanovništvo tj. građani (narod)
3) suverenost (nedeljiva, neprenosiva, mora biti aplicirana na čitavoj teritoriji i
odnosi se na sve građane)
4. ADMINISTRATIVNO-BIROKRATSKI APARAT
mora biti racionalno organizovan, propisan, politički neutralan, stabilan sistem
(stručan, profesionalan).
državna uprava -> administracija od lokalne do centralne vlasti
- stoji na usluzi građanima -odrađuje posao vršenja vlasti
- stabilan administrativno-birokratski aparat čini to što je nebitno ko je ministar,
bitno je da sam aparat funkcioniše i nosi razvoj (Italija)
14 July 2025
5
SAVREMENI POLITIČKI SISTEMI
#3.00
Skripta
Idealni tipovi
su
pomoćni metodološki modeli koji definišu određene tipove
političkih sistema na osnovu kojih procenjujemo koliko je empirijski sistem blizu ili
daleko od tih tipova (koliko je realni sistem blizu idealnosti).
Tipovi autoriteta (političkih sistema) po Veberu:
a.
Harizmatska
vlast
- vlast vođe (Slobodan Milošević, Hugo Čavez)
b.
Tradicionalna
vlast - konzervativna vrednost (jednostavan i određen sistem)
c.
Racionalna
vlast
- zakonska vlast
Više teorijskih pristupa klasifikaciji političkih sistema:
1. tradicionalni pristup
2. normativno-institucionalni pristup
3. etičko-institucionalni pristup
4. formalno-institucionalni pristup
5. funkcionalistički pristup
6. ekonomsko-klasni pristup
7. mešoviti pristup
1. TRADICIONALNI PRISTUP
polazi od nekog određenog i jednostavnog kriterijuma
klasifikacije.
Herodot
– prema kriterijumu oblika vladavine:
a. Monarhija
(vlada pojedinac, tj. dinastija prema naslednom pravu)
b. Oligarhija
(vlada grupa)
c. Demokratija (vlada narod)
Platon
– prema broju onih koji vladaju i načinu vladavine:
a. Dobre vladavine
(monarhija, aristokratija, demokratija)
b. Loše vladavine
(tiranija, oligarhija, mobokratija)
Aristotel
– prema broju onih koji vladaju i upravljanju prema opštem dobru:
a. Dobre vladavine
(monarhija, aristokratija, politeja)
b. Loše vladavine
(tiranija, oligarhija, demokratija)
Makijaveli
– prema nosiocu vrhovne vlasti u državi:
a. Monarhija
(nasledno pravo)
b. Republika
(postoje izbori)
Žan Boden
– prema mestu suverene vlasti (nedeljiva, neprenosiva, apsolutna):
a. Monarhija
(suveren je samo jedan)
b. Aristokratija (suverena manjina)
c. Demokratija (suverena većina)
Monteskje
– prema mestu u kome je locirana suverena (lokalna) vrhovna vlast:
14 July 2025
7
